Svoboda: Srpska vlada da vodi slobodoumnu medijsku politiku

Na trećem mestu, nadam se i priželjkujem da će biti vođena slobodoumna medijska politika. Najzad, potrebno je „restartovati“ briselski dijalog s Prištinom, zbog čega je nužno i formiranje novog saziva kosovske vlade, kao i, bez sumnje, vođenje stalnog dijaloga sa susednom Hrvatskom, kaže u razgovoru za Danas Hanes Svoboda, funkcioner Socijaldemokratske partije Austrije i bivši član Evropskog parlamenta, odgovarajući na pitanje šta očekuje od nove Vlade Srbije, koju predvodi Ana Brnabić. Svoboda je u petak u Beogradu učestvovao na međunarodnom skupu „Evropa u više brzina – Zapadni Balkan u rikvercu“, u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert i Centra za spoljnu politiku.

* Naveli ste potrebu za sprovođenjem reformi. Koje su, prema vašem mišljenju, najvažnije reforme?

– Najznačajnije su, naravno, ekonomske reforme, odnosno stabilizacija ekonomskih uslova. Situacija nije tako loša kao što je bio slučaj u prošlosti, ali, potrebno je manje birokratije, vođenje snažne borbe protiv korupcije, privlačenje inostranih investicija. Reforme podrazumevaju i davanje većih šansi malim preduzećima da se razviju, a naročito da se omogući mladim ljudima da ostanu u državi, što znači unapređenje životnog standarda i korišćenje novih tehnologija. Dakle, potrebna je modernizacija društva.

* Pomenuli ste neophodnost vođenja „slobodoumne“ medijske politike. Kako ocenjujete trenutnu situaciju u tom domenu?

– Prema saznanjima nas Evropljana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodi veoma aktivnu medijsku politiku kada je reč o uticaju na medije, da ne kažem kada se radi o „manipulaciji“ medijima. Ali, u otvorenom društvu nužno je obezbediti nezavisnost medija, što, naravno, ne znači da mediji treba da se ponašaju neodgovorno.

* Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović kao i lideri drugih država u regionu odazvali su se pozivu da prisustvuju nedavnoj proslavi Vučićeve inauguracije. Smatrate li da regionalni sporovi mogu da budu prevaziđeni u doglednoj budućnosti?

– Svaki spor može biti prevaziđen relativno lako ukoliko se vode kontinuirani razgovori i diskusije. To je jedan od važnih zadataka ne samo nove Vlade Srbije već i građana. Građani treba da shvate postoje „dve strane medalje“, da su postojale žrtve i s jedne i s druge strane. Uopšteno govoreći, potrebno je na različitim mestima, u javnosti, u medijima, u školama, informisati ljude da su u sukobima postojale dve strane. Na taj način bi se odnosi relaksirali i ostavila po strani prošlost.

* Kako ocenjujete tempo briselskih pregovora Beograda i Prištine? Može li se ubrzati proces normalizacije odnosa?

– Taj proces mora biti ubrzan jer je to u interesu obeju strana. Mislim i nadam se da će nova vlada u Prištini biti u svakom trenutku svesna činjenice da nije prioritet nastojanje da što više država u svetu prizna nezavisnost Kosova već da je nužno da svi građani Kosova shvate da je reč o vladi koja ulaže trud da se reše ekonomski i socijalni problemi. Važno je da građani priznaju realnost na Kosovu, a to će biti postignuto ako oni vide da je Kosovo održivo društvo, da Srbi i kosovski Albanci mogu da žive mirno u jednoj „porodici“ koja raste i postaje sve uticajnija.

* Kako ocenjujete činjenicu da Beograd i Priština često prebacuju krivicu jedni na druge zbog neispunjenja dogovora iz Briselskog sporazuma?

– Ukoliko žele, dve strane mogu da nastave da se međusobno optužuju, ali pod uslovom da ispunjavaju neophodne zadatke u svojoj sopstvenoj državi. Parlament u Prištini je, recimo, odbacio predloženi sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, zbog čega EU još nije odobrila viznu liberalizaciju za Kosovo. Dakle, vlada u Prištini neretko preduzima korake koji nisu u interesu građana, sve zarad sticanja političkih poena U isto vreme, Srbija bi dobila mnogo više instrumenata da unapredi svoju ekonomiju tako što bi bila prisutnija na Kosovu u ekonomskom smislu, ukoliko bi se ozbiljnije pristupilo briselskom dijalogu i ostavile po strani „senke iz prošlosti“. Na koncu, srpske kompanije imaju veliki interes da posluju na Kosovu.

* Mislite li da Srbija može da postane članica Evropske unije do kraja ove decenije?

– Da, to je moguće ostvariti. Ako se Srbija do početka naredne decenije ne pridruži Uniji, razočaranje njenih građana će biti ogromno.

„Ruski model je neprimenljiv“

* Kako ocenjujete spoljnopolitički kurs Srbije, čije obeležje predstavlja balansiranje između EU i Moskve? Da li je takva politika održiva?

– Kao što sam već rekao, stvari moraju biti jasnije predočene, Srbija mora da pokaže da je pridruživanje EU njen strateški cilj. Strateško opredeljenje je jedno, a prijateljstvo sa Rusijom nešto drugo. Ne možete da stavite znak jednakosti između ta dva „tasa“. Pridruživanje Uniji znači usvajanje određenih vrednosti i modernizaciju države, uključujući unapređenje ekonomske situacije. Rusija, recimo, ima mnogo nafte i oslanja se na energetske resurse. Ali, to nije slučaj sa Srbijom. Dakle, Srbija ne može da sledi isti model kao Rusija.