Tbilisi optužio Moskvu za kršenje primirja

Savet ministara Evropske unije izrazio je juče duboku zabrinutost zbog poslednjih događaja u Gruziji i otvorenog sukoba između te zemlje i Rusije i saopštio da je Unija spremna da se angažuje na terenu kako bi podržala napore za postizanje trajnog mirovnog rešenja. „Mirovno i trajno rešenje sukoba u Gruziji mora biti zasnovano na punom poštovanju principa nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, priznatih međunarodnim pravom i rezolucijama Saveta bezbednosti UN“, navodi se u zaključcima koje je Savet usvojio na vanrednom zasedanju u Briselu. Šefovi diplomatija EU su istakli da je neophodno hitno obustaviti borbe i okončati ljudske patnje i u tom kontekstu pozdravili dogovor postignut uz posredovanje Francuske, predsedavajuće Unije. „Savet zahteva od strana da poštuju obaveze preuzete dogovorom, da započnu stvarnim prekidom vatre i da osuguraju njegovo sprovođenje. Potrebno je brzo stvoriti međunarodni mehanizam“. U saopštenju se ističe spremnost Unije na angažovanje kako bi aktivno doprinela efikasnom sprovođenju principa postignutog dogovora Moskve i Tbilisija. Oni će biti deo, što je pre moguće, rezolucije Saveta bezbednosti UN. Brzo jačanje sredstava osmatranja OEBS-a na terenu je ključno, ocenio je Savet ministara EU i dodao da će Unija u tom smislu sarađivati sa OEBS-om. „Istovremeno, Savet smatra da EU treba da bude spremna da se angažuje i na terenu, da podrži sve napore UN i OEBS-a ka mirnom i trajnom rešenju sukoba u Gruziji. Savet poziva visokog predstavnika da, u saradnji sa Evropskom komisijom, pripremi predlog pred neformalni sastanak u Avinjonu, 5. i 6. septembra“. Šefovi diplomatija su istakli da je hitno neophodno pružanje humanitarne pomoći Gruziji i želju Unije da pruži neophodnu pomoć sivilnom stanovništvu, ali su upozorili da je ključno da sve strane poštuju međunarodno humanitarno pravo i okalšaju dostavu humanitarne pomoći pogođenom stanovništvu, bez diskriminacije.

– U Goriju se ne nalaze ni ruske mirovne snage niti bilo koje druge oružane snage Rusije – rekao je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova.
Naime, šef Bezbednosnog saveta Gruzije Aleksandar Lomaja izjavio je ranije da je 50 ruskih tenkova ušlo u Gori juče u 9.45, samo osam sati nakon što je Gruzija prihvatila mirovni plan, čime je Rusija narušila prekid vatre. Lomaja je dodao da su ruske snage juče ujutru bombardovala grad Gori. Potpuna potvrda Lomajinih navoda nije moguća, ali su novinari televizije APTN koji se nalaze u Goriju preneli da su videli ruska vojna vozila kako ulaze u obližnju vojnu bazu.
Ruska novinska agencija RIA Novosti citirala je navode ruskog Ministarstva odbrane u kojem se negiraju tvrdnje Tbilisija. Portparol gruzijskog Ministarstva unutrašnjih poslova Zurab Gvenetadze izjavio je da su ruske snage zauzele vojnu bazu u predgrađu Gorija, smeštenom na strateškom autoputu koji povezuje istok i zapad. Prema rečima Lomaje, ruske trupe takođe drže i teren na zapadu Gruzije, kontrolišu grad Zugdidi gde su zaposeli policijsku stanicu i vladine zgrade. Ipak, Lomaja dodaje da od sklapanja primirja nije bilo novih okršaja.
Tbilisi tvrdi da je izgubio i svoje poslednje uporiše u drugoj provinciji Abhaziji. Gruzijske trupe u potpunosti su se povukle iz malog dela Abhazije, što znatno umanjuje perspektive sukoba u abhaškom Kodori klancu. Gruzija insistira na tome da su se njene snage povukle iz Abhazije pod pritiskom ruskih trupa, dok Rusija tvrdi da je reč o separatističkim snagama i da ruska vojska nije učinila ništa. Reporter agencije Asošijeted pres preneo je da je video 135 ruskih vojnih vozila koja se kreću prema Kodori klancu. Nekoliko desetina boraca iz gruzijskog separatističkog regiona Abhazije ušlo je na teritoriju Gruzije i postavilo zastavu na most preko reke Inguri, javio je izveštač agencije Asošijeted pres.
Gruzijski predsednik tvrdi da cilj Rusije nije sticanje kontrole nad Abhazijom i Južnom Osetijom, već pre svega uništenje male nacije, bivše sovjetske države i saveznice Zapada. Rusija optužuje Gruziju za ubistvo više od 2.000 ljudi, uglavnom civila, u separatističkoj provinciji Južnoj Osetiji. Gruzijski ministar zdravlja Aleksandar Kvitašvili izjavio je da je za pet dana sukoba ubijeno 175 Gruzijaca, dok su mnogima uništene kuće, a procenjeno je da je 100.000 ljudi raseljeno usled konflikta. Iz Generalštaba Rusije saopšteno je da je ruska vojska izgubila 74 vojnika, 171 vojnik je ranjen, a 19 vojnika se vodi kao nestalo od početka sukoba sa Gruzijom. Prvi avion pomoći agencije UN za izbeglice stigao je juče u Gruziju.
Reporteri s lica mesta prenose da su u Ćinvaliju, prestonici Južne Osetije koja je sada pod kontrolom Rusije, videli tela gruzijskih vojnika koja leže na ulicama, ali i tela separatističkih boraca. Novinar Asošijeted presa preneo je da je deo oko vladinih zgrada znatno porušen. Blizu centra grada, krateri od bombi i parkirani tenkovi. Na posteru okačenom u gradu lik ruskog premijera Vladimira Putina i ispisane reči „Reci da miru i stabilnosti“. Za pet dana desetine hiljada ljudi napustilo je Južnu Osetiju i otišlo u Rusiju.
Rusko-gruzijski konflikt dospeo je i pred međunarodni sud po tužbi gruzijskog Bezbednosnog saveta koji optužuje Rusiju za etničko čišćenje. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev uzvratio je optužbama protiv Gruzije za genocid. Štaviše, Medvedev je etiketirao Sakašvilija kao „ludaka“.
– Razlika između ludaka i onih drugih jeste u tome da kad oni namirišu krv teško ih je u tome zaustaviti – izjavio je Medvedev.
Sukob koji je imao i odjeke iz vremena hladnog rata, dominantna je tema na međunarodnoj političkoj sceni. Lideri pet bivših sovjetskih država govorili su na masovnom okupljanju u Tbilisiju protiv Rusije.
– Naši susedi misle da mogu da nas tuku. Mi im kažemo ne – izjavio je poljski predsednik Leh Kačinjski, u čijem su društvu bili i šefovi država Litvanije, Letonije, Estonije i Ukrajine.
Kačinjski kaže da Rusija želi da vrati stara vremena. Bivši gruzijski predsednik Edvadrs Ševernandze izjavio je, u međuvremenu, da je Gruzija načinila „ozbiljnu grešku“ u Južnoj Osetiji. U intervjuu za nemački list Bild, Ševernandze je rekao: „U našoj je tradiciji da u vremenima krize, opozicija stoji ujedinjeno iza predsednika i da ga ne napada. Ali Gruzija nije trebalo da uđe nepripremljena u prestonicu Južne Osetije. To je velika greška.“