Taktičan rad sa Srbima moguć put do rešenja

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da rešenje za Kosovo treba da bude kompromisno i usaglašeno između obe strane i založio se za „uporan, taktičan rad“ sa srpskom stranom koji bi doveo do nekog kompromisa.
– Ne isključujem da postepeni rad sa srpskom stranom može dovesti do neke transformacije njihovih pogleda na Kosovo. Ne želim da odgovaram za srpsku stranu, ali uporan, taktičan rad može dovesti do nekih kompromisa – rekao je Putin u petak razgovoru s novinarima vodećih listova Grupe osam (G8), čiji je stenogram juče objavljen na sajtu Kremlja.
Na pitanje novinara gde on vidi mogućnost kompromisa za Kosovo, Putin je odgovorio da „kad bi znao, odavno bi predložio“.
– Treba tražiti. To je težak i složen posao. Ne znam. Za sada ne znam. Ali, bio je nađen kompromis između Crne Gore i Srbije u nekom istorijskom trenutku i svi su se s njim složili – rekao je Putin.
Putin je naveo da se Rusija zalaže za dijalog Albanaca i Srba, da je njena pozicija zasnovana na principima poštovanja međunarodnog prava, gde je jedan od najvažnijih princip teritorijalne celovitosti države. Pozicija Rusije zasnovana je, takođe, na odlukama Saveta bezbednosti UN, izjavio je Putin, naglašavajući da rezoluciju 1244 SB UN, koja utvrđuje da je Kosovo neodvojivi deo Srbije, „niko nije ukinuo“. On je ocenio da mogućnosti za nalaženje rešenja za Kosovo na osnovu saglasnosti i kompromisa nisu iscrpljene.

Model za nezavisnost Abhazije i Južne Osetije

Moskva – Lideri separatističkih gruzijskih regiona – Abhazije i Južne Osetije – pozvali su juče Ujedinjene nacije da, posle Kosova, priznaju i njihovu nezavisnost. Lider Abhazije Sergej Bagapš i Južne Osetije Eduard Kokoiti izrazili su nadu da će dobiti snažniju podršku međunarodne zajednice, budući da je Rusija sada u sve većoj zavadi sa Zapadom.

„Ako se Kosovo odvoji od Srbije i njegova nezavisnost bude priznata pojaviće se još snažan dokaz da etnički konflikti mogu da se reše i primenom drugih principa, a ne samo poštovanjem teritorijalnog integriteta“, navodi se u saopštenju objavljenom posle njihovog redovnog sastanka u Moskvi. „Abhazija i Južna Osetija imaju isto tako snažne osnove da traže nezavisnost, kao i Kosovo“, dodaje se u saopštenju koje je upućeno UN, Savetu Evrope i OEBS-u.

Abhazija i Južna Osetija, koje su se odvojile od Gruzije početkom 1990-ih, posle sukoba s Tbilisijem, žele da međunarodna zajednica prizna njihovu nezavisnost. Oni smatraju da bi priznavanje nezavisnosti Kosova u UN moglo da im pomogne. Beta-Rojters

– Ne razumem zašto je nužno da danas lomimo ‘preko kolena’ ceo jedan evropski narod, da ga ponižavamo i teramo na kolena, kako bi potom cela zemlja videla neprijatelje u onome ko je to učinio – rekao je ruski predsednik. Putin se takođe usprotivio užurbanom nalaženju rešenja.

Jeremić sutra u Moskvi s Lavrovim

Moskva – Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov sastaće se u sredu u Moskvi s ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem, saopšteno je juče agenciji Beta u ruskom Ministarstvu inostranih poslova. Teme razgovora Lavrova i Jeremića nisu zvanično saopštene, ali se očekuje da će u centru pažnje biti rešavanje budućeg statusa Kosova.

Krajem nedelje, 9. juna u Sankt Peterburgu, tokom međunarodnog ekonomskog foruma, o Kosovu će s premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom razgovarati i predsednik Rusije Vladimir Putin. Prethodno će ruski predsednik učestvovati na samitu sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G8) koji se održava od 6. do 8. juna Hajligendamu u Nemačkoj, gde će razgovarati s američkim predsednikom Džordžom Bušom.

– Mi slušamo samo jedan odgovor: treba požuriti. Zašto žuriti? Šta se to tamo dešava da treba tako da se trzamo – zapitao je ruski predsednik.
Ruski predsednik je kazao da, ako se princip samoopredeljenja naroda stavi iznad principa teritorijalne celovitosti, takvo rešenje i takav prilaz treba da imaju univerzalni karakter i treba da budu primenjeni i u drugim regionima Evrope.
– Izjave naših partnera da kosovski slučaj ima jedinstven karakter nas ne ubeđuju. Nema nikakvih argumenata koji govore da se kosovski problem po nečemu razlikuje od situacija u Južnoj Osetiji, Abhaziji ili Pridnjestrovlju. U jednom slučaju raspala se jugoslovenska komunistička imperija, a u drugom se raspala sovjetska komunistička imperija – rekao je Putin.
Prema njegovim rečima princip samoopredeljenja nacija stimulisaće negativne procese ne samo na postsovjetskom prostoru, već i u Rusiji.
– Nama će biti teško da objasnimo malim narodima na Severnom Kavkazu zašto je to u jednom delu Evrope moguće, a njima na Severnom Kavkazu nije – dodao je ruski predsednik.