Tanja Fajon: Ne možemo ponovo izneveriti Skoplje

Ne samo narod Severne Makedonije čija je budućnost očigledno u Evropskoj uniji, već i Evropski parlament koji ostaje snažna podrška i saveznik Severne Makedonije – ocenjuje za Danas Tanja Fajon, predsednica Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU, odluku Bugarske da blokira početak pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom.

Severna Makedonija je u prošlosti, dodaje sagovornica našeg lista, mnogo puta potvrdila da ne postoji alternativa putu EU i da nema alternative dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom.

– Ne možemo ih ponovo izneveriti. Moramo da pronađemo rešenje sa Bugarskom u duhu dijaloga i vratimo im poverenje u ovaj proces. Države članice imaju još jednu priliku da odluče do kraja godine i podstaknu ih da našim prijateljima iz Severne Makedonije otvore na vrata u EU, jer su oni to zaslužili – zaključuje Tanja Fajon.

Prema mišljenju Jelice Minić, predsednice Evropskog pokreta u Srbije, sprečavanje Severne Makedonije u otvaranju pregovora sa EU je nepovoljna vest za čitav region Zapadnog Balkana. Kako dodaje, ovo se ne dešava prvi put, jer i Srbija je takođe imala slična iskustva sa EU susedima.

– Povodom odluke Evropskog saveta od 25. marta ove godine, da se otvore pregovori o pristupanju Albanije i Severne Makedonije EU, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izjavila je da Evropska unija ispunjava svoja obećanja, da su ove dve zemlje ispunile sve što je od njih traženo i da nastavljaju da napreduju u neophodnim reformskim procesima. „Ova odluka je od geostrateškog interesa za Evropsku uniju“, izjavila je tom prilikom predsednica Komisije – podseća Jelica Minić.

Posle dugog usaglašavanja u EU, napominje sagovornica našeg lista, prvi korak je učinjen, i u regionu su porasla očekivanja da će proces proširenja dobiti veći značaj i intenzitet u čitavom regionu.

– U tom trenutku, pandemija kovida 19 je uzimala maha i prve reakcije u EU su bile zatvaranje i isključivanje neposrednog susedstva, pa tako i Zapadnog Balkana, iz solidarne pomoći. Nakon reakcija iz regiona i definisanja politike odbrane od pandemije unutar EU situacija se izmenila i Zajednica je opet preuzela vodeće mesto u podršci regionu. Ali, osećaj nelagode je ostao. Ali se javilo pitanje da li smo mi, region potpuno okružen zemljama članicama EU, „željeno dete“ velikog bloka, ili će se život u čekaonici produžiti unedogled? – kaže Jelica Minić.

Prema njenim rečima, najnovija odluka o Severnoj Makedoniji je drugi udarac kredibilitetu Evropske unije u regionu, tokom ove godine i najava da će susedske razmirice sa državama članicama biti stalni faktor ometanja u procesu proširenja. Nova metodologija je, dodaje ona, ohrabrila zemlje članice da se više angažuju u tom procesu, ali svakako namera nije bila da se to pretvori u ometanje procesa.

– Kao što su mnogi predlagali, odlučivanje kvalifikovanom većinom a ne konsenzusom bi trebalo da dominira u čitavom procesu, ali ne i na njegovom početku i kraju. I najzad, gde je priča o pomirenju i prevazilaženju nesuglasica iz prošlosti? A glavni cilj prilikom stvaranja današnje EU je bio upravo taj – glavna dobijena vrednost. Da li će pretenzije suseda prema slabijim susedima biti presudan faktor i najava neke ne baš svetle budućnosti za sve nas? I da li će EU biti sposobna da taj problem prevlada i da ga suzbije i u samom regionu? U ovom trenutku, svi čekamo odgovor na ova pitanja – zaključuje Jelica Minić za naš list.

Podsetimo, grupa od dvadesetak istoričara iz regiona juče je u otvorenom protestnom pismu zbog, kako su naveli, bugarske zloupotrebe istorije u procesu evrointegracije Severne Makedonije, zatražila od istoričara i političara da ne potpiruju nacionalističke konflikte.

„Sukobi oko istorije i istorijskih simbola ponovo su važna politička tema u Jugoistočnoj Evropi. Poslednjih meseci vlada Bugarske preti blokadom početka pregovora Brisela i Skoplja, tražeći od Severne Makedonije da prihvati ‘istorijsku istinu’ da makedonski identitet i jezik imaju bugarske korene i da su makedonsku naciju stvorili Tito i Kominterna. Osuđujemo ovaj slučaj istorijskog revizionizma i zloupotrebu istorije u političke svrhe“, navodi se u pismu.

Ukazuje se da je takav pristup opasan ne samo za istoriju kao humanističku disciplinu, već i za demokratiju i prosperitet i regiona i same Evropske unije.

„Nametanje ‘istorijskih istina’ je neprihvatljivo i opasno. Stvaranje makedonske nacije se ne razlikuje od načina na koje su nastale sve druge nacije, a pravo na samoopredeljenje je osnovno ljudsko pravo“, istakli su istoričari.

Od institucija i država EU su zatražili da reaguju na zloupotrebe istorije, poštujući osnovne principe Evropske unije koji su ugroženi na Balkanu i u Evropi – različitost, antifašizam i demokratija.