Tadić: Tači i ja nikada nismo postigli nikakav dogovor

Ovo je dobra vest. Nažalost, kada sam u novembru 2007. godine otišao u Moskvu da pitam da li podržavaju kompromis između Tačija i Tadića, koji su bili spremni na sporazum uz podršku Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, Rusija je odbila. Izgubili smo 11 godina – napisao je Išinger na Tviteru.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić demantovao je Išingerove tvrdnje na pomenutoj društvenoj mreži, napisavši da nikada nije postigao bilo kakav dogovor sa Tačijem, te da sa predsednikom Kosova nije imao nijedan bilateralni sastanak. S tim u vezi, on je poručio da ne zna o kakvom dogovoru Išinger govori, kada kaže da je išao u Rusiju po podršku za taj navodni sporazum.

Tadić je dalje naveo da je bio spreman da čuje svaki predlog, pa i Išingerov, ali da nikada nije prihvatio nezavisnost i članstvo Kosova u UN. On je obrazložio da je njegov plan podrazumevao normalizaciju i pomirenje, sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast na Severu, ZSO na Jugu, jurisdikciju SPC za manastire i zaštitu imovine.

– Iznošenje neistina da smo Tači i ja imali nekakav dogovor ima svrhu da opravda budući dogovor Vučića i Tačija izjednačavanjem bivše i ove vlasti, te da skine odgovornost sa Vučića stvaranjem utiska da je sve već tajno dogovoreno pre 2012. godine i da su njegovi potezi iznuđeni – napisao je Tadić na Tviteru.

Osnivač Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, komentarišući Išingerove tvrdnje, kaže da odgovornost za „11 izgubljenih godina“ koje nemački diplomata pominje ne može da snosi samo Rusija, već ona mora biti podeljena između Beograda, Prištine, Moskve i Vašingtona. On podseća da Rusija te 2007. godine poteze nije povlačila samoinicijativno, već je to radila u dogovoru sa Borisom Tadićem i tadašnjom vlašću.

– Rusija je na poziv Srbije stavila veto u Savetu bezbednosti i na taj način održala u životu Rezoluciju 1244. Međutim, Rusija, pa ni Kina, nakon toga nisu delovala u pravcu onemogućavanja priznanja Kosova – ukazuje Janjić i dodaje da susret i razgovor Tačija i Putina u Parizu ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje, ukoliko se uzme u obzir da kancelarija Ruske Federacije u Prištini ima više diplomata nego tamošnja ambasada SAD-a.

Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, govoreći o Išingerovom stanovištu ističe da bi ono moglo da predstavlja očekivanje Evrope da se Putin upotrebi kao još jedno sredstvo pritiska na Srbiju. Takođe, on kaže da tvit nemačkog diplomate može da označava signal Kosovu da bi oni mogli da uspostave kakve-takve odnose sa Rusijom.

– Nije mi poznato o kom tačno sporazumu između Tačija i Tadića Išinger govori. Koliko je znam, u javnosti se tada nije pominjao nikakav sporazum, što znači da bi pogodba o kojoj nemački diplomata govori mogla jedino da bude rezultat tajne diplomatije. Dakle, mi ne možemo da komentarišemo sporazum ukoliko ne znamo njegovu sadržinu – navodi Stanković.

On ocenjuje da Volfgang Išinger, kao čovek koji je aktivno bio uključen u rešavanje kosovskog problema, zapravo izražava stav i očekivanje Berlina i značajnog dela zemalja Evropske unije, koji se ogleda u tome da se pitanje Kosova što pre zatvori. Ipak, kao što Putin te 2007. godine nije bio saglasan sa evropskim gledištem, objašnjava Stanković, ono mu nije blisko ni dan-danas.