Tanja Lazarević: Ivanovićevo ubistvo je direktni vesnik budućih događaja

Ova činjenica sama po sebi predstavlja i ličnu, ali i društvenu katastrofu. Mnogo većim društvima bile su potrebne decenije da se od takvih atentata oporave, a ne mala oslabljena zajednica od ubistva čoveka koji je taj isti grad sačuvao pre 19 godina i zahvaljujući kome se ta zajednica i proširila, od ubistva čoveka koji je poslednjih godina doživeo ljudsku golgotu – nepravedne tamnice, političke satanizacije i na kraju ubistva. LJudi se vraćaju polako dnevnim obavezama, život ide dalje, na trenutke čak deluje kao da stvari teku normalno, ali težina i razmere ove tragedije ne nestaju ni u emotivnom, ni u političkom, niti u društvenom i bezbednosnom smislu. LJudi su zastrašeni, neprirodno tihi, melanholični i pesimistični, s ljudske strane zatečeni ovakvom brutalnošću i nasiljem. Najteže pada nedostatak nade. U vazduhu se oseća serija teških događaja. Preksinoć sam prisustvovala neformalnom razgovoru dvojice evropskih diplomata i dok je jedan obrazlagao „čudnu“ situaciju u gradu, lice drugog izgledalo je kao da sluša o teškoj nesreći koja traje i za koju se ne zna sa kakvom će katastrofom da se završi – kaže u razgovoru za Danas Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev iz severnog dela Kosovske Mitrovice.

* Šta je po Vama najteža i najgora posledica Ivanovićevog ubistva kad je reč o opstanku i budućnosti Srba na KiM? Postoji li realna opasnost od pojačanog iseljavanja, jer se zna da će se, ako „ode“ Sever, lakše iseliti i Srbi koji žive južno od Ibra?

– Svakako je najstrašnije to što je jedan čovek ubijen, i što je jedno ljudsko biće ili više njih odlučio ili su odlučili koliko će drugo ljudsko biće živeti. Što se tiče daljeg opstanka Srba, najveći problem su upravo nedostatak nade i pretnja od novih teških događaja. Srbi se sa Severa iseljavaju od 2008, poslednje dve godine upadljivo. Traže poslove u Srbiji i inostranstvu, prebacuju decu u škole, mladi upadljivo odlaze. Svako ko može kupuje nekretnine u Srbiji. Porodice odlaze makar i bile razdvojene zbog posla – deo ostane na Severu i radi, pa vikendom trči kod ostatka porodice u centralnoj Srbiji. LJudi se dovijaju na razne načine. Seosko stanovništvo se spušta u gradove – Kosovsku Mitrovicu, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, tu je i priliv stanovnika s juga. Kosovska Mitrovica je danas najpoznatija srpska enklava na Kosovu.

* Da li se bezbednosna situacija na severu KiM, kako mnogi tvrde, pogoršala posle potpisivanje Briselskih sporazuma i pristanka Beograda da se ovaj deo Pokrajine integriše u kosovski sistem?

– Apsolutno da i to drastično.

* Kako gledate na razne priče koje su usledile posle Ivanovićevog ubistva – od toga da se sve zna o atentatu, samo se ćuti, pa do odsustva bilo kakvog reagovanja i Beograda i Prištine, pa i gradskih vlasti u Mitrovici na tvrdnje o postojanju kriminalnih struktura, Rada Trajković pominje konkretna imena?

– U javnosti postoji jasna slika o tome da se sve zna i sve trpi, sa više spekulacija o pojedinim delovima te slike, a institucije na obe strane ne daju uveravanja da se istraga stvarno vodi. U normalnim okolnostima bih rekla da je nedopustiv takav spekulativni pritisak javnosti na institucije, ali mi smo odavno u jednoj društveno-institucionalno neprihvatljivoj i nenormalnoj situaciji u kojoj institucije nisu servisi građana i društva. Ipak, želim da naglasim rečenicu predsednika Srbije, koju je izrekao na dan Ivanovićevog ubistva: „Videćete, pronaći ćemo ubicu, ukoliko ih ne pronađu oni koji moraju da ih pronađu.“ Za mene, kao građanku, dovoljno je da najviša državna institucija ispuni obećanje i očekivanje svojih građana.

* Koliko je ovo ubistvo palo u senku beogradskih izbora, navodnog ubrzavanja integracije regiona u EU do 2025. i najave pravno obavezujućeg sporazuma s Prištinom, na koji se Beograd obavezao otvarajući pristupne pregovore sa EU?

– Ja sam Srpkinja sa Kosova i Metohije, iz Kosovske Mitrovice i za mene je ovo ubistvo par ekselans tema i dugo će to biti – kao tragedija, ali i kao direktni vesnik razvoja situacije i budućih događaja koji se tiču našeg daljeg života na KiM. U kontekstu ubistva najviđenijeg srpskog političara sa KiM od 1999, verujem, treba posmatrati i razvoj svih ovih događaja koje ste naveli.

* Ako Ivanovićeva porodica i saradnici, kao i većina građana veruje da se neće otkriti ko je, za koga i zašto ubio Olivera Ivanovića, kakvo su društvo na KiM stvorile UN tokom gotovo 20-godišnje uprave, u čemu od 2008. i zvanično učestvuje i EU i kakva je uloga zvaničnog Beograda u tome?

– Sigurna sam da srpski policijski organi mogu to da otkriju.

Ne treba nam ulica Olivera Ivanovića ako u njoj neće bit Srba

* Šta mislite o predlogu da Oliver Ivanović dobije ulicu u Beogradu i severnom delu Mitrovice?

– Nikada nisam bila zagovornik bilo kakvih populističkih inicijativa. S druge strane, poznavala sam odlično Olivera Ivanovića. Bio je čovek kvalitetnih diplomatskih veština, sjajnih operativnih sposobnosti u tenzičnim situacijama, sa ogromnim pregovaračkim potencijalom i iskustvom – čovek terena i diplomatskog salona istovremeno. Ima ogromne zasluge za to što su Srbi ostali na Severu i postali faktor koji se nikako nije mogao zaobići u političkim razgovorima sa Albancima. Bio je do smrti odan Srbiji. Verujem da je i njegov duh sa Srbijom i dalje. Ne vidim sličnog njemu po ovim kapacitetima među postojećim liderima kosovskih Srba. Što se Kosovske Mitrovice tiče, njegovog grada, preironično mi je da čoveka takve energije i harizme koje je delio sa svojim sugrađanima smestim ovovremenski u naziv ulice. Jednako primereno kao i za Beograd jeste i davanje njegovog imena ulicama u bilo kojem drugom delu KiM, jer je Ivanović bio političar koji je neprestano boravio među Srbima na jugu i centralnom Kosovu. Ali, moram da kažem – ne treba nam nijedna ulica Olivera Ivanovića ako u njoj neće biti Srba. Nekad smo u centru Prištine imali Vidovdansku, a sad Trg Zahira Pajazitija.

Pucano je na naše kancelarije

* Koliko je teško izveštavati na severu KiM i da li Vaš portal trpi bilo kakve pritiske?

– Profesionalno raditi i držati se novinarskih standarda u radu nije lako čak ni u uređenim društvima, a kamoli na severu Kosova, gde u bukvalnom smislu ne funkcionišu policijska i sudska zaštita, a kamoli istinska lokalna samouprava. Ali, zbog tačne i presudne priče o nedostatku odgovornosti i transparentnosti u radu institucija i pojedinaca koji takvim institucijama rukovode, želim da ukažem na još nešto. Da biste iole profesionalno mogli da radite, nije dovoljno samo to da svoj posao novinara znate da radite, već je potrebna medijska i minimalna politička i društvena pismenost o tome kako se komunicira sa javnošću, ko su novinari i šta je njihov zadatak i koje su takve odgovornosti institucija prema javnosti. Što se KoSSeva tiče, mi sve vreme radimo pod pritiskom – pucano je na naše kancelarije, zapaljen je automobil, prećeno je, institucionalni pritisak se intenzivirao nakon Ivanovićevog ubistva. S druge strane, potpuno paradoksalno, KoSSev je u javnosti viđen i prepoznat kao krajnje korektan, tačan, objektivan, nepropagandistički, nenavijački medij i kredibilan izvor informacija. Iako nas zvanične lokalne institucije diskriminišu i ugrožavaju u radu i bezbednosti, pouzdano i dokazivo znam da smo i njima prvi i najkredibilniji izvor informisanja.