Svetozar Cvetković: Referendum o statusu Kosova bi pojačao želju za ratom

„Taj referendum i odgovor na takvo pitanje još više bi pothranili mržnju, podelu i ostrašćenost, i izmišljenu i nemoguću želju za ratovanjem nas samih protiv celog sveta“, izjavio je Cvetković u FoNetovom serijalu razgovora Kosinus.

On ne sumnja da je kompromis između Srbije i Kosova moguć, ali napominje da je važno ko vodi razgovor.

„Pitanje je samo da li se radi o ljudima koji žele da se sporazumeju ili ne. Već dugo vremena razgovaraju ljudi koji ne žele da se sporazumeju“, tvrdi Cvetković.

Zbog toga, on napominje da ni u kom slučaju ne bi trebalo održavati zamrznuti konflikt.

„Uvek postoji način da se napravi sporazum kojim bi obe strane napravile ustupke, to je poznato na svetskom, na ljudskom nivou, to samo kod nas još nije poznato“, konstatuje Cvetković.

Odgovarajući na pitanje da li je Prištini i Beogradu potreban posrednik u vidu međunarodne konferencije ili dijalog mogu da vode i sami, Cvetković objašnjava da je problem što su u ovom slučaju narod i nacija stavljeni iznad čoveka.

„Naravno da su dokazali da ne mogu da vode dijalog samostalno. Možete da se dogovorite, ili da budete zadrti i terate mak na konac. Glupo je što ljudi gube najdragocenije godine života u vremenu u kojem se ništa ne dešava“, predočio je Cvetković.

Poredeći ideju razgraničenja sa situacijom između Izraela i Palestine, on podseća da je zidove uvek moguće podići, ali da će oni na kraju biti srušeni.

„Sa obe strane auto-puta koji vodi ka Jerusalimu video sam neprekidne zidove visoke preko tri metra i duge 50 kilometara. To je razgraničenje. Onda sam na pijaci u Jerusalimu video Jevreje i Palestince zajedno, oni sarađuju, znaju oba jezika. Onda shvatite da razgraničenje nema smisla“, naglasio je Cvetković.

Upitan da li misli da bi Kosovo trebalo da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama (UN), Cvetković je odgovorio da „uopšte ne zna“ kakva je danas uloga te organizacije.

On misli da UN, „čak i kao mirotvorna oružana organizacija koja je slala ovde svoje snage, nije uradila ništa na tome da se ne izgube toliki životi, da se ne pothrani mržnja među narodima“.

Pre nekoliko godina Cvetković je snimao film na Kosovu i kaže da je tokom boravka tamo stekao potpuno drugačiji utisak od slike koja ovde može da se vidi.

„Video sam da naše enklave ne čuvaju nikakve međunarodne organizacije. U selu Velika Hoča živi oko 200 naših ljudi, i stekao sam utisak da se oni osećaju usamljeno, ali da se ne osećaju ugroženo“, kaže Cvetković.

Ističe da njegovi prijatelji sa Kosova žele da ostanu tamo i žive normalno. „Oni na nas u Beogradu gledaju kao na centar svog sveta, ali to ne znači da bi pošto-poto želeli da dođu da žive u Beogradu“, zaključio Cvetković.