Svi susreti Vučića i Kurtija: Od Minhena preko Brisela i Berlina do Davosa i nazad

Pretpostavlja se, zato što je ta Kurtijeva vlada, koja se održala samo 50-ak dana, imala tesnu većinu, a predsednik Kosova je bio Hašim Tači.

Kurtijeva stranka Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova koju je Tači osnovao, bile su u suparničkom odnosu.

Odnos snaga unutar Kosova bio je takav da Kurti nije imao pun politički kapacitet i legitmitet.

Sastanak se odigrao u februaru 2020. na panelu Minhenske bezbednosne konferencije, i predstavljao je, kako je isticano, prvo predstavljanje Kurtija na međunarodnom planu.

Na pomenutom panelu učestvovali su još i organizator Minhenske konferencije Volfgang Išinger, evropski komesar Žozep Borelj, kosovski predsednik Tači, predsednik Vučić, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, premijer Albanije Edi Rama, bugarski premijer Bojko Borisov i mnoge druge ličnosti.

Panel je održan iza zatvorenih vrata po principu „Čatam hauza“, što znači da učesnicima nije dozvoljeno da objavljuju detalje sastanka.

Ipak, u javnost je „iscureo“ snimak Kurtijevog govora Kurtija, u kome se protivi inicijativi Otvoreni Balkan koju zagovaraju Vučić i Rama, i traži da se ta ideja vrati u Berlinski proces.

Kurti je tada izneo svoja tri principa za razgovore sa Srbijom.

„Prvo – nema sporazuma bez dijaloga. Drugi – bez dijaloga sa mapama i treći – nema predsednika sa kartama“, naveo je Kurti i na taj način je direktno kritikovao predsednika Kosova Tačija i Srbije Vučića, ali i premijera Albanije Ramu.

To je bilo vreme pripreme za sklapanje Vašingtonskog sporazuma, tako da je protivljenje podeli Kosova bilo najvažniji pravac Kurtijeve politike.

Drugi sastanak Vučića i Kurtija koji se uzima kao prvi, odigrao se više od godinu dana kasnije, nakon što je Kurti pobedio na izborima u februaru 2021.

Kurti je 22. marta 2021. na mestu premijera zamenio Avdulaha Hotija.

Hoti je prethodno 4. septembra 2020. u Ovalnom komitetu Bele kuće, u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, potpisao u ime Prištine Vašingtonski sporazum.

Svoj potpis stavio je tada na istom mestu i Vučić, a sadašnja administracija predsednika Džozefa Bajdena, nije stavila te dokumente van snage, mada se njihovi delovi ne primenjuju.

Septembar 2020. smatra se i mesecom kada je dijalog Beograda i Prištine u Briselu blokiran, i od kada srpska strana izričito insistira na osnivaju Zajednice srpskih opština.

Reč je o pregovorima koji su pod pokroviteljstvom Evropske unije i njene službe za spoljne poslove počeli u martu 2011, i koji su vođeni prvo na tehničkom nivou kada su se susretali šefovi pregovaračkih ekipa.

Od oktobra 2011. proces se diže na politički nivo kada se u njega uključuju tadašnji premijeri Ivica Dačić, i Hašim Tači, koji su i potpisnici Briselskog sporazuma u aprilu 2013.

Budući da je pregovarački proces pod pokroviteljstvom EU započet 2011, „prvi“ susret Vučića i Kurtija 15. juna 2021. u Briselu, praćen je uz velika očekivanja, kao kruna desetogodišnjeg evropskog posredovanja.

Međutim, izveštaji su bili razočaravajući, počev od toga da je sastanak trajao samo dva sata, a u evropskoj diplomatiji se najpre od dugih sastanaka očekuje uspeh.

U čelo stola su sedeli evropski komesar Borelj, evropski posrednik Miroslav Lajčak, a kao ishod je saopšteno samo to da će se razgovori nastaviti.

Vučić je prvi preneo utiske medijima, rekavši da je u pitanju sastanak na kakvom, kako kaže, do sada nikada nije bio.

„Stanete i ne znate da li da se smijete ili da plačete… Imate posla s ljudima koji nisu ni ozbiljni ni odgovorni“, izjavio je tada Vučić.

Mesec dana nakon tog prvog susreta 19. jula 2021. održan je drugi sastanak Vučića i Kurtija, koji je Lajčak ocenio kao „vrlo mali napredak“.

Kurti je izjavio da se atmosfera nije razlikovala od prethodnog sastanka.

On je negirao Vučićeve navode da je odbio da prihvati deklaraciju u kojoj će se strane obavezati na uzdržavanje od akcija koje bi ugrozile bezbednost na terenu.

Kurti je potvrdio da je pred Vučićem govorio o genocidima nad Albancima, dodajući da nikad nije govorio o Srbima kao o genocidnom narodu.

„Mislio sam da ne može gore, a danas sam se uverio da ima i gore“, kazao je Vučić.

Treći susret odigrao se 4. maja 2022. u Nemačkoj i u javnosti je poznat kao „večera u Berlinu“, gde su se Vučić i Kurti odazvali pozivu da se susretnu prvo odvojeno sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcem, a potom zajedno na obedu sa evropskim posrednikom Lajčakom.

Vuk Jeremić, lider opozicone Narodne stranke i bivši ministar spoljnih poslova, objavio je na Tviteru tim povodom, da su posle večere Kurti i Vučić otišli zajedno u pab u Berlinu.

„Sinoć su dvojica istaknutih balkanskih političara, nakon večere sa izaslanikom EU, otišli na pivo u bar Ständige Vertretung u Berlinu – kao što i priliči prijateljima. Šta li su razgovarali?“, objavio je Jeremić na društvenoj mreži Tviter.

Vučić je ovo oštro demantovao, rekavši da je otišao kod ćerke (koja, koliko je javnosti poznato, studira u Nemačkoj).

„Sa Kurtijem smo imali susret sa Miroslavom Lajčakom, nisam nešto bio ješan i stvarno sam otisao u vrlo lošem raspoloženju posle tog susreta koji se završio oko 22 sata. Negde oko 15 do 11 stigao sam na jednu večeru i na toj večeri se čak nisam ni osmehivao jer mi je bilo vrlo loše zbog prethodnog susreta sa njima. A sa mnom na večeri je bila Milica Vučić, moja kćerka“, izjavio je Vučić.

On je napomenuo i da se sa Kurtijem nikada nije rukovao, a kamoli da je večerao (privatno) sa njim.

Četvrti sastanak trebalo je da bude održan u julu 2022. ali je održan 18. avgusta tog leta. Odlaganje je tražila srpska strana.

Sastanak je održan u formatu „upravljanja krizama“ pošto su Srbi na Kosovu krajem jula podigli barikade zbog izbacivanja srpskih reistarskih tablica i srpskih ličnih dokumenata od strane vlade u Prištini.

Vučić je napustio zgradu EU bez obraćanja medijima, dok je šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Petar Petković rekao novinarima da će predsednik Srbije još izvesno vreme ostati u Briselu i da će se javnosti obratiti dan kasnije.

Ni Kurti se nije obratio novinarima.

Pojedini nezvanični izvori su tvrdili da su se Kurti i Vučić složili da se sastaju jednom mesečno u Briselu, kao i da je značajno to što su uspeli da se sastanu dva puta u istom danu 18. avgusta.

Ništa od ovoga se međutim, nije obistinilo, mada je nađeno privremeno rešenje za lična dokumenta, takozvani disklajmer, za koji je Vučić kasnije tvrdio da je njegova ideja koju su evropski posrednici prihvatili.

Peti sastanak 21. novembra 2022. trajao je u Briselu više od sedam sati, i komesar Borelj je morao da izađe i da objavi da je završen bez dogovora.

„Iz meni nejasnih razloga nismo uspeli da postignemo apsolutno nikakav dogovor. Srpska strana bila je potpuno konstruktivna i deset puta su menjani tekstovi koje smo prihvatili, ali albanska strana bi uvek dodavala nešto što je bilo jasno da nije moguće“, rekao je Vučić.

On je istakao da su “pred nama besane noći, mnogo teških dana”, ali da će poslušati savet i zahtev Borelja, da Srbima ne izdaje nove registarske KM tablice.

U vreme ovog sastanka već je bilo i javnosti poznato da postoji francusko-nemački plan, na osnovu non pejper dokumenta koji je sredinom septembra objavio portal Albanijan post.

Šesti susret Vučića i Kurtija odigrao se na panelu o Zapadnom Balkanu u okviru Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u januaru 2023.

Sa tog događaja je najviše pažnje privukla fotografija, koju je objavio kabinet makedonskog predsednika Pendarovskog.

Na fotografiji Vučić sedi izdvojen sam, a ne u krugu u kome su i drugi političari, uključujući i Aljbina Kurtija.

Sedmi susret o kome nema potvrde, trebalo bi da se odigrao sredinom februara 2023. opet u Minhenu, kao i s početka teksta, na bezbednosnoj konferenciji, na panelu o Zapadnom Balkanu.

U Minhenu su bili i Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, ali je panel bio zatvoren za javnost, i ovoga puta nije „procurelo“ da li je, i gde je ko tačno sedeo.

Sastanak Vučića i Kurtija 27. februara 2023. u Briselu, pod posredstvom i pokroviteljstvom EU, bio bi tako najmanje osmi zabeležen njihov susret na međunarodnom planu.