Tadić: Prisustvo Miloševića na obeležavanju Oluje prilika za pomirenje, ali to se nije desilo

Tadić je ocenio da je juče u Kninu, povodom obeležavanja 25 godina od hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“ u kojoj je proterano oko 250.000 Srba, bila „još jedna proslava a ne komemoracija“, kao i da je ponovo izostalo „jasno i nedvosmisleno izvinjenje bez koga nema iskrenog pomirenja“.

Prema njegovim rečima „nijedna, čak i pravno legalna, ratna pobeda nema legitimitet ukoliko u sebe uključuje zločin“, i da u tom smislu „ni prisustvo (predstavnika Srba i potpredsednika hrvatske Vlade) Borisa Miloševića ne može legitimizovati „Oluju“.

„Prisustvo Borisa Miloševića na ovogodišnjem obeležavanju „Oluje“ bila je prilika za istorijski iskorak ka pomirenju, ali i za ogoljavanje svih pukotina tog procesa. Nažalost, svaki osvrt zvaničnika Hrvatske na srpske žrtve bio je neutralisan uvijanjem u reči koje slave dan kada je iz svojih domova proterano stotine hiljada, a ubijeno oko dve hiljade Srba“, kazao je Tadić.

Tadić je rekao da je on u vreme svog mandata predsednika Srbije inicirao projekat regionalnog pomirenja, koji je, kako je naveo, sprovodio sa kolegama iz regiona, a koji je počivao na suočavanju sa prošlošću kroz medjusobno saosećanje, priznanje zločina i akt iskrenog izvinjenja.

„Izvinjenje koje sam uputio kao predsednik Srbije svim žrtvama ratnih zločina je bio civilizacijski iskorak za Srbiju, a samim tim i patriotski čin, ali ukoliko ostane usamljen i bez odgovora druge strane, onda nema suštinski značaj za konačno pomirenje“, rekao je Tadić.

On je rekao da se „jednostranim aktom izvinjenja mirite sa sobom i svojom prošlošću, ali ne i sa drugima, ukoliko i oni nisu spremni na jednak gest“.

Tadić je dodao da je tragično da danas „i zvaničnici Srbije akt izvinjenja razumeju kao poniženje“, dok „Hrvatska suštinski ne prihvata pomirenje dok god ignoriše svoju ulogu u suočavanju sa prošlošću i dok god podrazumeva da bi za svoje zločine jedni trebalo da se izvine, a drugi da ih ignorišu“.