SZS bojkotuje i novi međustranački dijalog

Naši sagovornici tvrde da postojeći format razgovora „nije dao nikakve rezultate“ i izražavaju „duboku sumnju“ da će to biti učinjeno i u narednim rundama, ako ne bude bilo promena u pristupu EP-a.

U kabinetu novoimenovanog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika, koji će, prema nacrtu programa, biti prisutan na razgovorima u Narodnoj skupštini 15. novembra, nisu želeli da odgovore na naše pitanje da li postoji mogućnost promene formata razgovora u narednih nekoliko meseci, kao ni da li se očekuje da SZS promeni stav i prekine bojkot.

Kako nam je rečeno: „Gospodin Bilčik neće davati nikakve izjave u vezi sa predstojećim interparlamentarnim dijalogom u Beogradu.“ Na ista pitanja nismo dobili odgovore ni od saradnica Tanje Fajon, predsednice Odbora EP za odnose sa Srbijom, koja će, takođe, sledeće sedmice učestvovati na tim razgovorima.

Fajon je, podsetimo, prilikom prošlonedeljne posete Beogradu poručila: „Ne mogu danas govoriti o eventualnoj promeni formata dijaloga iako bih ja želela da što više partnera bude uključeno u taj dijalog kako bismo doprineli reformi izbornog zakonodavstva. Niti mogu da kažem da li ću odvojeno da razgovaram sa opozicijom“.

Ona je dodala da će poziv za učešće u međustranačkom dijalogu za drugu rundu ići kroz Skupštinu Srbije.

Radomir Lazović, aktivista Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, kaže za Danas da Inicijativa nije dobila poziv da učestvuje u razgovorima u Skupštini.

– Poziv nismo dobili, ali smatramo da taj dijalog treba prekinuti sve dok ne prestanu napadi vlasti na medijsku kuću TV N1, na list Danas, i na sve kritički nastrojene glasove u Srbiji, ukazuje naš sagovornik.

S druge strane, Tatjana Macura, šefica poslaničke grupe Stranke moderne Srbije u Narodnoj skupštini, navodi za Danas da će ta stranka imati svoje predstavnike i na predstojećoj rundi dijaloga. Kako precizira, pored nje u ime SMS-a sastanku će prisustvovati poslanik Vladimir Đurić. Očekuje se, takođe, prisustvo predstavnika Pokreta slobodnih građana.

Prema nacrtu agende u koji je Danas imao uvid, Bilčik, Fajon i bivši poslanici EP Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, doputovaće u Beograd 14. novembra, i verovatno će biti organizovana „uvodna večera“ koju bi priredio Evropski parlament. Narednog dana, u devet ujutro, biće organizovana dobrodošlica za evroparlamentarce, uz obraćanje predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, a ne isključuje se ni mogućnost obraćanja Kukana i Flekenštajna.

Tema prvog sastanka biće „analiza napretka u sprovođenju najavljenih mera Vlade za poboljšanje izbornih uslova“. Tom prilikom, govoriće predstavnik Radne grupe za saradnju sa OEBS-om i ODIHR-a, kao i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević, a potom će reč imati lideri parlamentarnih grupa.

Naredni sastanak biće posvećen „novim predlozima Vlade za unapređenje izbornih uslova“, i trebalo bi da govore, između ostalih, programski direktor CRTA Raša Nedeljković, izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar i programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Treća „sesija“ 15. novembra ticaće se finansiranja kampanja, dok će se na četvrtom sastanku govoriti o medijima.

Diplomate: Zapad i dalje podržava Vučića

Zapad, pre svega EU i Amerika, „zaista žele“ da opozicija učestvuje na predstojećim izborima u Srbiji, jer smatraju da je to način da u ovoj državi bude mirna i stabilna situacija, „pošto im je najvažnije da bude uspostavljen konsenzus, ili što šira podrška u parlamentu i javnosti za priznanje Kosova od strane Srbije, odnosno, za promene Ustava, koje bi to omogućile“, kažu za Danas nezvanično predstavnici diplomatskih krugova.

Naši sagovornici tvrde da Zapad i dalje podržava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, „jer smatraju da im je lakše da s njim pregovaraju, nego sa razjedinjenom opozicijom, koja, prema njihovom mišljenju, nema lidera, niti jasne stavove o budućnosti Kosova, odnosima u regionu i EU integraciji Srbije. „Uvek je lakše razgovarati s jednim čovekom i dobiti od njega garancije, pa ga posle na to podsećati ili pritiskati, nego razgovarati s heterogenom skupinom u kojoj svako ima svoje specifične stavove“, ističu diplomate.