Tači želi „sveobuhvatnu vladu“

Kosovski predsednik Hašim Tači preneo je pre tri dana ambasadorima „Kvinte“ – SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Italije da „Kosovu treba vlada koja će doneti stabilnost, što veće političko jedinstvo i koja će biti sveobuhvatna, sa evroatlantskom orijentacijom. Kako je naglasio, „njegovi koraci biće u skladu sa ustavom Kosova, zakonima i predsedničkim obavezama“.

Tači je najavio da će ove sedmice održati konsultacije sa svim parlamentarnim strankama, „kako bi dobio njihove sugestije i savete o tome kojim putem treba ići, bazirajući se na Ustav i zakone Kosova“. S druge strane, tehnički premijer i lider Samoopredeljenja poručio je putem Fejsbuka da „je Ustav Kosova jasno definisao da u slučaju izglasavanja nepoverenja Vladi slede izbori, a ne neka nova vlada“.

Kurti smatra da njegova vlada na dužnosti treba da nastavi sa radom u vreme pandemije Covid-19, a da nakon toga treba održati nove izbore, preneo je RSE.

Demokratski savez Kosova, na čiju inicijativu je izglasano nepoverenje vladi, zbog nesuglasica sa Kurtijem, već je nagovestio da je spreman da uđe u novu vladu, sa pojedinim opozicionim manjim partijama na Kosovu kao što su Inicijativa za Kosovo i Alijansa za budućnost Kosova.

Upitan da li bi vlada u koju bi ušla većina stranaka, sa izuzetkom Samoopredeljenja, mogla da bude stabilna i da potraje, Igor Novaković, član Saveta za inkluzivno upravljanje, kaže za Danas da „ostaje da se vidi kako bi te stranke podelile kolač“.

– Ne mislim da će u ovom trenutku u vladu ući Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova, pre svega zbog taksi na srpsku robu koje očigledno moraju da se u potpunosti ukinu, a koje Haradinaj i dalje zagovara. Prema mom mišljenju, Tačijevo naglašavanje „ustava, zakona i predsedničkih obaveza“ otvara mogućnost proglašenja vanrednog stanja, gde vladu preuzima predsednik sa nacionalnim savetom za bezbednost, ukazuje naš sagovornik.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, ukazuje za Danas da Tači sada ima nekoliko opcija, „da raspiše izbore, što bi se teško moglo dogoditi imajući u vidu da je sukob na relaciji premijera i predsednika kulminirao odbijanjem Kurtija da proglasi vanredno stanje i na taj način vlast prebaci u ruke Tačija“.

– Druga opcija je da ignoriše praksu da se mandat daje predvodniku najveće koalicije i da poveri mandat Isi Mustafi, lideru Demokratskog saveza Kosova, da formira vladu. Iako su 83 poslanika glasala protiv Kurtija, to ne znači će isti broj poslanika podržati Mustafu za premijera. S druge strane, Mustafa bi morao zameniti 29 poslanika Samoopredeljenja sa ljudima koje građani Kosova predugo vide na političkoj sceni i koje nisu želeli da vide na vlasti. Povrh svega, to bi značio i povratak bar nekih osumnjičenih za ratne zločine – Kadri Veselji, Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj. Treća opcija je da parlament podrži dekret predsednika Tačija kojim proglašava vanredno stanje, a to bi značilo da se dve trećine parlamenta slaže da vlast, kroz Savet bezbednosti Kosova, prelazi u Tačijeve ruke u narednih ne više od 90 dana. Verovatan scenario je onaj u kojem Haradinaj ili Ljimaj daju većinu Mustafi za mesto premijera, a svi zajedno podržavaju vanredno stanje kojim će upravljati Tači. Međutim, takav sled događaja uključivao bi veliku trgovinu, i bio bi“kratkog roka“, pa se izbori održali već na jesen, objašnjava naš sagovornik.

Beširi: Ne „otpisivati“ Kurtija

Beširi smatra da Kurtija, „ipak, ne treba otpisivati“. Kako objašnjava, on je uspeo da „generiše bes kod građana protiv prošlih vladajućih konstelacija i budući da Kosovo nema mnogo kapaciteta da odgovori na Covid-19 adekvatno, ne bi trebalo da nas iznenadi ukoliko Samoopredeljenje ponovo osvoji primetan broj poslaničkih mesta“.