Tadić: Ideja bojkota se raspala, pitanje je da li SZS i dalje postoji

On je, u jubilarnom 100.izdanju razgovora Kvaka 23, novinarki Danici Vučenić rekao da ne može da stane iza akcije Boška Obradovića ispred parlamenta i objasnio da se lider Dveri obraća svom dosta ekstremnom biračkom telu.

Za predsednika SDS takva akcija „nije razumljiva“, ali smatra i da Obradović i Dveri reaguju na „sveopšti cirkus i na ekstremizam koji Vučić i Srpska napredna stranka (SNS) u Srbiji grade već osam godina“.

Prema Tadićevom upozorenju, reagovanje ekstremizmom na ekstremizam dovodi do vrlo rizičnih okolnosti, „koje mogu da rezultaraju konačnim i velikim sukobom unutar građanastva u Srbiji“. Kako je objasnio, u društvima poput našeg, u kojem „Vučić gradi primitivni kult ličnosti, ubrizgava laži svakog dana u javni život, širi agresiju na sve strane sa željom da postane istorijska ličnost, ne može uanpred da se pretpostavi na koji način će doći do eksplozije“.

Pogotovo se ne može unapred znati ko će preuzeti tu nekontrolisanu energiju stanovništva i energiju pobune koja može da se pojavi, predočio je Tadić. On bi zato voleo kada bi „alternativa autokratskom režimu bili demokratija i stabilan, racionalan i održiv sistem, a ne druga vrsta autokratskog režima“.

Tadić je, istovremeno, uveren da se „ideja bojkota raspala“ i da je pitanje i da li SzS i dalje postoji.

Vreme je, kako je poručio, da se „svi probude i postanu svesni te nove realnosti koja je nastala pandemijom Covid 19 i odlukom PSG da izađe na izbore“.

Ističući da bi opozicija koja je protiv Vučića trebalo da nađe „novi odgovor“, Tadić je predložio „rešenje koje eventualno može sve da nas pomiri i održi zajedno na izbornoj listi, uprkos različitim ideološkim orijentacijama“.

Misli, pri tome, na predlog da se formira „Lista za bojkot“, koja bi značila nastavak „bojkota institucija posle izbora, jer Vučićeva diktatura zaslužuje takvu vrstu odgovora“.

Tadić navodi da je to predložio „saborcima iz opozicije, ali da, sem profesora Slobodana Samardžića, koji je najracionalnije reagovao na predlog, većina nije spremna čak ni da razmilsi o njemu“.

Ne može, ipak, da kaže šta će se dešavati narednih dana, iako je „vremena malo“.

Svestan zdravstvenih uslova koji nisu povoljni za izbore, Tadić je naglasio da bi građanima trebalo reći da opozicija, za razliku od Vučića, ne želi da ugrožava njihovo zdravlje, već da će kampanju voditi, pre svega, preko društvenih mreža i video linkova.

Osvrćući se na ideju „Liste za bojkot“, on je precizirao da mu je namera da ponudi kompromis da bi se čuvalo jedinstvo opozicije, održala ideja bojkota, ali i mobilisao onoj deo građanstva koji ne razume koncept bojkota, a koji je protiv Vučića“.

Prema tumačenju Tadića, „bojkot parlamenta je aktivna situacija, dok bojkot izbora, pošto se sve završi, znači da nemate više ništa da bojkotujete, jer niste u Skupštini“. Smatra da „tada preostaje jedino ulica za koju su potrebne mase građana, a ne par stotina ili hiljadu, koliko ih je izašlo na protest prvog dana posle ukidanja vanrednog stanja“.

To govori da „ljudi žele institucionalno, a ne vaninstitucionalno, prevazilaženje problema“, obrazložio je Tadić, ali je ukazao i da „Vučić nikada neće mirno otići sa vlasti“.

„Priroda njegovog sistema je lopovska i braniće imovinu koja je opljačkana od građana i države“, tvrdi Tadić, koji smatra da je za pobedu takvog sistema potrebna „akumulacija manjih pobeda“.

„To znamo Živković, Mićunović i ja, koji smo preostali iz vremena bitke protiv Miloševića, jer nije on oboren 5. oktobra“, procenio je predsednik SDS. Kako je obrazložio, ta je pobeda akumulirana od 9.marta 1991, preko formiranja DEPOS, izbora 1996. i 1997. godine, pa do raznih „sudara“ i tek onda je usledila pobeda 2000. godine.

„Pobeda nad Vučićem podrazumeva politički proces“, ocenio je Tadić i predočio da se „Vučić ne pobeđuje na parlamentarnim izborima, već na predsedničkim, koji slede“.

Prema njegovom viđenju, predsednički izbori su ta tačka u kojoj se menja geometrija političke slike u Srbiji. „Tako je bilo sa Miloševićem i sa Koštunicom, i sa mnom i sa Nikolićem, odnosno Vučićem“, podsetio je Tadić.

On je demantovao napise da se nedavno video sa savetnikom američkog predsednika za nacionalnu bezbednost sa kojim je navodno razgovarao o tome da bude stožer okupljanja DS i predsednički kandidat.

Kao bivši predsednik, kaže da učestvuje na mnogim međunarodnim forumima, ali da se nikada ni sa kim nije dogovarao da bude stožer opozicije. „Samo hoću da pomognem da pronađemo kandidata koji to može da uradi, da pomognem integraciju opozicije i da se borim protiv Vučićeve autokratije, kao što sam se borio protiv Titove i Miloševićeve“, istakao je Tadić.

Konstatuje da „reujedinjenje“ DS „nema kraja, da se oteklo kao gladna godina“ i misli da su Dušan Petrović i Zoran Lutovac „zaustavili taj proces“. Kako kaže, nisu bili iskreni, jer nisu implementirali dogovoreno, a nisu ga ni obavestili o „nameri Paunovića i Zelenovića da izađu na izbore“.

Bez DS nema pobede nad Vučićem, naglasio je Tadić i, kao naivne, označio one koji misle da će to učiniti „neki pokreti“.

Prema rečima Tadića, na opozicionoj sceni do danas nije izgrađena „ni jedna nova partija koja ima ozbiljnu institucionalnu organizaciju, kao što je ima DS“.

Ona je građena godinama, podsetio Tadić, ističući da se, zajedno sa kolegama, od 1990. do 1999.godine, bavio samo organizacijom stranke, kao sekretar Glavnog odbora.

„To je mukotrpan posao, ali bez toga nema pobede“, rekao je predsednik SDS, „naročito ako protiv sebe imate organizaciju od 750.000 korumpiranih članova“. „Plaćenih batinaša, hulja i ljudi koji su u međuvremenu stekli kapital, što je sistem SNS“, zaključio je Tadić.