Tadić i Josipović izrazili izvinjenje i žaljenje

To su dva ključna događaja jučerašnjeg višesatnog boravka Borisa Tadića u Hrvatskoj, tokom kojeg je bio i u Vukovaru, gradu-simbolu ratnih stradanja u toj zemlji, gde je između ostalog razgovarao s premijerkom Jadrankom Kosor i porodicama žrtava. Ova poseta je i u Srbiji i u Hrvatskoj proglašena događaj dana, a s lica mesta ju je propratilo više desetina domaćih i stranih medija.

Srpski predsednik je juče prepodne u Hrvatsku došao preko Dunava, trajektom Golubica iz Bača u Vojvodini. Sačekali su ga predsednik Josipović i stotinak ljudi, od kojih su neki aplaudirali, dok je jedan broja članova porodica nestalih građana Vukovara protestovao, noseći transparente ôPardon nije dovoljanö, ôNisi dobrodošaoö,ôIzvinjenje, a ne žaljenje, a medijima su izjavljivali da „traže samo istinu, kako bi stradale dostojno sahranili“. Pristalice desničarske Hrvatske stranke prava su na putu do Vukovara kojom je išla predsednička kolona vozila nosili transparente s natpisima poput ôProgurajte ovo i ulazite u EUö i ô Ivo radiš krivoö. Na prilazima Vukovaru i memorijalnom centru na Ovčari, u tim trenucima su bile primetne pojačane mere bezbednosti, dok u samom gradu nije bilo većeg prisustva policije. Ipak, incidenata nije bilo.

Odmah po dolasku, Tadić i Josipović otišli su na razgovor u zgradu Gradskog poglavarstva Vukovara. S Tadićem su bili i potpredsednik Vlade Božidar Đelić i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić. U hrvatskoj delegaciji bili su i gradonačelnik Vukovara Željko Sabo i drugi lokalni zvaničnici.

Dvojica predsednika potom su položili vence na spomen obeležje masovne grobnice u Ovčari, gde su pripadnici bivše JNA i paravojnih srpskih formacija 20. novembra 1991. ubili više od 200 hrvatskih zarobljenika i civila.áNa vencu koji je položio predsednik Srbije napisano je: „Nevinim žrtvama, predsednik Republike Srbije Boris Tadić“.á

Dok su dvojica predsednika polagala vence, tridesetak prisutnih predstavnika porodica žrtava okrenulo im je leđa.áReč je o ženama i majkama iz Vukovara, Lovasa i Sotina, borcima i invalidima rata na prostorima bivše Jugoslavije. Neki među njima imali su i transparente „Celi Vukovar je Ovčara“. Jedna od nezadovoljnih, Vilma Vidović, izjavila je da dolazak Tadića i Josipovića doživljava kao nasilje.

Posle polaganja venca, Tadić, koji je prvi srpski predsednik koji je posetio Vukovar od rata 1991, rekao je da je došao na Ovčaru da se pokloni žrtvama i oda im poštovanje, u uverenju da se pokoljenja moraju rasteretiti ratnog bremena.á“Došao sam ovde da uputim reči izvinjenja i iskažem žaljenje“, rekao je Tadić.áOn je izrazio uverenje da se na taj način mogu stvoriti mogućnosti da Srbi i Hrvati, Srbija i Hrvatska, okrenu novu stranicu istorije i da „našu decu oslobodimo bremena devedesetih godina“. „Demokratska Srbija želi da uspostavi politiku dobrosusedstva i saradnje. To je pretpostavka pomirenja i otvara mogućnosti za oproštaj i pomirenje. To je politika koja je sasvim suprotna od politike devedesetih“, rekao je Tadić.á

On je rekao da u Vukovaru i na Ovčari poklanjajući se žrtvama, mislimo na budućnost, na one koji danas istupaju u naše nacionalno ime i na one koji će se tek roditi.á „Sve što se dogodilo Srbima i Hrvatima u dvadesetom veku može biti sklopljeno u knjigu prošlosti, a to je čin pisanja knjige budućnosti“, rekao je Tadić.á

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je rekao da je Ovčara mesto bola i stradanja žrtava bezumne politike.á“Došli smo da se poklonimo žrtvama, izrazimo saučešće, ali i obećamo da ni jedan zločin neće ostati nekažnjen“, rekao je Josipović.áOn je izrazio uverenja da će ovim biti dat novi podsticaj za otkrivanje sudbine nestalih i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i da je moguća drugačija politika mira i prijateljstva.

Po polaganju venaca, Tadić se u Županijskom domu u Vukovaru sastao s premijerkom Hrvatske Jadrankom Kosor. Posle njihovog susreta „u četiri oka“, pridružili su im se Josipović i predstavnici hrvatskih udruženja žrtava rata.áSastanku su prisustvovali i predstavnici Saveza udruženja porodica zatočenih i nestalih osoba Hrvatske, Udruženja „Vukovarske majke“ i upravnica vukovarske bolnice Vesna Bosanac, koja je tu funkciju obavljala i u vreme opsade Vukovara. Tadić, Josipović i Kosorova su se u Županijskom domu, sastali i s predstavnicima Srba u Hrvatskoj. Prilikom izlaska iz zgrade poglavarstva predsednik Tadić se pozdravio sa više saborskih zastupnika, među kojima su bili Milorad Pupovac, Đurđa Adlešić i Vesna Pusić, kao i sa istarskim županom Ivanom Jakovčićem.

Posle sastanka, predsednici Srbije i Hrvatske istakli su da još mnogo toga treba uraditi na pomirenju dveju država i naroda, kao i da je neophodno da niko ne ostane nekažnjen za zločine. Josipović je rekao da se u Županijskom domu razgovaralo o možda najbolnijim temama u odnosima Srbije i Hrvatske i da posle potresnih priča „niko nije izašao ravnodušan

Odgovarajući na pitanja novinara, Tadić i Josipović su rekli da ih na čin odavanja pošte žrtvama rata na Ovčari i u Paulin Dvoru „nije naterao niko, ni iz Brisela ni iz Vašingtona“. Na pitanje jednog od hrvatskih novinara da li odlazak u Paulin Dvor, s obzirom na broj žrtava u tom mestu, znači umanjivanje zločina u Vukovaru, Tadić je rekao da svi koji smatraju da se ovde radi o brojkama nisu dobro razumeli svrhu ovog dana i upitao: ôKo može upoređivati zločinö.á Josipović je tim povodom rekao da je ôsiguran da će svi koji razmišljaju o budućnosti pozdraviti odlazak u Paulin Dvorö.

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izrazila je zadovoljstvo svim onim što je predsednik Srbije izgovorio na Ovčari i ocenila da je to važan trenutak u odnosima dve zemlje, kojim se otvara nova stranica.áOna je izrazila zadovoljstvo što je Hrvatskoj vraćena dokumentacija iz vukovarske bolnice i pozdravila dostojanstvo s kojim su predstavnici udruženja hrvatskih veterana pozdravili dolazak predsednika Srbije.áPremijerka Hrvatske rekla je povodom odlaska dvojice predsednika u Paulin Dvor da svakoj žrtvi treba odati poštovanje i razumeti porodice.

Potom, na kraju posete, u Paulin dvoru u blizini Osijeka, predsednik Ivo Josipović izjavio je da oni koji su ostali iza žrtava tog zločina zaslužuju izvinjenje i istakao da će Hrvatska progoniti svaki zločin, bez obzira na to ko ga je počinio. Tadić je, odajući poštu ubijenima, zaključio da su duboko pogrešili svi oni koji su devedesetih mislili da zlo koje se nanese drugom narodu otvara perspektivu svog naroda.

Srbija predala dokumentaciju

Predsednik Tadić poneo je u Vukovar originalnu dokumentaciju odnetu 1991. iz vukovarske ratne bolnice, koju je pomoćniku ministra hrvatskih branitelja Ivanu Grujiću predao predsednik srpske komisije za nestale osobe Veljko Odalović.áGrujić je kazao kako su primljenom dokumentacijom „pokrivena sva područja koja su bitna, a da li reč o celokupnoj dokumentaciji iz vukovarske bolnice tek će se utvrditi“. Tadić je najavio da će Beograd nastaviti da traga za ostalim dokumentima koja bi mogla da pomognu u potrazi za nestalima.

REAKCIJE

PORTPAROLKA DS Jelena Trivan rekla je da se ovom posetom omogućava stavljanje tačke na prošlost i otvara saradnja Srbije i Hrvatske na evropskom putu i unapređenju života ljudi. á FUNKCIONER DSS Miloš Aligrudić smatra da je Tadićev odlazak u Vukovar „nelogičan i istorijski neopravdan, budući da su Srbi bili najveće žrtve ratova u 20. veku“. KOALICIJA UDRUŽENJA izbeglica u Srbiji „podseća“ da su se na području Vukovara dogodili i zločini nad Srbima. U saopštenju se traži da se utvrdi tačan broj srpskih žrtava u toj oblasti. POTPREDSEDNIK HDZ Vladimir Šeks izjavio je da je Tadićevo izvinjenje „važan i vredan iskorak koji će bitno uticati na odnose Hrvatske i Srbije, ali i na stabilnost celog regiona“. SLOVENAČKI PREMIJER Borut Pahor ocenio je da predsednik Srbije posetom Vukovaru ôobavlja važan i pozitivan posaoö. ZAPADNI MEDIJI izvestili su da „istorijska poseta“ predsednika Srbije predstavlja simboličan korak ka pomirenju i osudi zločina počinjenih tokom rata u Hrvatskoj, ističući da je Tadić prvi srpski lider koji je došao u Vukovar.á Rojters je ocenio da Tadićevo izvinjenje predstavlja „korak ka pomirenju na Balkanu i jačanju evropske perspektive Srbije“.