Tači, izgleda, bolje obavešten od Vučića

… ali ne treba isključiti ni mogućnost da je Tači bolje obavešten od predsednika Srbije Aleksandra Vučića kada je reč o nastavku procesa normalizacije odnosa, ocenjuju za Danas stručnjaci za kosovsko pitanje.

Prema mišljenju naših sagovornika, Tačijeva konstatacija, izrečena u intervjuu za Ej-Bi-Si njuz, namenjena je, pre svega, javnosti na Kosovu, ali i pokazuje da srpska javnost nema dovoljno informacija o toku pregovora Beograda i Prištine.

Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, kaže za Danas da Tači izjavom o „istorijskom sporazuma“ u prvom redu cilja na priznanje Kosova od strane Srbije, ali da je moguće da on „pravnoobavezajući sporazum“ naziva „istorijskim“.

– Imajući u vidu nezvanične navode da će briselski dijalog na najvišem političkom nivou biti nastavljen već 14. jula, ne treba olako odbacivati Tačijeve tvrdnje. Stiče se utisak da EU, koja posreduje u dijalogu, želi da ubrza postizanje političkih dogovora. Ti politički dogovori su bili postizani i u ranijim fazama pregovora, naime, postignuto je 30 dogovora, ali problem se odnosio na primenu dogovorenog. Stoga, moguće je da će na narednom briselskom sastanku biti popisane teme o kojima će se razgovarati u naredne tri do pet godina, kako bi na kraju procesa bio postignut pravnoobavezujući sporazum. Taj pravnoobavezujući sporazum značio bi da Srbija treba da menja svoje zakonodavstvo, kako bi ispunila sve što bude dogovoreno, objašnjava naš sagovornik.

Janjić ukazuje da bi u predstojećoj fazi briselskih pregovora Srbija trebalo da za Srbe na Kosovu traži ono što imaju Albanci u centralnoj Srbiji – takozvanu „manjinsku upravu“, što bi značilo formiranje zajednice srpskih opština uz autonomiju u pojedinim oblastima, poput obrazovanja, kao i da bi trebalo postići dogovor o međusobnoj potražnji, uključujući dogovore o dugovanjima državnih preduzeća, o penzijama, te o autonomiji Srpske pravoslavne crkve i „slobodnoj zoni“ na Kosovu… „Svi ovi elementi trebalo bi da postanu deo pravnoobavezujućeg sporazuma, a nužno je i uspostaviti saradnju u domenu bezbednosti, iako se o tome dosad u Briselu nije razgovaralo. Dakle, Srbiji je potrebna strategija za Kosovo, koja bi bila doneta uz uspostavljanje minimuma konsenzusa u srpskom društvu, a ne da o svemu pregovaraju političari u tami briselskih večera“, smatra sagovornik Danasa.

Janjić smatra da srpske vlasti predvođene predsednikom Vučićem nemaju strategiju za Kosovo, „što pokazuje i činjenica da još nismo videli akcioni plan Beograda za poglavlje 35“ u pregovorima sa EU, koje se odnosi na rešavanje kosovskog pitanja. „Ne treba Beograd da čeka da Brisel ispostavi svoje uslove, već treba da obelodani šta namerava da čini zarad rešavanja kosovskog pitanja. Priznanje Kosova nije tema briselskih pregovora, ali Vučić mora jasno da stavi do znanja svima šta su granice kada je o tom procesu reč. Da sam ja političar, ostavio bih mogućnost da se u budućem pravnoobavezujećem sporazumu navede da je moguće da se za 15 ili 20 godina odlučuje o nezavisnosti Kosova, dakle, da se ostavi mogućnost da naredne generacije donesu odluku o tome“, zaključuje naš sagovornik.

Petar Miletić, bivši potpredsednik kosovskog parlamenta, kaže za Danas komentarišući Tačijevu tvrdnju da Brisel, Beograd i Priština, odnosno visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, Vučić i Tači, nastavljaju sa starom praksom – razgovaraju uz nedostatak transparentnosti.

– To su ranije tumačili kao „korisne nejasnoće“. Po kuloarima se govori o „sveobuhvatnom sporazumu“ koji Tači naziva „istorijskim“. Po tom dogovoru Srbija bi trebalo Kosovu da omogući članstvo u Ujedinjenim nacijama. Bilo bi zaista neodgovorno od vlasti u Beogradu da na to pristanu pre formiranja zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima u oblasti prosvete, zdravstva i socijalnih davanja, ističe Miletić.

Parlament odlučuje o izmeni formata

Kako navode prištinski mediji, budući saziv kosovskog parlamenta doneće odluku o promeni formata briselskih pregovora, što bi podrazumevalo da razgovore na najvišem političkom nivou umesto premijera vode predsednici Srbije i Kosova. Pal Lekaj, potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova, koju predvodi jedan od kandidata za novog premijera Kosova Ramuš Haradinaj, izjavio je da „nova faza dijaloga treba da bude sadržajna“, u korist ojačavanja „države Kosovo“, kao i da se završi „recipročnim priznanjem.