Svojim aktivnostima crkva priprema teren da Vučić „pozavršava“ poslove: Marko Oljača o „savezništvu“ predsednika i patrijarha

Podsetimo, nakon što je patrijarh Srpske pravoslane crkve izjavio da će se konsultovati da li da objavi imena direktora škola koji su navodno odvlačili đake da se opredele za časove veronauke, na svečanosti, povodom Vidovdana, izjavio je sledeće: „Pozvani smo da budemo braća sa svima, i s Albancima, naravno, pre svih, jer ovde živimo s njima. I jedne i druge Gospod je stvorio, svi smo ikona božja. A siguran sam da i oni znaju ukoliko veruju u Boga, jednoga Boga, da i knjige u koje najvećim delom veruju na isto pozivaju. Pozivaju i podsećaju da samo u zajednici možemo biti na putu božjem. Da smo svi jedni drugima potrebni i da je važno da to sami razumemo“.

Izvesno je da je za razliku od svih prethodnih „Vidovdana“, tokom perioda vladavine Aleksandra Vučiča, za sada, ovaj protekao bez govora mržnje prema kosovskim Albancima.

Čak se nisu ni oglasili njegovi dežurni izaslanici za govor mržnje, poput aktuelnog ministra odbrane Aleksandra Vulina.

Nakon ustoličenja aktuelnog patrijarha pre godinu i po dana, zavladalo je ushićenje u domaćoj i međunarodnoj javnosti.

– Naivno smo poverovali u mogućnost ispisivanja drugačije istorijske uloge SPC. Čak su se i srca ateista otopila, pa je Porfirije umalo postao „ikona“ popularne kulture. Takav stav je dobrim delom bio posledica njegovog stolovanja u Zagrebu i medijski vešto građenog imidža vladike koji razume, voli, ne osuđuje, pa čak i rado govori o rok zvezdama i muzici, kulturi i pojavama u njoj, čoveka koji je bez predrasuda posvećen ljudima koje su „ovozemaljske strasti odvele stranputicom“ – smatra Oljača.

U početku, napominje on, svojim izjavama, patrijarh je zaličio na jednog drugog liberalnog vladiku, pozvavši građane da budu snažni, trezveni, da ne dozvole da njima ovlada strah.

– Računajte na nas, citirao je patrijarh Balaševića na Baniji, a Štulića prilikom čestitanja na izboru novom gradonačelniku Zagreba – pred nama je novo jutro koje će promeniti sve, rekao je tada. Ubrzo je početno uzbuđenje raspršeno poput maslačka, odlukom da se najvišim crkvenim odlikovanjima odlikuju ratni huškači, osuđeni ratni zločnici, silovatelji, lopovi i kriminalci. Značilo je to potvrđivanje do tada utabanog puta SPC, daleko od, ne samo ljudkosti, već i hišćanske etike. Na taj način, crkva na čelu sa Porfirijem je još jednom dala legitimitet tmini, ne ostavljajući dilemu na čijoj je strani – kaže naš sagovornik.

Istovremeno, ističe Oljača, počinje nova faza taljenja sa vlašću.

– Dok crkva opravdava, podržava, daje podstrek prvom gazdi Srbije i njegovim satrapima na vlasti, pasivizujući građane u nemoći i bedi, dodatno ih sluđujući i duhovno sakateći, vlast ćuti na notornu pedofiliju u SPC-u, pranje novca, nelegalne poslove, baškarenje u luksuzu, neplaćanje poreza i ostale skarednosti. Za unutrašnje potrebe dodatne polarizacije i sluđivanja društva u fašističkom maniru se prave spiskovi nepodobnih, a za spoljnu upotrebu se šalju poruke mira, ljubavi i suživota – napominje Marko Oljača.

Prema njegovim rečima, tako nam je patrijarh na Vidovdan sa Kosova između ostalog poručio da smo se rodili za sistem vrednosti koji je sasvim drugačiji od mnogih koji nas okružuju, koji hoće da se nameću, da nas sapliću.

– Uskliknuo je da je ljubav lična karta, najvažnija karatkeristika, jedini normalan i prirodni identitet. Očinski nas je podsetio kako je svaki čovek naš bližnji, jer smo jedni drugima potrebni i da jedni bez drugih ne možemo. Potpisujem ove njegove reči. Jedini problem je što ne vidim nikakvu kauzalnost između izrečenog i onoga što on i crkva emaniraju. Usudio bih se čak reči da u velikoj meri ne samo da emaniraju zlo, već ga i podstiču – kaže sagovornik našeg lista.

Vučič je svestan početka kraja njegove ere, smatra Oljača, dodajući da su veliki pritisci spolja da ispuni obećano, pre svega rešavanje pitanja Kosova, odnosno priznanja nezavisnosti.

– Unutrašnje prilike su jednako komplikovane: rastuće socijalno nezadovoljstvo i intenziviranje obračuna unutar SNS-a. Dodatno ubrzanje i komplikacije doneo je rat u Ukrajini. Kako bi svršio sve poslove i sačuvao živu glavu, neophodna mu je šira podrška u društvu koju oko pitanja Kosova ne može obezbediti samo pukom propagandom, ucenama i zastrašivanjem. Svojim aktivnostima crkva priprema javno mnjenje i teren da Vučić u ličnom i božijem miru pozavršava poslove koje mora, dodatno se bogateći i jačajući uticaj u ovom nesrećnom i napaćenom društvu. Ovakva država, vlast i crkva su naša lična, društvena i istorijska sramota – zaključuje Marko Oljača.