Tači reagovao na signale iz Vašingtona

Naši sagovornici navode da ako bude dogovora Beograda i Prištine u ovoj godini, to će se desiti tek nakon izbora za Evropski parlament, zakazanim za maj, i podsećaju da će SAD imati „ključnu ulogu“ u narednoj fazi pregovora.

„Vašingtonu je stalo da se kosovski problem konačno reši, što pokazuje i nedavno pismo predsednika SAD Donalda Trampa predsednicima Srbije i Kosova, Aleksandru Vučiću i Tačiju. Razmena teritorija o kojoj ponovo priča Tači verovatno će podrazumevati da Beograd Prištini da Preševsku dolinu, u zamenu za sever Kosova i specijalni status, takozvanu eksteritorijalnost, za srpske manastire na Kosovu“, tvrde diplomate.

Predstavnici vlasti u Prištini nisu juče želeli da odgovore na naše pitanje da li je izjava Tačija o razmeni teritorija u suprotnosti sa stavom nedavno izabranog kosovskog pregovaračkog tima o neophodnosti očuvanja teritorijalne celovitosti Kosova. S druge strane, u diplomatskim krugovima se spekuliše da su takve poruke kosovske delegacije za pregovore „namenjene za unutrašnju upotrebu – kako bi se kosovska strana prikazala konstruktivnom u nastavku briselskih pregovora“.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj izbegao je juče da direktno odgovori na pitanje kada će biti ukinute takse na proizvode iz Srbije i BiH već je samo izjavio da će se „sneg nekada istopiti“. Podsetimo, srpske vlasti uslovljavaju nastavak razgovora u Briselu ukidanjem tih taksi. Pojedini izvori s Kosova nezvanično ukazuju da bi Haradinaj mogao da „popusti pod pritiscima Zapada, pre svega Amerike“ i da ovih dana povuče odluku o taksama.

U iščekivanju nove runde pregovora u sedištu EU, pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, zvanični Beograd nastavlja diplomatsku inicijativu kod takozvanih trećih država kako bi ih privoleo da povuku odluku o priznanju Kosova. Predsednik Republike Palau Tomi Esang Remenges uručio je juče u Beogradu notu šefu srpske diplomatije Ivici Dačiću u kojoj se navodi da je ta država odlučila da preispita svoju odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova i da do postizanja dogovora u dijalogu Beograda i Prištine suspenduje sve prethodne odluke ili izjave u vezi sa njegovim statusom.

„Republika Palau je donela odluku da razmotri svoj stav o nezavisnosti Kosova nakon opsežnog istraživanja i razgovora“ i „preispituje svoj stav prema kome se Kosovo priznaje kao nezavisna država“, piše u noti, prenela je Beta. Prema podacima vladine Kancelarije za KiM Palau je priznao Kosovo u martu 2009. Ta ostrvska zemlja u Zapadnom Pacifiku stekla je nezavisnost 1994, od kada je u slobodnom savezu sa SAD. Diplomatski odnosi sa Srbijom uspostavljeni su u decembru. Palau i Srbija potpisali su juče u Beogradu tri sporazuma o saradnji – Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti visokog obrazovanja i naučnog istraživanja, Memorandum o razumevanju i saradnji u oblastima omladine i sporta i Sporazum o prijateljstvu i saradnji.

„Nemoguć zadatak i za Šerloka“

Ministar spoljnih poslova Srbije izjavio je juče da ni Šerlok Holms ne bi utvrdio koliko je zemalja priznalo Kosovo i da spisak Prištine od 116 zemalja treba zaboraviti, javila je Beta. Posle razgovora sa predsednikom Palaua, Ivica Dačić je rekao da se „Srbija obratila zemljama za koje ne može jasno da se utvrdi“ koji je njihov stav o Kosovu. „Cilj je da to bude podsticaj za kompromis, odnosno dijalog… ovo je pomoć da se dijalog Beograda i Prištine završi kompromisom“, naveo je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare. On je rekao da je „moguće da 101 zemlja priznaje nezavisnost Kosova“. Dačić je istakao da je Ekvatorijalna Gvineja, koja predsedava SB UN idućeg meseca, „herojski postupila“ kada je stavila Kosovo na dnevni red sednice za februar. Taj potez je, kako je rekao Dačić, „naišao na protivljenje nekih zemalja“, ali je dodao da nije praksa da ono što predsedavajući SB UN uvrsti u dnevni red bude i osporeno.