Tadićevo odbijanje dobar signal za opoziciono jedinstvo

To kaže za Danas Boris Tadić, predsednik SDS, objašnjavajući zbog čega je odbio poziv predsednika Skupštine Srbije Ivice Dačiča da se uključi u međustranački dijalog za bolje izborne uslove, bez posredovanja evropskih parlamentaraca.

Predsednik parlamenta Ivica Dačić predložio je prošle sedmice da se Tadić pozove da se uključi u međustranački dijalog bez učešća evroparlamentaraca, jer je poslao svoju platformu za dijalog u Narodnu skupštinu.

Lider Socijaldemokratske partije objašnjava da je grupa opozicionih stranaka predala platformu Skupštini jer se smatralo da je to deo redovne procedure da i druga strana bude upoznata sa zahtevima dela opozicije.

Na pitanje zbog čega je Dačić pozvao samo njega na dijalog, a ne i predstavnike Nove stranke, Zelenih, ili „Jedan od pet miliona“, sagovornik Danasa odgovara da smatra da pozadina tog poziva nije dodatno razbijanje opozicije i da ne vidi kako bi taj poziv negativno uticao.

„Mislim da je zahtev uputio isključivo zbog toga što je i normalno da kao predsednik skupštine uputi zahtev svima koji su predali platformu Skupštini. Prisustvo EU nije naravno nikakav garant da će svi naši zahtevi biti ispunjeni, ali može biti garant da se poštuje ono oko čega uspemo da se dogovorimo. U svakom slučaju dijalog pod posredstvom EU je, ako ništa drugo, prilika da i na tom mestu upoznamo i EU i međunarodnu zajednicu sa problemom urušavanja demokratije u Srbiji. A to može biti čak i značajnije od samog ispunjavanja zahteva“, naglašava predsednik SDS.

Za razliku od Tadića, predsednik Nove stranke Aris Movsesijan, koja je zajedno sa SDS i drugim strankama uputila zajedničku platformu za pregovore republičkom parlamentu, ipak sumnja u dobre namere Dačića.

„Dačić očigledno pokušava da politikantski obesmisli dijalog o izbornim uslovima. Ne znam ni da li je pročitao platformu koju smo uredno dostavili skupštini ali i EP. Deluje da nije, jer da je pročitao, video bi koje su sve stranke i organizacije potpisale tu platformu“, ističe Movsesijan.

Dodaje da je jasno da su EP, EK, OEBS, opozicija i civilni sektor konstatovali skoro identične probleme koji ugrožavaju ravnopravnost tokom izbora ali i svakodnevnog političkog života. Jedino još vlast, napominje Movsesijan, to nije konstatovala, pa je pravo pitanje o čemu oni misle da se ovaj dijalog vodi? Zato je i neophodno prisustvo posrednika, što je u ovom slučaju EU.

I Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke, poziv Dačića jedino Tadiću da prisustvuje međustranačkom dijalogu, a ne i ostalim potpisnicima platforme, ocenjuje kao „poziv na mogući nastavak započete partije basketa“.

„Dačić je vešt političar i ovo koristi da pre svega pozicionira sebe i SPS prema Vučiću, pa tek onda je to potez koji ide na razbijanje opozicije“, primećuje Čabradi.

Politički analitičari smatraju da bilo koji potezi vladajuće koalicije SNS i SPS ne proizilaze iz dobre namere i da se iza svega krije neka vrsta prevare. Takav je, prema njihovim rečima i poziv Dačića predsedniku SDS da se uključi u dijalog. Dejan Bursać, politički analitičar, smatra da je cilj tog Dačićevog poziva da se pojača nesloga u opoziciji, pošto ona već postoji.

„Tadić je već najavio moguću kandidaturu za predsednika Srbije i  za njega i njegovu stranku je izvesnije da bi izašli na izbore čak iako ishod dijaloga ne bude povoljan po opoziciju. Odbijanje je dobar signal ka mogućem jedinstvu opozicije, ali mislim da na tome još mnogo treba da se radi i da su stranke u opoziciji neusaglašene oko više pitanja, koja se tiču između ostalog i samog dijaloga“, ističe Dejan Bursać.

Politikolog Mladen Mrdalj napominje da je uveren da SPS/SNS ne pregovaraju u dobroj veri i da je njima cilj da prevare, a to se ogleda pre svega u njihovoj kontroli TV medija sa nacionalnom frekvencijom.

On ipak ne veruje da je Tadić ciljano izabran da učestvuje u pregovorima i da je vlast mogla da pozove bilo koga.

„Ključno je da li je poziv bio posebno za jednog od lidera opozicije. Ako prihvati, učestvuje u razbijanju opozicije. Ako odbije, vlast proglašava da opozicija odbija saradnju. Da je opozicija složna, to bi bilo nemoguće ili bar teško. Sve dok opozicija ne definiše jednu slabu tačku vlasti i ne pokrene mobilizacionu referendumsku proceduru po tom pitanju, ostaće zakopana u sopstvenoj neslozi“, zaključuje Mrdalj u razgovoru za Danas.

Ujedinjenje sa DS još nije propala stvar

Gostujući na televiziji N1, Tadić je rekao da smatra da ujedinjenje sa Demokratskom strankom još nije propala stvar. Objasnio je da je šest meseci po napuštanju DS 2014. predlagao ujedinjenje, ali je svaki naredni predsednik stranke to odbijao nadajući se da će povratiti rejting demokrata. „To važi ne samo za Đilasa, nego i za Pajtića, Šutanovca a sada i za Lutovca. A od tada je Demokratska stranka polako gubila procente“, rekao je lider SDS i dodao da je koalicija SDS, DS i Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa bila moguća, a pitanje zašto se nije ostvarila je „za neke druge“. Kazao je da je Dragan Đilas „napravio atmosferu u kojoj se ljudi lako optužuju za izdaju“. Međutim, negirao je medijske navode da je o toj koaliciji bilo reči sa predstavnicima Partije evropskih socijalista ili da je takav savez bio ideja PES.