Trebalo bi da bude moguće da Srbija pristupi Evropskoj uniji (EU) 2020. do 2025. godine, da će tada biti spremna za punopravno članstvo, ocenio je predsednik Bečkog instituta za ekonomiju (WIIW) Hanes Svoboda ističući da je odlučujuće da prstupni proces ostane živ, da se izađe iz blokade.
Svoboda je u razgovoru sa novinarima iz Srbije u Beču izrazio nadu da će u tom procesu doći i do rešenja za Kosovo navodeći da je uvek bio protiv da to bude među prvim prioritetima u pregovorima sa Srbijom.
Odlučujuće je da pristupni proces ostane u pokretu, nastavi da živi. Mnogi u regionu Balkana imaju osećaj da su odsečeni i izolovani od ostatka, zbog zastoja. Bitno je da se izađe iz blokade i razmišlja kako preduzeti dalje korake ka pristupanju, da se građanima regiona pokaže da nisu drugog reda, izjavio je on.
Prema njegovim rečima, Unija ima mnogo zajedničkih interesa sa zemljama Zapadnog Balkana, a tako i Srbijom, da se upsostavi bezbednosna zajednica, kao priprema za punopravno članstvo.
Svoboda, koji je bivši predsednik socijaldemokratske frakcije u Evropskom parlamentu, je ukazao da mnogi u EU strepe da se više nesigurnosti uvozi i stvara, nego što se izvozi, prijemom novih cclanica.
Naglasio je da su zajednički problemi EU i Zapadnog Balkana bezbednosna pitanja, kao što su trgovina ljudi, narkotika, male grupe islamskih fundamentalista koji postoje na Kosovu, Albaniji i drugim delovima Balkana, ali i zaštita granica.
Povodom stava predsednika Evropske komisije Žan Kloda Junkera da bi Srbija mogla postati članica EU 2025. on je izrazio uverenje da bi Beograd između 2020. i 2025. mogao uspuniti sve neophodne uslove za članstvo.
Na pitanje da li je Kosovo ključna prepreka Srbiji na putu u EU, Svoboda je podvukao da je uvek bio protiv toga da se pitanje Kosova stavi na prvo mesto.
Uveren sam da će biti razvoja u rešavanju kosovskog pitanja tokom pristupnom procesa, rekao je i naglasio da i političari na Kosovu moraju da se skoncentrissu na svoje zadatke da stvore bolje uslove u svojoj zemlji.
Prema njegovoj oceni, saradnja Beograda i Tirane može biti doprinos rešavanju kosovskog pitanja.
Srbija treba da nastavi reformski proces i da ne stavlja Kosovo u središte svog delovanja“, ocenio je Svoboda, koji je bio izvestilac Evropskog parlamenta za pregovore sa Hrvatskom.
Svoboda je rekao da se nada da che pristupni proces obuhvatiti i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana.
Srbija je za nas ekonomski važna i za jedinstvo celog regiona, istakao je on.
Koliko god sam za pristupanje Srbije EU, to ne treba predstavljati kao jedinu alternativu, rekao je Svoboda i poručio da je od svih puteva evropska vizija najbolja za budućnost svih u regionu.
Odlučujuće da se ne stvaraju nove granice, vech pokušavaju ukinuti postojeće, time što che se pojačati saradnja regiona, ali i između regiona i EU.
Svoboda je podsetio da se u EU uvek polazilo od toga da svaka zemlja koja pristupi EU ne koristi bilateralne konflikte za sprečavanje napretka druge države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.