SZS: Počinje usaglašavanje zahteva za fer izbore

Posle okruglog stola opozicije, održanog u petak, na kojem je odlučeno da se oformi radna grupa koja će u narednih mesec dana sastaviti zajedničku platformu o neophodnim uslovima potrebnim za sprovođenje fer i poštenih izbora, danas po podne, po svemu sudeći, počinje konkretan rad na tome. Na osnovu rečenog na okruglom stolu može se pretpostaviti da će zahtevi ići u pravcu izmene izbornog zakonodavstva, ali i rada javnog servisa kao i televizija sa nacionalnom frekvencijom koje treba da omoguće ravnopravno prisustvo opozicije u njihovim programima ne samo tokom izborne kampanje.

Na pitanje koji će biti predlozi Saveza Srbiju, predsedavajući Savezom Janko Veselinović za Danas kaže da će zahteve razmatrati sa ostalim kolegama iz opozicije.

– Najveći broj zahteva se čuo na okruglom stolu u petak. I kao što sam i tada rekao, a sa tim se smatram slažu svi iz opozicije, čaša je prelivena što znači da zahtevi moraju biti jasni, rokovi kratki i odgovor opozicije, ako zahtevi ne budu ispunjeni, jedinstveni – rekao je Veselinović.

Kada zahtevi budu stavljeni na papir, biće upućeni nadležnim organima, a ako vlast ne bude reagovala, opozicija najavljuje svoje akcije oko kojih još treba da se usaglasi. Bojkot je jedan od njih, ali ni na okruglom stolu nije bilo ni načelne saglasnosti svih iz opozicije da je to dobro rešenje.

Kako je Danas već pisao, politički analitičari smatraju da se teško može očekivati da vlast uopšte reaguje, a kamoli usvoji zahteve opozicije s obzirom na to da iza sebe nema bilo kakvu ozbiljniju podršku građana za pritisak na vlast da uopšte razmatra izborne uslove.

Politički konsultant Đorđe Belamarić za Danas kaže da prvi korak opozicije nikako nije definisanje zahteva za bolje izborne uslove već političko delovanje na stvaranju partijske strukture i organizacije.

– Hajde da zamislimo situaciju da vladajuće partije u Crnoj Gori, Srbiji, BiH, Republici Srpskoj prihvate sve zahteve opozicije i usvoje najbolje moguće izborne zakone. I tada će biti potrebno da u Srbiji imate najmanje 20.000 hiljada obučenih i motivisanih (ne novcem) kontrolora na biračkim mestima. Uz to, svakoj od partija je potrebno da imaju i kandidate za odbornike, poslanike, ministre, predsednike. Svaka partija, a posebno opoziciona mora da radi na izgradnji svoje organizacije, da povećava broj članova, da članove obučava i priprema za izbornu kampanju kroz organizovanje kampanja u vanizbornom periodu, da definiše zahteve prema vladajućim strankama za poboljšanje izbornih uslova i tek tako efikasna i organizovana moći će da zahteva i vrši politički pritisak na vlast da poboljša izborne uslove i da uprkos lošim izbornim uslovima pobedi na izborima – zaključuje Belamarić.

Juče nismo uspeli da saznamo ima li opozicija plan B, odnosno šta posle ignorisanja vlasti. Da neka ideja o tome postoji, može se naslutiti iz reči Borka Stefanovića, jednog od lidera SZS, koji je za N1 rekao da će njihovi „potezi biće drugačiji, biće nekonvencionalni, i biće takvi da će režim morati da odgovori na to“.

Dok predstavnici opozicije razmišljaju o jedinstvenom suprotstavljanju vlasti, potpredsednik Glavnog odbora SNS Marko Đurić poručuje da će opoziciji biti potrebno mnogo više od ujedinjavanja da bi mogla da poljulja snagu i kredibilitet SNS. „Građani su svim tim samozvanim političkim liderima trajno otkazali poverenje i nema te magije i taktike kojom će ta grupa potrošenih i kompromitovanih ljudi nauditi jednoj državotvornoj političkoj organizaciji kakva je SNS“, naveo je Đurić u pisanoj izjavi. Đurić je tako reagovao na ocenu predsednika Narodne stranke Vuka Jeremića da je potpuno objedinjavanje opozicije neophodan preduslov za smenjivanje vlasti i da je to prvi korak koji bi trebalo preduzeti kako bi se stvorila kritična masa ljudi koji su za promene.