TADIĆ: Svaka država ima pravo da postavi pitanje

– To se do sada nije promenilo, i ja verujem da se ne sme promeniti ni ubuduće, osim ako ne želimo da se Povelja poništi i uruši ceo svetski pravni poredak koji se na njoj zasniva – rekao je Tadić.

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, rekao je Tadić. predstavlja pokušaj rasparčavanja jedne države članice UN protiv njene volje i bez saglasnosti Saveta bezbednosti, samo zato što je jedna njena etnička zajednica pretila nasiljem ako se njenim zahtevima ne izađe u susret.

– Poznato je da širom sveta ima na desetine Kosova, a sva ona samo čekaju da secesija dobije legitimitet i da postane prihvatljiva norma. Zato moramo biti svesni da bi tako nešto dovelo do eskalacije postojećih sukoba, ponovnog rasplamsavanja zamrznutih konflikata, dok bi neki novi sukobi time mogli biti izazvani – rekao je Tadić.

Tadić je naglasio da je Srbija na proglašenje nezavisnosti Kosova odgovorila krajnje odgovorno i uzdržano, te da je uprkos političkim previranjima, nastavila da radi na doprinosu održanja regionalne stabilnosti.

– Od samog početka ove krize, Srbija je isključila upotrebu sile. I nije primenila nikakve druge jednostrane poteze, poput nametanja ekonomskih sankcija južnoj pokrajini – podsetio je Tadić.

Mišljenje Međunarodnog suda pravde će, prema rečima srpskog predsednika, pružiti politički neutralno, a pravno autoritativno uputstvo, mnogim zemljama koje još razmišljaju kako da se, u skladu sa međunarodnim pravom, postave prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.

– Vaš glas za ovu rezoluciju pomoći će da se ponovo potvrdi još jedan ključni međunarodni princip koji je doveden u pitanje: pravo svake države članice UN da nadležnom sudu postavi elementarno pitanje o nečemu što smatra suštinski važnim. Glas protiv zapravo je glas kojim bi se onemogućilo pravo bilo koje zemlje da sada ili u budućnosti zatraži pravnu zaštitu kroz sistem UN – naveo je Tadić.

Srbija će, prema njegovim rečima, dok sud bude odlučivao, nastaviti da bude pouzdan partner statusno neutralnoj administraciji u južnoj pokrajini. On je naglasio da je centralni prioritet Srbije brzo priključenje Evropskoj uniji te da je Srbija mnogo puta pokazala nedvosmislenu posvećenost naporima da se svi optuženi za ratne zločine nađu pred licem pravde.

Tadić je rekao da je namera Srbije da nastavi obnavljanje bliskih prijateljstava koja je bivša Jugoslavija imala širom sveta, te da će kao naslednica suosnivača Pokreta nesvrstanih i dalje davati svoj doprinos svetskoj zajednici kako bi ona ostala posvećena napretku demokratije, uzajamnom uvažavanju, ekonomskom i društvenom napretku i poštovanju ljudskih prava.

Šef slovačke diplomatije Jan Kubiš izjavio je da Srbija, kao i svaka druga članica UN ima pravo da traži da sud oceni da li je Kosovo steklo nezavisnost legalno. Jan Kubiš je podršku teritorijalnom integritetu Srbije, kao i Gruzije, izrazio i u susretu sa svojom gruzijskom koleginicom Ekom Tkešelašvili.

– Za Slovačku je ključno da se poštuje princip suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Gruzije u okviru njenih međunarodno priznatih granica. Stav Slovačke prema Gruziji i njenim separatističkim pokrajinama temelji se, isto kao i u slučaju Srbije i Kosova, na principima međunarodnog prava – naglasio je Kubiš.

S druge strane, predstavnici Kosova pokušavaju da ubede članice UN-a da ne podrže incijativu Srbije. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju razgovarao je sa predsednikom SAD Džordžom Bušom tokom večere koju je ovaj priredio za učesnike zasedanja. To je, kako je navedeno, bio prvi od oko 50 susreta koje će kosovski predsednik i ministar spoljnih poslova Skender Hiseni imati s liderima zemalja članica UN tokom zasedanja. Sejdiju se juče sastao i sa stalnim predstavnikom Sjedinjenih Država u UN Zalmajem Halilzadom sa kojim je razgovarao o procesu priznanja nezavisnosti Kosova i toku zasedanja u UN.

Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić uputio je juče pismo najvišim zvaničnicima Generalne skupštine UN-a, opovrgavajući tvrdnju člana Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića da on u Njujorku iznosi „lični stav“, jer oko njegovog nastupa nije postignut konsenzus u Predsedništvu BiH.

Radmanović je prethodno uputio pismo Generalnoj skupštini navodeći da će Silajdžić izneti „lični stav“ a ne stav države BiH, „jer za njegov nastup nije postignut konsenzus u Predsedništvu BiH“. Silajdžić je ocenio da pismo Radmanovića „predstavlja njegov lični stav, te da sadrži niz činjeničnih propusta“.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun zatražio je od rukovodilaca država da izgrade „svetsko rukovodstvo“ kako bi se suočili s brojnim krizama i odupreli „iskušenju nacionalnog egoizma“. „Postoji opasnost da se nacije zatvore i okrenu sebi, umesto da razmišljaju o zajedničkoj budućnosti“, rekao je Ban na otvaranju godišnje debate Generalne skupštine UN. Predsedavajući EU, francuski predsednik Nikola Sarkozi predložio je formiranje „zajedničkog privrednog prostora, koji bi ujedinio Rusiju i Evropu“. Sarkozi je rekao da „Evropa iskreno kaže Rusiji da nema nagodbe kada su u pitanju princip suvereniteta, nezavisnosti država, teritorijalnog integriteta i poštovanja ljudskih prava“. On je predložio da do kraja godine bude organizovan skup o svetskoj finansijskoj krizi.