TADIĆ: Mnogo je Kosova u regionu Crnog mora

Potpisivanjem Beogradske deklaracije, Memoranduma o razumevanju, razvoju magistralnih plovnih puteva i Memoranduma o izgradnji crnomorskog kružnog autoputa juče je u Beogradu i zvanično završen 16. Savet ministara inostranih poslova Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC), na kojem su se okupili šefovi diplomatija i drugi zvaničnici 12 zemalja članica ove organizacije.
Otvarajući skup predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova i Metohije u bilo kojoj formi, jer smatra da bi takav presedan mogao prouzrokovati dalekosežne posledice u mnogim zemljama, pre svega crnomorskog regiona.

Novinari skrajnuti

Izveštavanje s jučerašnjeg skupa u Palati federacije za predstavnike medija bilo je višestruko otežano. Novinari su mogli da uđu u salu kada je Savet svečano otvoren, ali im nije bilo obezbeđeno mesto za sedenje i pisanje izveštaja, niti prevod na srpski jezik. Posle toga, sala je za javnost bila zatvorena, pa su od 11 do 15 časova bili primorani da borave po hodnicima Palate, iščekujući izjave učesnika. Tek po potpisivanju Deklaracije i memoranduma medijima su se kratko obratili Drašković, Lavrov, Hrizantopulos i Gjul, obrazlažući da veoma kasne s protokolom.

– Ima mnogo Kosova u regionu Crnog mora. Postoji mnogo konflikata koji su slični Kosovu. Prvi koji dolazi na red, u smislu međunarodnog rešenja, je Kosovo. Srbija je privržena mirnom rešenju budućeg statusa, braneći principijelne i legitimne interese na Kosovu i Metohiji, kulturu, svoje građane, suverenitet i integritet, misleći o svojoj evropskoj budućnosti, ali vodeći računa na stabilnost i drugih zemalja u regionu – rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima pretpostavka razvoja zemalja crnomorskog regiona je mirno rešenje svih konflikata u ovoj zoni.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je na kraju sastanka Saveta ministara inostranih poslova BSEC odbacio mogućnost da bi Rusija u Savetu bezbednosti UN mogla da učestvuje u donošenju rezolucije o Kosovu koja nije prihvatljiva za Srbiju.
– Nikada ne bismo bili deo odluke koja ne bi imala podršku svih strana u bilo kojem konfliktu. Apsolutno isti kriterijumi važe za Kosovo – rekao je Lavrov.
Kako je objasnio, Rusija se protivi nametanju rešenja za Kosovo i zalaže se za nastavak pregovora kako bi se došlo do rešenja prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu. Šef ruske diplomatije upozorio je takođe da bi jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova ugrozilo stabilnost Srbije i Balkana.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković izjavio je da zajednički napori zemalja regiona u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma, snabdevanja energijom, ekologije, saobraćaja, obrazovanja i kulture treba da motivišu i odgovarajuće institucije EU da se uključe i daju svoj doprinos, jer je to u obostranom interesu. Drašković je ocenio da dokumenti koji su juče potpisani, kao i memorandum o olakšicama i drumskom prevozu robe kojem su juče pristupile Rusija i Srbija, predstavljaju značajan rezultat dosadašnje saradnje.
Generalni sekretar BSEC Leonidas Hrizantopulos objasnio je da potpisivanje svih dokumenata zapravo najavljuje novu eru za zemlje članice u kojoj će Organizacija biti orijentisana na projekte.
– Posle skoro 15 godina stasavanja BSEC prvi put u svojoj istoriji ulazi u fazu primene veoma velikih infrastrukturnih projekata koji ne samo da menjaju imidž BSEC na globalnom nivou, već i doprinose ekonomskom razvoju regiona i čine Organizaciju relevantnom za njene građane – izjavio je Hrizantopulos.
Srbija je juče i zvanično predala mandat predsedavajućeg Organizacijom za crnomorsku ekonomsku saradnju Turskoj, a Vuk Drašković je najavio da će predstojeći samit BSEC 25. juna 2007. u Istanbulu biti ujedno i proslava 15. godišnjice osnivanja ove organizacije. Kako je rekao, sastanak u Beogradu bio je vrlo uspešan, BSEC se razvija „u pravcu snažnog ekonomskog, kulturnog i diplomatskog povezivanja“ 12 zemalja članica sa 400 miliona stanovnika.
Ministar inostranih poslova Turske Abdulah Gjul najavio je da će Turska „preduzeti sve da unapredi saradnju u okvirima BSEC u cilju korišćenja ogromnih potencijala regiona“ i da će jedan od njenih „glavnih prioriteta biti uspostavljanje tešnjih i institucionalnih veza između BSEC i Evropske unije“.
Na jučerašnjem sastanku u Palati federacije učestvovali su šefovi diplomatija Rusije, Grčke, Turske, Rumunije, Jermenije i Azerbejdžana, dok su ostale članice predstavljali zamenici ministara inostranih poslova. Tokom jednodnevnog skupa vođeni su mnogobrojni bilateralni i multilateralni razgovori. BSEC je osnovan 1992. u Istanbulu, a članice su Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Grčka, Moldavija, Rumunija, Rusija, Srbija, Turska i Ukrajina. Srbija (SCG) je ušla u tu organizaciju 2004.