SVILANOVIĆ: Zapostavili smo odnose u regionu, a to nije smelo da se desi

Odluka o ukidanju viza bio bi još jedan važan podsticaj za intenzivniju saradnju sa EU i dodatni impuls za ubrzanje procesa pregovora o pristupanju – kaže za Danas bivši srpski ministar spoljnih poslova Goran Svilanović, aktuelni koordinator OEBS-a za aktivnosti u oblasti privrede i zaštite čovekove okoline.

Da li je moguće da EU učini presedan u redosledu koraka i da odobri Srbiji podnošenje kandidature bez deblokade SSP i hapšenja Ratka Mladića?

– Trenutno se vode pregovori, i to o konkretnim potezima. U tom smislu se može tumačiti i poseta ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića Švedskoj, kao zemlji koja trenutno predsedava Uniji. Da li postoji način da se postigne neki kompromis unutar EU bar o koracima koji bi usledili i koji bi mogli da vode ka podnošenju zahteva za kandidaturu ne znam, ali se nadam da će dogovor biti postignut. I dalje postoji taj problem Holandije, a pitanje je i da li je Holandija usamljena na toj svojoj poziciji prema Srbiji.

Koliko je Srbija učinila da se promeni stav Holandije?

– Činili smo prilično mnogo na tom planu, kroz spoljnopolitički odbor Narodne skupštine i posete predstavnika nevladinog sektora Holandiji. Ipak, postoje situacije kada ne možete da postignete više i kada je ono što ste dostigli maksimum. Bilo je tu i nekih grešaka oko najavljivanja posete Beogradu ministra spoljnih poslova Maksima Ferhagena, koja je potom otkazana. S ljudima s kojima se ne slažete morate razgovarati i zato se nadam da će ta poseta ipak da usledi.

Uslov za deblokadu SSP i dobijanje statusa kandidata ostaje hapšenje Ratka Mladića?

– Ne tako davno apelovao sam da Srbiju prime u Partnerstvo za mir, pa su mi svi rekli – „A šta s Mladićem?!“. Tri godine kasnije ušli smo u Partnerstvo, a Mladić još nije u Hagu. Hoću da kažem da nešto što danas neko ne razume, možda će razumeti za godinu- dve.

Govorimo o ubrzanju evropskih integracija, a u isto vreme okrećemo se nesvrstanima, Kini, Rusiji. Ima li tu logike?

– Koraci naših zvaničnika malo više zbunjuju našu, nego što zbunjuju međunarodnu javnost. Podnošenje kandidature za članstvo u EU vratilo bi i našu i evropsku javnost tamo gde je fokus Srbije, a to je Unija. Tada će biti jasno da je ekonomski interes Srbije u nesvrstanim zemljama, politiški interes kada je reč o Kosovu izvan Evrope, ali će biti jasno i da Srbija ne odustaje od evropskog puta.

Da li je priznanje nezavisnosti Kosova uslov za ulazak Srbije u EU?

– Često se čuje da je to uslov, ali ja recimo mislim da nije. Svi zvaničnici iz Brisela i zemalja članica EU tvrde da priznanje statusa Kosova nije uslov za pridruživanje. Osim toga, Srbija nije pred vratima Unije. U pitanju su godine, a u međuvremenu će Međunarodni sud pravde doneti i svoju odluku.

Koliko je Beograd uspešan u rešavanju kosovskog problema?

– Srbija sve čini da uspori proces priznanja Kosova i Metohije. Novi politički signali po tom pitanju biće poslati nakon odluke Međunarodnog suda pravde. Debata pred tim sudom biće istorijska, ne toliko za status Kosova koliko za sva slična pitanja u budućnosti. Pred tim sudom govoriće gotovo svi stalni članovi Saveta bezbednosti, a to se do sada nikada nije desilo.

Srbija je zbog problema s Kosovom zahladila odnose sa zemljama u regionu.

– Važno je da se uz kandidaturu za članstvo u EU radi i na učvršćivanju odnosa u regionu. U ovom trenutku, čini mi se, tu je i najveći problem i najveći zastoj. Priznanjem nezavisnosti Kosova došlo je do ozbiljnog pada u odnosima između Srbije i naših neposrednih suseda. Razloge za stagnaciju u odnosima sa susednim zemljama treba tražiti i u tome što je Srbija poslednjih godinu dana bila usmerena ka zaustavljanju procesa priznavanja Kosova. Odnosi u regionu su zapostavljeni, a to nije smelo da se dogodi.