Džozef za VOA: Jačanjem odnosa sa Rusijom Srbija srlja u slepu ulicu

Upitan da prokomentariše informaciju, koju je na svom Tviter profilu objavio Aleksandar Čepurin, ruski ambasador u Beogradu, da su pregovori sa Srbijom završeni i da se u oktobru očekuje potpisivanje sporazuma, Džozef ističe da se nada da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svestan koliku bi štetu tako nešto nanelo Srbiji – državi koja je u odmaklom pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom.

„I uopšte ne treba da iznenađuje ovakva ruska inicijativa prema Srbiji – i u budućnosti će biti drugih sličnih poteza. Kako je Brajan Hojt Ji, bivši pomoćnik zamenika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju svojevremno rekao tokom boravka u Beogradu, ne možete sedeti na dve stolice. Predsednik Srbije mora da shvati – ne možete se istovremeno toliko integrisati u neproduktivnu rusku sferu, potpuno neprimerenu 21. veku, u poređenju sa sličnim vezama sa zapadom. To je budalasto – apsurdno. Ne verujem da bi ijedan razumni srpski lider izabrao potpuno propalu ekonomiju umesto uspešnog modela“, rekao je Džozef za Glas Amerike.

Na pitanje da li bi to od Srbije napravilo ruski satelit u Evropi, Džozef odgovara da je upravo to rizik i  da je to ono što zagovorači, poput Boška Obradovića treba da razumeju.

– Ako bi se Srbija okrenula tom izboru, deca će joj biti siromašna. Još nešto moram da naglasim o Rusiji – u regionu u kojem se nalazi pretrpela je mnoštvo poteškoća. Terminologijom koju bi koristila Moskva – izgubila je tri države koje naseljavaja većinsko pravoslavno stanovništvo. Crna Gora je postala članica NATO-a.

Severna Makedonija će uskoro postati članica, dok je Grčka znatno ojačala svoje veze sa zapadom. U sve tri države videli smo posvećenost njihovih lidera da se odupru ruskom mešanju. Ruske diplomate su izbačene iz Skoplja i Atine bez ikakvih posledica. Siguran sam da je Aleksandar Vučić svestan svega toga i zna da su ruska moć i uticaj ograničeni. Verujem da to otvara Vučiću prostor da učini ono što je najbolje za Srbiju, rekao je Edvard Džozef.

Odgovarajući na pitanje da li je Rusija glavna i jedina prepreka u procesima evroatlantskih integracija i šta bi trebalo zapadni saveznici da učine kako bi pružili veću pomoc, predavač Univerziteta Džons Hopkins, kaže da je Rusija prepreka pogotovo kada se radi o Kosovu. Čak i ne u tolikoj meri zbog odnosa koje održava sa Srbijom. Već kao članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – imajući u vidu da Kosovo teži da postane članica Ujedinjenih nacija.

– Rusija u tom telu igra ulogu protiv koje nijedna država ne može da učini ništa. To stvara potrebu da se potraže druge mogućnosti – u smislu hoće li se Rusija protiviti članstvu Kosova u UN ako se Beograd saglasli sa stolicom za Kosovo u tom telu. To jeste neuobičajen scenario, ali stav Rusije neizostavno mora biti uzet u obzir, ističe Džozef i dodaje da to nije glavna prepreka sporazumu Beograda i Prištine i da se  ovde se radi o potrebi vizije i hrabrosti u političkom smislu lidera Kosova i Srbije.

– Skoplje i Atina postigli su dogovor slične političke osetljivosti. Koji se ticao nacionalnog dostojanstva, a kada je o Makedoniji reč, doslovce i nacionalnog identiteta. Što, uzgred, nije slučaj u Srbiji. Srpski identitet nije utkan u Kosovo – već srpska istorija. U slučaju Grčke i Severne Makedonije dvojica premijera Aleksis Cipras i Zoran Zaev su prihvatili odgovornost i imali hrabrosti za sporazum, koji je izazvao i negodovanje mnogih građana.

Imali su viziju da na iskren način rasprave prošlost i izgrade iskren odnos za budućnost. To je model za Srbiju i Kosovo na kome bi i Mogerini trebalo da insistira umesto da razmatra opasne ideje o razmeni teritorija, istakao je Džozef.

Na pitanje kako je shvatio najnoviji razvoj događaja u kojem će kosovski Srbi, lojalni Aleksandru Vučiću, učestvovati na lokalnim izborima na severu Kosova – pošto su prestali da rade kao gradonačelnici opština na severu Kosova zbog nametanja poreza, kaže da je pozitivna stvar sama činjenica da će učestvovati u lokalnim izborima.

– Za mene je to ohrabrujuće. Pokazuje da odnosi dve strane nisu urušeni do krajnjih instanci. Naravno napetosti postoje. Tarife koje je nametnula Priština imaju efekat embarga i pregovori već veoma dugo stargniraju. Sve to ukazuje koliko je važno da Beograd i Priština postignu sporazum. Pitanje koje se nameće je kakav bi to sporazum trebalo da bude? Treba li da podrazumeva nekakvo teritorijalno rešenje – ili da bude nekako drugačije osmišljen, objašnjava Džozef.

Istog dana kada su Srbi sa severa odlučili da učestvuju na izborima, objavljeno je da će 29. aprila u Berlinu biti održan sastanak na kojem će učestvovati Federika Mogerini, Angela Merkel, Emanuel Makron, visoki zvaničnici Kosova i Srbije. Odgovarajući na pitanje može li to biti prekretnica u dijalogu Kosova i Srbije i inicijalizacija za pravno obavezujući sporazum između dve strane – što je jedan od glavnih uslova za njihov proces pristupanja EU, kaže d je svaki razgovor koristan.

– Dobro je što se sastaju. Sastajali su se u prošlosti i to je značajno postignuće dijaloga, koji vode uz posredstvo Evropske unije. Dobro je i kada se sastaju nasamo – čak i bez predstavnika medija. Važno je da ne postoji potpuna distanca među njima i da se može uspostaviti nekakvo razumevanje u vezi sa dinamikom koja obeležava politički sferu u obe zemlje.

Ne ohrabruje to što Mogerini i Brisel, uz podršku Vašingtona, pokušavaju da isture opasnu ideju razmene teritorija. To nikako ne ohrabruje. Tako nešto može otvoriti slične probleme širom regiona – ponajviše u Bosni i Hercegovini ili pak Severnoj Makedoniji, naveo je Džozef i doda da ono što posebno brine je to što nije bilo pokušaja bilo kakve alternative. Da se otpočne diskusija o sporazumu u kojem teritorija neće zauzimati centralno mesto. Uprkos pozitivnom primeru, koji su dale Grčka i Severna Makedonija. To je ironičan i nesrećan splet okolnosti.

Ostatak intervjua mozete pročitati ovde.