Tadić nije odvratio Nikolića od štrajka

Tadić je podsetio da ne deluje kao privatna osoba, već kao predsednik republike koji brine o interesu zemlje i ponovio da će stoga izbore raspisati posle odluke o kandidaturi Srbije za članstvo u EU. Ispunjavanje Nikolićevog zahteva bi, po Tadiću, bilo „uspostavljanje presedana u javnom ponašanju koji bi nas odveo na stranputicu“.

Ranije tokom dana, saopšteno je da su pojedini članovi SNS i koalicionih partnera ove stranke, takođe stupili u štrajk glađu. Reakcije u javnosti na Nikolićev štrajk su oprečne, a sagovornici Danasa ocenjuju između ostalog da ovaj događaj pokazuje u „pravom svetlu srpsku političku elitu“. Saopštenjem se oglasila i EU, navodeći da sa zabrinutošću prati dešavanja u Srbiji, i ocenjujući da političke razlike moraju biti rešene normalnim procesima.

DS je u prvoj reakciji na odluku Tomislava Nikolića o štrajku, u saopštenju navela da su se njeni funkcioneri i u vreme režima Slobodana Miloševića časno borili da pobede na izborima, ne pribegavajući metodama kao što je štrajk glađu, da bi Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS, narednog dana na konferenciji za štampu oštro uzvratio tvrdeći da su i lideri DS tokom devedesetih primenjivali tu metodu, koja se u političkom životu Srbije dosad najviše vezivala uz lidera bivše Nikolićeve stranke SRS – Vojislava Šešelja. (Šešelj je štrajkovao glađu i u pritvoru Haškog tribunala tokom parlamentarnih izbora 2006.)

Vučić je na konferenciji za novinare kritikovao reakciju DS povodom štrajka u koji je stupio Nikolić, rekavši da je „DS stranka koja se služi isključivo lažima i brutalnim prevarama“. On je naveo da su dugogodišnji predsednik DS Zoran Đinđić i funkcioner te stranke Dragoljub Mićunović takođe štrajkovali glađu. Vučić je novinarima pročitao deo jučerašnjeg saopštenja DS u kome je ta stranka odbacila štrajk glađu kao vid političke borbe i rekao da je Đinđić na isti način štrajkovao od 21. do 23. novembra 1998.

– Da li su Zoran Đinđić i Dragoljub Mićunović bili članovi DS ili je sadašnje rukovodstvo te stranke lažno – pita se Vučić i uz dilemu da li su i Đinđićeve metode bile „suicidne, antipravoslavne i da li pripadaju političkoj patologiji“.

Navodeći da je jučerašnjem mitingu prisustvovalo 120.000 ljudi, Vučić je pohvalio ponašanje građana, ali i ocenio da „niko ne bi mogao da spreči zauzimanje državnih institucija i sukobe sa organima reda, da Nikolić to nije izričito zatražio“.

Vučić je kazao da će SNS danas nastaviti sa protestnim aktivnostima u Beogradu, a od prekosutra u celoj Srbiji i najavio da će javnost o načinu tih protesta biti na vreme obaveštena.

SNS, MUP Srbije i zapadne agencije različito procenjuju broj učesnika na mitingu naprednjaka u Beogradu

Beograd – Iako zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić tvrdi da je na mitingu koalicije okupljene oko naprednjaka u subotu bilo 120.000 ljudi, u MUP Srbije tvrde da taj broj nije premašio 40.000, dok strane agencije, poput AFP i Rojtersa javljaju da je na protestu bio oko 50.000 građana. Prema podacima MUP, protest je obezbeđivalo 4.000 policajaca.

Ove agencije prenose vesti o protestu, uz izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da je nemoguće fiksirati datum za izbore do dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU.

– Tokom sastanka u četvrtak Tadić je počeo da izmišlja razloge zbog kojih ne treba ići na prevremene izbore. Zamolio sam ga da izađe na TV i to objasni kako bi ljudi tome mogle da se smeju – prenosi Rojters reči Tomislava Nikolića.

Rojters piše da je Nikolić je rekao da će izdržati u štrajku glađu i žeđu, prenoseći u citatu njegove reči: „Ništa drugo nije preostalo – ne mogu ja da odem i ubijem Tadića, ja nisam takav tip čoveka. Ostavljam Tadića njegovoj sopstvenoj savesti.“

Ova agencija prenosi i slogane sa transparenata koje su nosili demonstranti, a između ostalih prenose i natpis „Spasi Srbiju i ubi se Borise“.

Vest o beogradskom protestu, Rojters završava zaključkom da tokom mitinga nije bilo incidenata, ali i da su demonstranti sami priveli nekoliko džeparoša u policiju. M. R. M. – S. Č.