Osnov demokrature u Srbiji, koja je već premašila 11 godina Miloševićeve vladavine čini kršenje Ustava koje je najočiglednije u žongliranju položajem premjera i predsednika države, izjavila je danas antropološkinja Svetlana Slapšak i ukazala da je reč o fenomenu koji se mora ispitivati i eventualno promeniti uz pomoć znanja kolektivne psihologije.
Slapšak je objasnila da je ohlokratija grčka složenica i znači – vladavina ološa i koristi je kao termin za opis trenutnog načina vladanja u Srbiji.
U svom izlaganju “Kapilarna ohlokratija, pokušaj opisa srpske demokrature i moguća rešenja“ Slapšak koristi termin demokratura, kako je rekla, kao jezičku šalu.
Slapšak je na otvaranju Međunarodne konferencije koja se u naredna tri dana održava u Beogradu u organizaciji Crte, rekla da promene u kolektivnom ponašanju nisu mogle doći preko noći sa izborima „te 1990. godine“.
Toj kolektivnoj zaostalosti u pogledu parlamentarne demokratije sledi opasno dug, ni danas okončan period neprihvatanja odgovornosti za rat, koji je najveći uzrok za nastajanja kapilarne ohlokratije u Srbiji danas, rekla je Slapšak.
Drugi uzroci potiču iz kršenja Ustava, manipulacije medijima usmerenim u kolektivne psihičke promene i iz temeljne promene socijalnih odnosa zasnovanih na novom stavu prema radu, socijalnoj nesigurnosti i zavisnosti od volje izabranih, rekla je ona.
„I sve to bez ikakvog oslanjanja na ideologiju, jedino na bazični i do kosti oglodani nacionalizam i originalni propogandni postupak postavljanja celokupnog građanstva u položaj strpljivog slušaoca psihoanalitičara jednog, zajedničkog sina vladara“, ukazala je ona.
Kako je objasnila, osnovu srpske demokrature čini kršenje Ustava.
Taj skandal pervertiranja osnove pravnog sistema omogućio je vertikalu sličnih postupaka sve do izbornog postupka, navela je ona.
Slapšak ukazuje da je svako pravilo u državi i društvu predmet igre, odnosno prevare.
U tim okolnostima razvija se kapilarni sistem koji drži članstvo u partiji, koje je postalo isključivi kriterijum za zapošljavanje i uopšte preživljavanje u društvu, a sve ostalo postalo je prostor nesigurnosti i straha, upozorila je.
Zato, smatra Slapšak, srpska demokratura je fenomen koji se mora ispitivati, razumenti i eventualno promeniti, uz pomoć znanja kolektivne psihologije.
Prema njenoj oceni, samo tako se može razumeti pobeda današnje srpske demokrature koja od aktivnih učesnika zahteva da budu ili postanu ološ.
Ološ se služi lažima, trikovima, prevarama, korupcijom, uglavnom bez potrebe da objašnjava, samo jedan oblik komu sa javnošću nije dozvoljen a to je ekskluzivno ponašanje sina vladara, navela je Slapšak i zaključila da je glasač u Srbiji lišen ljudskog dostojanstva.
Oni koji ne žele da žive takvim životom moraju da se dobrovoljno isključe iz svake građanske aktivnosti, čime samo još pomažu sistemu kojem bi da se odupru, dodala je ona.
Ima li leka, upitala je i predočila da su protesti i građanske akcije u saradnji sa opozicijom izvesno uzrok neuspeha.
Ostaje građanska akcija u kojoj ne bi smelo biti mesta za demokraturu, poručila je Slapšak.
Ona je zaključila da je i u Evropi parlamentarna demokratija danas izgubljena u lošoj upotrebi i istrošena, a da posle jačanja desnica i fašizma širom EU nije u stanju da da odgovor, već joj je neophoidan remont.
Direktorka Crte Vukosava Crnjanski ukazala je, otvarajući trodnevnu konferenciju, da su izbori u Srbiji učestali, a da im je kvalitet sve niži.
Često se pitamo dokle može da ide normalizovanje neprihvatljivog. Kolika treba da bude medijska pristrasnost, koliko da se pojačaju pritisci na birače, koliko da budu zloupotrebljene institucije, a da se društvo, odnosno mi građani s tim ne pomirimo kao s normalnim delom izbornog procesa, izjavila je ona.
Izbori nisu spektakl, birači nisu statisti, poručila je Crnjanski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.