Predsednik Kosova Hašim Tači rekao je u intervjuu za britanski list Gardijan da je dogovor o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, slično istorijskom sporazumu Grčke i Severne Makedonije, i dalje moguć 2019. godine uprkos problemima poslednjih meseci.
„Moramo da sednemo za sto, čak i sa najvećim neprijateljem, ali bez bilo kakvih preduslova i pokušamo da saslušamo jedni druge“, rekao je Tači u danas objavljenom intervjuu, datom uoči sastanka balkanskih lidera u Berlinu 29. aprila.
Gardijan ukazuje da su razgovori dve strane prekinuti od novembra prošle godine, kada je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na robu iz Srbije.
Tači je rekao da nema planova da se ukinu takse ali je naglasio potrebu za brzim napretkom, piše Gardijan.
List podseća da Srbija insistira na ukidanju taksi, kao preduslov za početak pregovora i dodaje da su takse dovele i do ostavke četiri gradonačelnika na severu Kosova.
„Kosovski Srbi su se povukli iz političkog života na Kosovu uključujući policiju i sudstvo na severu Kosova. Niko nema odgovor kako da se ide napred a najveće žrtve su Kosovari, posebno kosovski Srbi“, rekao je Tači.
Oklevanje međunarodne zajednice i pomešane poruke „stvaraju prostor za nacionaliste i populiste sa obe strane granice“, rekao je on.
„Suviše često to se svodi na veliki ego i sukobe ličnosti i suviše retko čujemo o principima, standardima i vrednostima“, rekao je Tači.
On je rekao da je uložio sav politički kapital koji je izgradio tokom dve decenije u uspeh pregovora, a da će njihov produženi neuspeh naneti štetu celom regionu.
„U sadašnjim uslovima sa ovim tenzijama ne vidim zašto bi bilo koji investitor došao da ulaže u naš region. Samo će mirovni sporazum doneti prosperitet,“ rekao je Tači.
Kosovo je, kako piše Gardijan, sada u polovičnom statusu, priznale su ga neke zemlje EU a neke ne, i građani Kosova su jedini Evropljani zapadno od Belorusije kojima je potrebna viza da putuju u šengensku zonu, dok druge balkanske zemlje nemaju ove restrikcije.
Tači krivi zemlje članice EU zbog komplikovanja procesa, aludirajući na Nemačku koja se protivi delovima Tačijevog predloga, posebno onog dela koji je opisao ka korekcija granica.
Gardijan podseća da se nezvanično kao predlog pominjalo da se većinski srpska oblast na severu Kosova pripoji Srbiji a većinski albanska Preševska dolina na jugu Srbije da se prebaci Kosovu, kao i da u praksi na severu Kosova psotoji neka vrsta duplog suvereniteta, sa uticajem sa Kosova i iz Srbije.
Tači se zalaže za razmenu teritorija ali se tome protivi Nemačka strahujući da će to podstaći zahteve za promene granica u drugim delovma Balkana, uključujući u delovima Bosne gde su Srbi većina, navodi Gardijan.
Tači je kazao da bi „demarkacija granica“ bila deo svakog sveobuhvatnog sporazuma o uzajamnom priznanju. On je rekao da ne može biti granica po etničkim linijama.
„To je nemoguće, i Kosovo i Srbija će ostati multietničke države“, rekao je Tači.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.