Tadić: Najveća Milova pobeda bila bi mirna predaja vlasti

…Očigledno je da Đukanović i njegov štab upravo pokušavaju da promene izbornu volju građana. U političkim krugovima u Crnoj Gori, međutim, već kruže glasine da se nude ogromne svote novca pojedinim poslanicima opozicije da priđu DPS-u, ali smatram da bi to bila katastrofalna greška Đukanovića, koja bi izazvala revolt stanovništva sa nesagledivim posledicama“, kaže u razgovoru za Danas Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije, odgovarajući na pitanje da li se u Crnoj Gori nakon tri decenije može očekivati mirna primopredaja vlasti.

*Koliko ima istine u optužbama predsednika Crne Gore da su se Srbija i Vučić direktno umešali u izbore u suverenoj Crnoj Gori?

– Đukanović i Vučić nisu samo politički blizanci, nego i poslovni partneri. Njihovi interesi su višestruko isprepletani i vrlo je lako zamisliti situaciju u kojoj jedan drugog napadaju, a da to rade u međusobnom dogovoru u svrhu zajedničkih dugoročnih političkih ciljeva. Duga je istorija Đukanovićevih mešanja u izbore u Srbiji. Podsećam da je njegov režim bio logistički centar za podršku Vučiću i Nikoliću na izborima još 2012. godine, između ostalog preko Bebe Popovića, koji je bio jedan od začetnika i koordinatora pokreta „belih listića“ i Stanka Subotića Caneta, koji je bio nosilac tajkunske i kriminalne mreže finansijera njihove kampanje. Uostalom, Đukanović nije krio svoje oduševljenje pobedom Nikolića i Vučića i ceo ovaj njihov izlizani igrokaz od lažne ljubavi do lažne mržnje je tragikomičan, jer iza svega stoji samo brutalni finansijski i politički interes.

*Očekujete li promenu odnosa na relaciji Srbija – Crna Gora, nakon pobede opozicije?

– Svakako očekujem neke promene, ali ne očekujem da te promene budu u pravcu odnosa kakvim ih projektuju nacionalistički krugovi u Srbiji, odnosno po principu „dva oka u glavi“. Bilo bi, pre svega, važno da se reše međusobni sporovi, poput pitanja dvojnog državljanstva i otvaranje iskrenog dijaloga o strateškim pitanjima, kao što su EU, NATO i Kosovo.

 *Đukanović tvrdi i da je pobedom opozicije oživeo velikosrpski nacionalni projekat, koji pretenduje da obezbedi neku kompenzaciju Srbiji za izgubljeno Kosovo? Može li Crna Gora u novim uslovima da otprizna Kosovo i Metohiju?

– To je ovog trenutka teško očekivati, imajući u vidu odnos snaga u crnogorskom parlamentu.

*Može li pobeda opozicije u Crnoj Gori biti i dobar recept srpskoj opoziciji kako bi trebalo da se ponaša?

– Opozicija u Crnoj Gori je već i u ranijim izbornim ciklusima imala većinu, ali zbog izbornih manipulacija DPS-a i razrađenih tehnika prekrajanja izbornih rezultata nije mogla da formira vladu. S obzirom na političku klimu u crnogorskom društvu i svest građana o stepenu kriminalizacije Đukanovićevog režima, razlika u izbornom rezultatu je sigurno morala biti i veća od jednog poslaničkog mandata, tako da ovo nije nikakvo iznenađenje za one koji su pažljivo pratili političke trendove u Crnoj Gori. Jedina novost može biti ukoliko Đukanović ovaj put ne uspe da prekroji izbornu volju građana i mirno preda vlast. Crnogorska opozicija je svakako dala lekciju opoziciji u Srbiji i to formiranjem programski i ideološki različitih kolona i saradnjom među njima. Međutim, u ovom trenutku bilo bi možda i važnije ukoliko bi Đukanović dao lekciju svom političkom blizancu Vučiću i mirno predao vlast.

*Da li su i Srbiji potrebna nova politička lica, poput Krivokapića, Abazovića, Bečića?

– U politici su uvek potrebna i nova lica, ali i iskusni političari. Od okolnosti zavisi koji od njih bi u kom trenutku trebalo da budu u prvoj liniji fronta, a koji u senci i tu nema univerzalno primenjivog pravila. Nekada su okolnosti takve da samo iskusan političar može da pobedi da bi napravio prostor za nova lica, kao u slučaju Milanovića u Hrvatskoj, a nekada nova lica mogu da ostvare pobede, ali po pravilu samo uz stratešku podršku iskusnih političara, poput crnogorskog primera. Međutim, veštačka prepisivanja političkih recepta za pobedu su izraz političke naivnosti i tu naivnost u opozicionim krugovima plaćamo već osam godina. Svaka pobeda zahteva svojevrsnu ekskluzivnost i političku originalnost, određenu političkim kontekstom i specifičnim trenutkom u kom se izbori dešavaju.