Tadić obećao punu saradnju s Hagom

Predsednik Srbije Boris Tadić je posle parafiranja sporazuma istakao da je moguće i da neki haški optuženici nisu u Srbiji. On je ukazao i na to da će puna saradnja s Haškim sudom doprineti ubedljivosti Srbije i u pregovorima o budućem statusu Kosova.
– Biću savršeno jasan: ako nađemo bilo koji znak da je Ratko Mladić na tlu Srbije, on će odmah biti uhapšen i prebačen u Hag. Prošli put sam obećao da će biti uhapšen general Đorđević, ali ga je crnogorska policija uhapsila posle saznanja da je tri godine boravio u Crnoj Gori – rekao je Tadić.

Najdalje otišla Hrvatska

Od zemalja u regionu, najdalje je na putu evropskih integracija odmakla Hrvatska, dok je najsporija Bosna i Hercegovina, koja jedina u regionu nije parafirala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Hrvatska je Sporazum potpisala oktobra 2001, a aprila 2004. dobila je status kandidata. U martu 2005. Savet EU usvojio je pregovarački okvir za pregovore s Hrvatskom, a zeleno svetlo za početak pregovora dato je u oktobru iste godine. Makedonija je Sporazum potpisala u aprilu 2001. kandidaturu za članstvo podnela marta 2004. Ta zemlja, međutim, još nije dobila datum početka pregovora s EU. Albanija je Sporazum potpisala juna 2006. Crna Gora oktobra ove godine.

Ukoliko su optuženi na tlu Srbije, obećao je Tadić, „možete biti sigurani da ćemo ih uhapsiti i prebaciti u Haški sud“. Predsednik Srbije je objasnio da Srbija to čini „ne samo zbog zahteva EU već zbog nas samih, naših vrednosti“.

G17 PLUS: Šansa za bolji životni standard

Parafiranje sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je veliko priznanje građanima Srbije i dokaz reformskog puta kojim ide Srbija, ocenilo je G17 Plus u saopštenju. Kako se navodi Srbija mora da bude maksimalno spremna da iskoristi sredstva pretpristupnih fondova EU, u iznosu od milijardu evra, koliko je namenjeno Srbiji do 2011. U saopštenju se navodi i da je parafiranje sporazuma pozitivan signal stranim investitorima.

– Mi smo evropska nacija, poštujemo svoje zakone i činimo to jer uvećavamo kredibilitet naše zemlje – naglasio je predsednik Srbije i dodao da je „to glavni uslov za pomirenje balkanskih naroda“.

Članstvo u EU prioritet Srbije

Evropski pokret u Srbiji pozdravio je juče parafiranje Sporazuma i ocenio da taj čin predstavlja ohrabrenje svima onima koji se zalažu za evropsku budućnost zemlje. Kako se navodi u saopštenju Evropskog pokreta, neophodno je što pre ispuniti sve uslove za što skorije potpisivanje tog sporazuma, a najpre međunarodnu obavezu pune saradnje s Haškim tribunalom za ratne zločine. „Punopravno članstvo u EU ključni je prioritet Srbije koji podržava ubedljiva većina njenih građana“, navodi se u saopštenju.

Prema njegovim rečima, bez pomirenja „ne možemo napredovati na putu evropske integracije“.

DULIĆ: Parlament će učiniti svoj deo posla

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je da će parlament učiniti sve da Srbija do kraja 2008. dobije status kandidata za članstvo u EU. Dulić je novinarima u Skupštini rekao da će 2008, što se tiče parlamenta, biti godina u kojoj će Srbija ući u ozbiljnu proceduru usklađivanja zakona sa standardima u EU. „Do kraja ove godine Skupština planira da završi sve ozbiljne zakone u skladu sa ustavnim zakonom, kao i budžet za sledeću godinu“, naveo je predsednik Skupštine.

– U našem je najboljem interesu da uspostavimo punu saradnju s Haškim sudom ne samo zbog naših obaveza i zakona, već zbog naše sposobnosti da budemo zemlja članica EU, a to će bitno doprineti našoj ubedljivosti i kad je reč o pregovorima o budućem statusu Kosova – rekao je Tadić.
On je naglasio da će Srbija sve učiniti da okonča saradnju s Haškim sudom i dodao da je potpuno siguran da će Srbija na kraju tog puta imati otvorena vrata za budući status u EU. Parafiranjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija je napravila prvi opšti ugovorni odnos sa Evropskom unijom, a jedina zemlja u regionu koja to još nije učinila jeste Bosna i Hercegovina.
Do parafiranja je došlo pošto je glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte komesaru EU za proširenje Oliju Renu, kako je objasnio, prenela da je Srbija ostvarila značajan napredak u saradnji s tim sudom i da je to dovoljno za parafiranje sporazuma.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da je Srbija radila veoma naporno i intenzivirala saradnju s Haškim tribunalom da bi parafirala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali da puna saradnja sa Sudom u Hagu ostaje dobro poznati uslov za potpisivanje ovog sporazuma.
– Srbija je intenzivirala saradnju s Haškim tribunalom, što nam je omogućilo parafiranje sporazuma, ali kao što sam naglasio, puna saradnja ostaje uslov za potpisivanje sporazuma – rekao je Ren na konferenciji za novinare.
On je naglasio da je sada svima jasno da Srbija ima konkretnu i jasnu evropsku perspektivu kao alternativu nacionalističkoj prošlosti kojoj se sudi u Hagu. Komisija je, rekao je Ren, veoma impresionirana pregovaračkim kapacitetima Srbije, što je važno za primenu sporazuma, pre dobijanja statusa kandidata, što je cilj predsednika i Vlade Srbije.
– Ovaj sporazum će doneti konkretnu korist za građane Srbije, omogućiće slobodnu trgovinu sa EU, stvoriti bolje uslove za nove investicije i otvaranje novih radnih mesta – rekao je Ren.
Proces stabilizacije i pridruživanja jeste posebna vrsta regionalnog pristupa EU državama Zapadnog Balkana. To je politički i institucionalni okvir dugoročne politike EU prema zemljama Zapadnog Balkana s ciljem njihovog pridruživanja, ustanovljen 1999. U okviru tog procesa obuhvaćena je integracija Albanije, BIH, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Crne Gore.
Posle parafiranja, sporazum ulazi u „internu proceduru“ u okviru priprema za potpisivanje i proces ratifikacije u Srbiji i EU, koji može da traje i dve godine.
– Parafiranje sporazuma znači da je tekst dogovoren i da se neće suštinski menjati – rekao je agenciji Beta savetnik u Kancelariji za pridruživanje EU Vlade Srbije i koordinator pregovora Vladimir Međak.
On je naglasio da su moguće jedino „pravno-tehničke izmene“ teksta, odnosno ispravljanje tehničkih greški. Procedura predviđa da Vlada Srbije, posle parafiranja sporazuma, šalje tekst na prevod i zatim svim ministarstvima na mišljenje da bi posle potpisivanja sporazuma, pošto se za to ispune politički uslovi, donela predlog zakona o ratifikaciji koji dostavlja parlamentu na usvajanje. Za Srbiju je to relativno jednostavan proces u odnosu na EU, pošto se sporazum prevodi na jedan jezik i usvaja u nacionalnom parlamentu, rekao je Međak. Evropska unija, međutim, mora sporazum da prevede na 23 jezika članica i zatim dostavi predlog odluke za potpisivanje sporazuma Savetu ministara EU na usvajanje.
Ministri spoljnih poslova Unije moraju jednoglasno da usvoje tu odluku. U tom slučaju, oni istovremeno ovlašćuju predstavnika koji će potpisati sporazum. Nakon potpisivanja, sledi ratifikacija u Skupštini Srbije, Evropskom parlamentu i nacionalnim parlamentima članica EU.
Međak je ocenio da će za to otprilike biti potrebne dve godine, a budući da je to dug period, da se ne bi čekalo na sprovođenje sporazuma u Srbiji, istog dana kada se potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisuje se i „prelazni sporazum“ koji obuhvata najvažnije aspekte koji se odnose na stvaranje zone slobodne trgovine EU-Srbija i odredbe o usaglašavanju srpskog zakonodavstva s evropskim. Prelazni sporazum ratifikuju Srbija i institucije EU, odnosno Savet ministara i Evropski parlament.
Na osnovu toga, ključne odredbe Sporazuma stupiće na snagu nekoliko meseci posle potpisivanja sporazuma. Međak je rekao da status kandidata za članstvo nije vezan za ratifikaciju i da može da se dobije i pre toga.