Tači u Hagu, na Kosovu podele i tenzije

Tači je u četvrtak podneo ostavku na funkciju predsednika i odleteo u Hag nakon što je Specijalno tužilaštvo za ratne zločine potvrdilo optužnice za ratne zločine protiv njega kao predsednika Demokratske partije Kosova, Kadrija Veseljija i lidera Samoopredeljenja Redžepa Seljimija.

Bivši pripadnici OVK – Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići terete se za zlodela počinjena u 34 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine.

Oni su, kao pripadnici Dreničke grupe OVK, u 10 tačaka, optuženi za ubistva, nasilni nestanak osoba, progon i mučenje.

Kao ratni zločini, u optužnici su navedeni „nezakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistva“, a kao zločini protiv čovečnosti „zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“.

„Na nekoliko lokacija širom Kosova, kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova izvršili su krivična dela iz optužnice nad stotinama civila i lica koji nisu učestvovala u neprijateljstvima“, piše u saopštenju suda.

Navodi se i da su Tači, Veselji i Seljimi „uhapšeni“ iako su oni u svojim izjavama apostrofirali da se dobrovoljno predaju.

Njih trojica su poletela za Holandiju u pratnji Euleksa prekjuče, dok je Krasnići uhapšen dan ranije.

Potvrđivanje optužnice među građane Kosova unelo je nove podele – to je nešto oko čega su saglasni sagovornici Danasa, naglašavajući da nema normalizacije odnosa dok se ovaj proces ne završi.

Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev, ističe da se podela i tenzije osećaju na severu Kosova i da se to vidi kroz nekoliko slika i dominantnih narativa koji vladaju u kosovskim medijima i javnom mnjenju.

– Utisak broj jedan jeste da na Kosovu ne postoji samokritički pristup prema ulozi OVK već se ona veliča. Slika broj dva su kritike na račun Specijalnog suda koje iznose najviši politički zvaničnici – oni naglašavaju da se radi o obavezi i nužnom zlu. Najslikovitiji primer je izjava Aljbina Kurtija koji je to nazvao „specijalnim sudom za nepravdu“. Poruka broj tri jeste da i ovi koji odlaze i ovi koji ostaju šalju poruke mira, da Kosovo treba da bude stabilno, pozivaju na jedinstvo a istovremeno se vrlo eksplicitno spominje Srbija u negativnom kontekstu. U optužbama na račun Srbije je najdalje otišla v.d. predsednika Vjosa Osmani koja praktično koristi svaku priliku da kaže da je Srbija genocidna država, ukazuje Lazarević.

Ona ističe i da je „cela ta garnitura ratnih vođa“ izuzetno nepopularna među građanima ali da i pored toga građani lako prihvate podelu koja im se servira – da je Kosovo žrtva, a Srbija agresor.

– Naravno da optužnica jeste korak ka pomirenju ali sve dok se ne bude rešilo pitanje svakog zločina, bez obzira na etničku pripadnost, ne verujem ni u kakvo pomirenje. Te bolne teme moraju da se otvore a poruke zvaničnika ni najmanje ne deluju ohrabrujuće. One su populističke, radikalne, to nisu poruke mira, istakla je urednica KoSSev-a, podsećajući da je dva dana pre potvrđivanja optužnice vođena rasprava u kosovskom parlamentu o stanju na severu koja je služila zastrašivanju Srba.

Valon Syla, publicista Prištinskog Metroa, za Danas ističe da ovo nije korak koji vodi ka pomirenju.

– Naprotiv. Posle optužbi protiv lidera OVK pretpostavljam da su se albansko-srpski odnosi vratili na nivo iz 1998./99. godine. Ne može biti normalizacije odnosa između Albanaca i Srba dok su svi uticajni lideri u Hagu. Garanti prava kosovskih Srba bili su oni koji su već optuženi u Hagu, isto važi i za Albance, koji su 20 godina nakon oslobađanja Kosova od „Miloševićevog režima i Jugoslavije“ i Srbije vodili mirnu politiku u regionu. Novi sporazum Kosova i Srbije ne vidi se nigde na horizontu dok su lideri OVK u Hagu, zaključuje Syla.

Glavni tužilac Džek Smit, predlog optužnice protiv lidera OVK podneo je 24. aprila, a sudija je potvrdio optužnicu 26. oktobra, tačno šest meseci nakon što je podnet predlog.

Optužnica je utemeljena na izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope, Dika Martija, o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-2000. Martijev izveštaj je podstakao osnivanje Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu – kako se zvanično zove sud za zločine OVK. Pod međunarodnim pritiskom, sud je 2015. godine osnovala Skupština Kosova.

Priština spremna za sprečavanje incidenata

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Agim Veljiu rekao je juče da postoje planovi za sprečavanje eventualnih incidenata nakon potvrđivanja optužnica protiv Tačija, Krasnićija, Veseljija i Selimija. Prema njegovim rečima, u te planove uključene su i mere na zaštiti područja sa mešovitim stanovništvom u slučaju bilo kog mogućeg incidenta i taj plan sadrži sve moguće scenarije, dok je policija povećala nivo gotovosti. On je podvukao da su spremni za saradnju sa Specijalnim tužilaštvom i da je odazivanje optuženih sudskom pozivu „dokaz politike i ideala rata OVK“.

Dačić: Obezbediti sigurnost svedoka

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić povodom optužnice protiv bivšeg kosovskog predsednika rekao je da je važno obezbediti sigurnost svedoka u tom procesu jer je „dug put od optužnice do presude“.

„Da kao u slučaju (bivšeg premijera Kosova Ramuša) Haradinaja svi svedoci ne nestanu i izgube živote i da po presudi Haškog suda bude oslobođen usled nedostatka svedoka“, kazao je Dačić na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije. Dačić je istakao da je Srbija saglasna sa istragom zločina OVK na Kosovu i da smatra da je potrebno zadovoljenje pravde za žrtve bez ikakve politizacije.