Tačiju drugi mandat?

Smaka ocenjuje da bi najbolje bilo da se u međuvremenu promeni Ustav Kosova, kako bi predsednika birali građani neposrednim glasanjem.

„Taj neko bi onda imao legitimitet i nijedna politička partija ne bi mogla da ima koristi od toga. Jer kada koalicija bira predsednika, ona može u jednom trenutku i da ga razreši“, kaže Smaka.

Prema sadašnjem Ustavu Kosova, predsednik Kosova se bira u Skupštini Kosova tajnim glasanjem, za izbor je potrebna dvotrećinska većina od ukupno 120 poslanika, a može se kandidovati svaki građanin Kosova koji obezbedi najmanje trideset potpisa članova Skupštine.

Smaka ukazuje da ukoliko na prva dva glasanja niko od kandidata ne dobije većinu, organizuje se treći krug glasanja na kome se bira između dva kandidata.

„Ukoliko se ni u trećem krugu ne izabere predsednik, Skupština se raspušta i raspisuju se novi parlamentarni izbori. Zamislite sad da smo vi i ja poslanici, imamo li mi računa da ne glasamo i izgubimo mandat“, kaže Smaka.

Pozicija predsednika Kosova je bila sporna tačka za postizanje vladajuće koalicije između Demokratskog saveza Kosova i Samoopredeljenja. DSK je insistirao da ta pozicija pripadne njima, kada aktuelnom predsedniku Hašimu Tačiju istekne mandat u proleće 2021. godine.

Međutim, profesor Smaka ocenjuje da je taj zahtev protivustavan jer niko nema prava da unapred nekome garantuje poziciju predsednika.

„Politički sporazum ne može da nameće rešenje protivno važećoj odredbi, u ovom slučaju ustavu”, kaže Smaka.

Politički analitičar Fadilj Ljepaja smatra da Hašim Tači nema realne šanse da se ponovo kandiduje za predsednika, ukoliko na snazi ostaju važeći zakoni.

„On računa da se vladajuća koalicija neće složiti oko zajedničkog kandidata. Takođe, nada se reformi sistema, koja bi omogućila da predsednik bude izabran neposredno od strane građana”, kaže Ljepaja. “Otuda njegov optimizam, ali se čini da je nerealan s obzirom na postignuti koalicioni dogovor oko formiranja vlade“, ocenio je Ljepaja.