Tadićev u odgovoru Jankoviću tumači šta znači napad unutar opozicije

Prenosimo integralno deo Tadićevog odgovora, poslatog medijima ubrzo posle vesti o tome da je proveropska opozicija stala iza sporazuma o odgovornosti:

“Na današnji dan smo potpisali sporazum o nenapadanju unutar opozicije, pa da u svetlu tog događaja pojasnimo onda i šta ko podrazumeva pod napadom, a šta je suspendovanje slobode iskazivanja političkih stavova i uverenja, bez čega nema demokratije, ni demokratskih izbora.

Da, stojim iza toga da je Vladeta Janković kao potpredsednik DSS-a preglasno ćutao dok je ta stranka podržavala i organizovala proteste u kojima su paljene ambasade i u kojima je izgubljen jedan ljudski život, pobunu JSO, podršku Tomislavu Nikoliću itd. I on bi morao da na demokratski način razume da to nije napad, već iskazivanje stava u skladu sa uverenjima iza kojih stojim ceo svoj život i odnosa prema vrsti politike protiv koje se borim ceo svoj politički život.

Na sve to gospodin Janković nije odgovorio, jer nisam ni govorio o tome da li je bio u zemlji ili van nje, upravo zbog toga što je to potpuno nebitno. Iznošenje svog stava ne smatram napadom, baš kao što ne smatram napadom ako neko iznese stav, na primer, da je greška što smo 2008. formirali vladu sa SPS i uvek sam spreman da odgovorim političkim razlozima i svojim uverenjima. Kao što ne bežim ni od svojih grešaka. Sve drugo bi bilo blokiranje političke debate, odnosno demokratije.

Međutim, napad jeste reći da niko osim kandidata bloka koji sada predstavlja Vladeta Janković nema pravo da se kandiduje, odnosno da u tom slučaju radi za Vučića. Napad je i izneti laž da sam ja nekoga ‘napao s leđa’, jer i u slučaju gospodina Jankovića i gospodina Ponoša sam odgovarao na direktna pitanja novinara. Nadam se da gospodin Janković ne smatra da je trebalo da lažem. Napad bi bio da sam ja rekao da on svojom kandidaturom radi za Vučića. Kao i da sam rekao da je njegov odgovor za žaljenje. Ili da zbog svog stava gubi pravo na moje prijateljsko uvažavanje.

A ja ništa slično nisam rekao. Za razliku od njega, koji je upravo takvim rečima, čak i lično, napao mene. A napad na demokratiju je podrazumevati da bi političari trebalo da kriju svoja uverenja, čak i onda kada smatraju da je u interesu javnosti da ih iznesu. Zato apelujem na to da sporazum o nenapadanju ne bude zloupotrebljen kao izgovor za suspendovanje istine i slobode iznošenja mišljenja.”