Tadić naredio ministrima da ćute

Kako je Danasu potvrđeno u sedištu EU, odluke o Srbiji neće biti donete 10. decembra, kako su objavili pojedini beogradski mediji, na sastanku Evropskog saveta, koji čine predsednici i premijeri država članica, već dva dana ranije, na skupu evropskih šefova diplomatija.

Potpuno je sigurno da će odluka o ukidanju šengenskih viza od 19. decembra biti usvojena na sastanku Saveta ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa, u ponedeljak 30. novembra, a da će je ministri spoljnih poslova pozdraviti i politički podržati, objašnjavaju sagovornici Danasa, koji su želeli da ostanu anonimni. U ovom trenutku, kako su istakli, gotovo je izvesno da je Holandija spremna da „popusti“ kada je reč o Prelaznom sporazumu i da je šef diplomatije Maksim Ferhagen na korak do odluke da odgovori sa „da“ na predlog Evropske komisije i Evropskog parlamenta.

Ipak, izvori Danasa iz Saveta EU i Vlade Srbije saglasni su da još ništa nije definitivno rešeno. Naime, Holandija trenutno sprema neku vrstu izlazne strategije za promenu svoje tvrde, „ušančene“ pozicije prema zvaničnom Beogradu, koja za svoju tačku oslonca ima nikada pozitivniji izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji Srbije s Tribunalom, koji će saopštiti 3. decembra pred Savetom bezbednosti UN. Holandski zvaničnici su izuzetno osetljivi na javne istupe i evropskih i srpskih političara kojima se taj donekle zaokret najavljuje, jer ne žele da se u njihovoj javnosti, ali i onoj međunarodnoj, stvori utisak da su „popustili pod pritiscima“ i da je bilo ko sa strane „stvorio atmosferu“ (izraz koji koriste neki beogradski mediji) za promenu politike o kojoj imaju pravo da suvereno odlučuju. Zbog toga je neophodno da predstavnici srpskih vlasti, ali i onih u zemljama članicama EU naklonjenim Srbiji, ne izlaze u medije s najavama o holandskom „popuštanju“ i deblokadi Prelaznog sporazuma kao već obavljenom poslu, upozoravaju sagovornici Danasa.

Kako je našem listu objasnio sagovornik iz Vlade Srbije, predsednik Republike Boris Tadić ovih dana je striktno naložio svim predstavnicima države koji se na ovaj ili onaj način bave poslom evropskih integracija da u javnosti ne saopštavaju stavove koji bi na bilo kakav način mogli da „iziritiraju“ Holandiju. Prognoze, optimistične najave, uverenost da je „stvar rešena“ i da sledi kandidatura za članstvo u EU izričito su zabranjeni odlukom predsednika Tadića i ovakva instrukcija će biti na snazi sve do zasedanja Saveta ministara spoljnih poslova 7-8. decembra.

U ovom kontekstu, najavljena poseta Maksima Ferhagena Beogradu zakazana za 16. decembar kratkoročno nije od posebne važnosti. Naime, prvi čovek holandske diplomatije dolazi više od nedelju dana posle sednice Saveta ministara, odnosno dve sedmice nakon Bramercovog obraćanja SB UN. Izabrani datum, na dovoljno „bezbednom“ rastojanju od ova dva događaja, kao i Ferhagenova najava da tom prilikom neće biti reči o saradnji s Tribunalom, takođe su deo holandske izlazne strategije za koju je ključno da javnost bude svesna da vlada u Hagu samostalno odlučuje i da ne pravi „zaokret“, niti bilo kakvu važniju promenu, u svom ponašanju prema zvaničnom Beogradu, izričiti su sagovornici Danasa. Ipak, gledano na srednji i duži rok, Ferhagenovi razgovori s predsednikom Tadićem i ministrima Đelićem i Jeremićem imaju i politički i simbolički značaj. To će biti šansa za otopljavanje odnosa i direktnu i otvorenu komunikaciju bez učešća medijatora, u liku Hilari Klinton, Olija Rena ili Karla Bilta, za razvoj ukupnih bilateralnih odnosa, u sferama ekonomije, nauke i kulture pre svega, ali bi trebalo da posluži i kao jasan znak srpskoj javnosti da Holandija nije neprijatelj i „kočničar“ naše zemlje.

S druge strane, puna primena SSP-a ostaće direktno vezana za pronalaženje i izručenje preostalih haških begunaca i to je „crvena linija“ čije prelaženje holandska vlada i parlament neće dozvoliti. Delimično zbog toga što je i to u okviru pomenute izlazne strategije, ali još više i usled istinski principijelnog stava da je za ubrzavanje evropskih integracija Srbije neophodno da vlast u Beogradu jednom zauvek završi s pitanjem haških begunaca, odnosno da je čin njihovog hapšenja i izručenja jedini nesumnjivi dokaz da je ova zemlja rešena da raščisti s prošlošću i politikom Slobodana Miloševića.

Posebno je važno da Holanđani u ovakvoj poziciji, kada je reč o SSP-u, nisu usamljeni. Odnosno, slovenački predsednik Danilo Tirk potvrdio je pre dva dana Danasu ono o čemu se u javnosti do sada samo spekulisalo – mnoge zemlje EU dele stavove Holandije. A zašto neće da nam to i otvoreno kažu, pitanje je na koje za sada nema jasnog odgovora.

EP za primenu Sporazuma

Evropski parlament usvojio je juče u Strazburu rezoluciju o Strategiji proširivanja Evropske unije, u kojoj se Savetu ministara EU preporučuje da primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Rezolucija obuhvata zemlje Zapadnog Balkana, Island i Tursku. U delu o Srbiji, u Rezoluciji se „sa zadovoljstvom primećuje napredak koji je Srbija načinila, a posebno u jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma“. „Takva jednostrana implementacija pokazuje posvećenost zemlje da nastavi na putu ka članstvu u Uniji“ i stoga EP „poziva Savet da bez odlaganja odluči o ratifikaciji Prelaznog sporazuma“. Takođe se podvlači da puna saradnja s Haškim tribunalom predstavlja suštinski uslov za napredak zemalja regiona ka članstvu u Uniji.

Cilj je uspešna kandidatura

Predsednik Boris Tadić izjavio je da će Srbija kandidaturu za članstvo u EU podneti onoga trenutka kada bude sigurna da će aplikacija rezultirati brzim pozitivnim odgovorom Unije. „Naše je htenje da ta odluka bude efektivna, odnosno da onda kada apliciramo za članstvo ta naša aplikacija ne stoji mesecima u fioci neke od evropskih komisija, već da institucije EU što pre pozitivno odgovore“, izjavio je on juče novinarima.