TADIĆ: Niko nema prava da destabilizuje Srbiju i Balkan brzopletim i jednostranim odlukama

Za kasno sinoć prema srednjeevropskom vremenu u Njujorku su juče bile zakazane redovne konsultacije Saveta bezbednosti UN o izveštaju šefa Unmika Joakima Rikera i generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o radu Civilne misije UN na Kosovu i Metohiji.
Prema protokolu, dogovorenom u poslednjem trenutku između stalnih članica SB, u otvorenom delu sednice ambasadorima SB obratio se predsednik Srbije Boris Tadić, posle čega je trebalo da iza zatvorenih vrata govore Riker i novi premijer Kosova Hašim Tači. Tadić je, prema najavama zapadnih agencija, trebalo sinoć da ostane i na zatvorenom delu sednice, uz mogućnost da komentariše izlaganja svih učesnika u diskusiji, kao i da odgovori na eventualna pitanja ambasadora država članica SB UN.

U Prištini pripreme za „svaku situaciju“

Priština – Zamenik šefa Unmika Lari Rosin izjavio je da su u toku konsultacije s Vladom Kosova oko priprema za „svaku situaciju“. Rosin kaže da „Unmik i Kfor znaju za Akcioni plan Vlade Srbije, zbog čega je u toku izrada planova u konsultaciji s Vladom Kosova, kako bi bili spremni za svaku situaciju“. Rosin nije želeo da govori o detaljima planova, dok je portparol Kfora Bertran Bono juče na na konferenciji za novinare najavio da su „multinacionalne snage NATO na Kosovu spremne i za dan proglašenja nezavisnosti“. Prema rečima Vetona Eljšanija, portparola Kosovske policijske službe, KPS takođe „ima planove za različite situacije“.

Opšta ocena diplomatskih krugova pred jučerašnju sednicu SB UN bila je da se od nje ne očekuje ništa spektakularno, jer sama činjenica da su za dogovor o formatu redovnih konsultacija o Rezoluciji 1244 članicama SB bila potrebna tri sastanka govori da podele u Savetu oko kosovskog pitanja nisu prevaziđene. Do početka sednice nije se znalo da li će Ban Ki Mun stići na vreme iz Madrida na raspravu o KIM. Prema najavama moskovskih medija Delegacija Ruske Federacije u UN očekivala je od SB da se vrati temi – razmatranju predloga Moskve o nastavku pregovora Beograda i Prištine.

Činjenice o realnosti

– Posle dolaska Unmika i Kfora, od 1999. do januara 2007, dogodilo se više od 7.000 etnički motivisanih napada, ubijen je 581 Srbin i 104 pripadnika drugih etnički diskriminisanih zajednica. Kidnapovan je 841 Srbin, 960 lica teško je ranjeno. Skoro 18.000 kuća je uništeno, isto toliko opljačkano, a 27.000 stanova i kuća je uzurpirano. To je deo činjenica u moru podataka koji govore o realnom stanju na Kosovu – naglasio je Tadić u jučerašnjem obraćanju pred SB UN.

Po dolasku u Njujork Tadić, koji se pre sednice SB UN sastao s diplomatama SAD i Rusije, izjavio je da je „izvlačenje KIM iz nezavisnosti glavni zadatak srpske politike“.

Koštunica ohrabruje EU da odustane od misije na KIM

– Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je juče da bi „odustajanje EU od odluke da 28. januara pošalje misiju za pravljenje lažne države predstavljalo dobar i važan korak u pravom smeru“. Koštunica u izjavi objavljenoj na sajtu Vlade Srbije, podseća da je „pitanje misije EU „rešeno i skinuto s dnevnog reda pošto je SB odbacio šest predloga rezolucije koja bi odobrila dolazak misije za sprovođenje Ahtisarijevog plana“. „Sada niko nema pravo da misiju koju je odbacio SB UN upućuje na KIM. Srbija će uvek biti dobar i pouzdan partner u poštovanju međunarodnog prava, kao što nikada neće pristati da se na njenoj teritoriji preko misije EU pravi lažna država“, ističe Koštunica. On tvrdi da su „argumenti Srbije protiv dolaska misije EU na KIM neoborivi“. Za Srbiju je, kako je naveo, važno da EU poštuje međunarodno pravo i parafirane sporazume, jer je ušla u evropske integracije verujući da je temeljna vrednost na kojoj počiva EU upravo poštovanje prava.

– Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, a svoj teritorijalni integritet i suverenitet čuvaće svim demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom. Niko nema prava da destabilizuje Srbiju i Balkan brzopletim i jednostranim odlukama koje bi imale nepredvidive posledice i za druge regione s problemima etničkog separatizma. Više puta smo iskazali jasan stav da rešenje mora biti u skladu s međunarodnim pravom, da bude plod kompromisa, da mora biti prihvatljivo obema stranama i da mora doneti dugoročni mir i prosperitet svim žiteljima naše zemlje i regiona – poručio je, između ostalog, sinoć Boris Tadić, obraćajući se ambasadorima SB UN.
Suštinska autonomija se, naglasio je Tadić, „u različitim modelima pokazuje kao funkcionalno, održivo i uspešno rešenje“ koje je „u skladu s međunarodnim pravom i jedini put za pronalaženje kompromisa u konfliktima sličnim kosovskom“. On je istakao i da „istorija Evrope u proteklih 50 godina obiluje jedinstvenim primerima koji pokazuju kako se suverenitet može uskladiti sa samoupravom“.
Prema Tadićevoj oceni dosadašnji pregovori Beograda i Prištine „nisu urodili plodom“ zbog toga što „prištinska strana nije prihvatila razgovor o budućem statusu Kosova, što je unapred bilo definisano kao osnovna tema pregovora, nego je neuspešno pokušavala da nametne razgovor o odnosima nezavisnih država, što je očigledno predstavljalo samo izbegavanje jasno utvrđenog cilja pregovora“. Komentarišući „jedini argument kojim Priština barata – da zbog grešaka režima Slobodana Miloševića Kosovo navodno zaslužuje nezavisnost“, Tadić je podsetio da su „Srbija i njen narod već kažnjeni poslednje decenije 20. veka sankcijama, sukobima, pogibijama, nemaštinom“, a da su „posledice loše i neodgovorne politike dostigle kulminaciju nepravednim kažnjavanjem Srbije u proleće 1999, tokom tromesečnog bombardovanja“.
– Danas je Srbija, evo već osam godina, demokratska i miroljubiva zemlja koja uporno pregovara, nudi rešenja, kompromis. Ne postoji nijedan opravdan razlog, nijedan pravni argument, da se zbog pogrešne politike jednog lošeg režima Srbija i njen narod sada, skoro deceniju kasnije, ponovo, nepravedno kažnjavaju. Građani Srbije su čvrsto opredeljeni za politiku očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje i istovremenog nastavka evropskih integracija, radi boljeg života i ekonomskog prosperiteta – tvrdi Tadić.
On je takođe naglasio da bi „jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova, nema nikakve sumnje, bilo presedan“. Predsednik Srbije ukazao je da su „neophodni dodatni napori da se dođe do obostrano prihvatljivog rešenja kako bi se u skladu s Rezolucijom 1244, obezbedila suštinska funkcionalna samouprava koja bi garantovala sva prava kosovskim Albancima“. Tadić je najavio „punu spremnost Srbije da konstruktivno i odgovorno učestvuje u nastavku pregovora koji bi mogli da se organizuju u Beogradu, Prištini ili bilo gde na svetu, u formi koju bi SB UN ocenio adekvatnom“.
On je pozvao „sve članice SB da ne ohrabruju i ne dozvole donošenje jednostranog akta o nezavisnosti Kosova, kao ni Rezolucije 1244 i Povelje UN“. Predsednik Republike je ponovio da „Srbija neće pribegavati nasilju i ratu“, ali je spremna da „ukoliko bi došlo do bilo kakvog nasilja na Kosovu i ukoliko Kfor ne bi bio u mogućnosti da na adekvatan način reaguje i zaštiti Srbe, uz pristanak nadležnih međunarodnih institucija, pomogne i pruži zaštitu ugroženom stanovništvu“.
Tadić je ocenio da Rikerov izveštaj „ne odslikava stvarno stanje stvari“ i izneo niz podataka koji pobijaju stavove šefa Unmika, pre svega u oblasti bezbednosti, slobode kretanja, poštovanja ljudskih i imovinskih prava, povratka srpskog stanovništva na KIM.
Na sajtu Ministarstva za KIM Vlade Srbije juče je objavljen Vladin „Komentar na redovni Izveštaj generalnog sekretara UN o radu Misije privremene uprave UN na Kosovu“, koji je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić prošle nedelje predao kao zvaničan dokument SB UN. Vlada Srbije osporila je gotovo sve podatke šefa Unmika vezane za bezbednost, poštovanje osnovnih ljudskih prava i sprovođenje standarda na KIM. Unmik, prema oceni Vlade Srbije, nije ispunio nijedan od osam međunarodnih standarda na KIM.
Posebno je istaknuto da za održavanje poslednjih kosovskih parlamentarnih i lokalnih izbora „nisu bili obezbeđeni neophodni uslovi“. Za Beograd su sporne mnoge aktivnosti Unmika, od prenosa ovlašćenja na privremene kosovske institucije u skladu s Ahtisarijevim predlogom, koji nije prihvaćen u SB UN, do činjenice da je administracija UN na KIM dopustila da se među kandidatima na kosovskim izborima nađu i haški optuženici. Zvanični Beograd uputio je pitanje SB da li je „Unmik, dopustivši ove izbore, doprineo stabilnosti, bezbednosti i pomirenju na KIM“, a posebno je kritikovao činjenicu da predstavnici UN i Unmika o Srbima na KIM govore kao o „nacionalnoj manjini, iako je reč o većinskom narodu u državi Srbiji“, što „predstavlja podršku nezavisnosti Pokrajine“.
Ban Ki Mun u svom izveštaju SB ukazuje da bi produžavanje neizvesnosti oko budućnosti Kosova moglo da ugrozi regionalnu stabilnost i ono što su UN postigle na terenu. Zapadne agencije tvrde da je i Rikerov izveštaj u sličnom tonu. Osim priznanja da svi međunarodni standardi nisu do kraja ispunjeni, Riker ukazuje da dalji napredak zavisi od pitanja statusa i da su političko rukovodstvo u Prištini i kosovske institucije dovoljno zreli za rešavanje tog pitanja.