Boris Tadić je prvi visoki funkcioner Srbije koji se izvinio građanima Hrvatske zbog zločina u proteklom ratu, prenela je Hrvatska televizija.
Podsećajući na odlazak u Srbrenicu pre dve godine, Tadić je rekao da je to bio politički čin, a i individualni. „Na sebe sam preuzeo dobar deo krivice prema bošnjačkom narodu“, rekao je on i dodao da ne zanemaruje nijedan drugi slučaj u kome su neki ljudi koji su zvanično u ime srpskog naroda ili drzave činili nedela prema ljudima druge vere i nacije, ali da „nikada ne zaboravlja“ činjenicu da su takve stvari činjene i prema srpskom narodu, i da „svi dugujemo jedni drugima izvinjenje“.
Boris Tadić je prvi visoki funkcioner Srbije koji se izvinio građanima Hrvatske zbog zločina u proteklom ratu, prenela je Hrvatska televizija.
Podsećajući na odlazak u Srbrenicu pre dve godine, Tadić je rekao da je to bio politički čin, a i individualni. „Na sebe sam preuzeo dobar deo krivice prema bošnjačkom narodu“, rekao je on i dodao da ne zanemaruje nijedan drugi slučaj u kome su neki ljudi koji su zvanično u ime srpskog naroda ili drzave činili nedela prema ljudima druge vere i nacije, ali da „nikada ne zaboravlja“ činjenicu da su takve stvari činjene i prema srpskom narodu, i da „svi dugujemo jedni drugima izvinjenje“.
Tadić je rekao da je Ratko Mladić „jedna od najtamnijih stranica naše istorije“.
– Ne prihvatam da je njegovo oficirsko ponašanje deo mog nacionalnog identiteta i da je ono što je on učinio deo moje nacionalne kulture, rekao je predsednik Srbije. Podsetivši da je Mladić nestao u trenutku donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, Tadić je ukazao da su za hapšenje tog optuženika odgovorna ministarstva „sile, ministri, uključujući i službe bezbednosti“.
Čestitajući Dan državnosti Hrvatske, 25. jun, Tadić se založio za bolje bilateralne odnose. Za vreme emitovanja intervjua, gledaoci HRT su odgovarali na pitanje da li će budući odnosi Srba i Hrvata biti bolji ili lošiji. Većina, njih 2184, ocenila je da će budući odnosi biti bolji, dok je drugačijeg mišljenja 873.
Predsednik nekadašnje Srbije i Crne Gore Svetozar Marović i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić su 10. septembra 2003. u Beogradu u ime građana svojih zemalja uputili međusobna izvinjenja za sva zla ili štetu koja su građani dve zemlje činili jedni drugima, naglasivši da krivica za počinjene zločine mora biti pojedinačna. Marović se potom 13. novembra 2003. u Sarajevu izvinio „za svako zlo ili nesreću koju je BIH pretrpela zbog SCG“. Tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica nije se, međutim, tokom svoje prve posete BIH, u januaru 2001, i kasnije tokom 2002, izvinjavao građanima te zemlje. Koštunica to nije učinio ni kada je bio u Zagrebu povodom samita krajem 2000, ocenivši da jednostrano izvinjenje ne bi ništa značilo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
