Tekst Solunske deklaracije iz 2003: Kako nam je podstaknut optimizam i na šta se Beograd obavezao?

I tada je, kao i sada, usvojena Solunska deklaracija koja je zemljama ovog regona upućivala poruku da su dobrodošle u Uniju ali pod određenim uslovima.

Poručeno je i da brzina ovog procesa zavisi od svake zemlje u regionu pojedinačno i njene spremnosti da provede reforme. U Solunu je tada podržan i predlog Beograda da u julu počne dijalog s predstavnicima kosovskih Albanaca.

Tadašnji premijer Srbije Zoran Živković izjavio je da postoje jasni uslovi za priključivanje Uniji i da je na „na nama“ da ih ispunimo.

“Imamo dobru priliku da ozbiljno nastavimo svoj put prema Evropi, i da oko toga moramo da napravimo nacionalni i državni konsenzus”, rekao je premijer.

On je kazao da je to zadatak i Vlade, i opozicije, i medija i da do cilja postoji samo jedan put, a to je rad na jačanju institucija i ostvarivanju onih standarda koji se neophodni da bi neka država bila članica Evropske unije.

Dvadeset godina kasnije Srbija je i dalje na putu ka EU, sa neiyvesnom perspektivom ulaska.

Ovo je tekst Solunske deklaracije usvojene 21. juna 2003.

Mi, šefovi država ili vlada država članica Evropske unije, pristupnica i država kandidata, Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Srbije i Crne Gore, kao potencijalni kandidati, i predsednik Evropska komisija, u prisustvu predsednika Evropskog parlamenta, generalnog sekretara Saveta/visokog predstavnika, specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN na Kosovu, specijalnog koordinatora Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu i Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, na sastanku u Solunu, dogovorio je danas sljedeće:

1. Svi delimo vrednosti demokratije, vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava, solidarnosti i tržišne ekonomije, potpuno svesni da oni čine same temelje Evropske unije. Poštovanje međunarodnog prava, nepovredivost međunarodnih granica, mirno rešavanje sukoba i regionalna saradnja su principi od najveće važnosti, kojima smo svi posvećeni. Snažno osuđujemo ekstremizam, terorizam i nasilje, bilo etnički, politički ili kriminalno motivisano.

2. EU ponavlja svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana. Budućnost Balkana je unutar Evropske unije. Tekuće proširenje i potpisivanje Atinskog ugovora u aprilu 2003. inspirišu i ohrabruju zemlje zapadnog Balkana da slede isti uspešan put. Priprema za integraciju u evropske strukture i konačno članstvo u Evropskoj uniji, kroz usvajanje evropskih standarda, sada je veliki izazov koji predstoji. Hrvatska prijava za članstvo u EU trenutno je na razmatranju od strane Komisije. Brzina kretanja napred je u rukama zemalja regiona.

Zemlje regiona u potpunosti dele ciljeve ekonomske i političke unije i raduju se pridruživanju EU koja je jača u ostvarivanju svojih suštinskih ciljeva i prisutnija u svetu.

3. Jučerašnje usvajanje od strane Evropskog saveta „Solunske agende za Zapadni Balkan: Kretanje ka evropskim integracijama“ predstavlja novi važan korak u privilegovanim odnosima između EU i Zapadnog Balkana. Njegov sadržaj će se smatrati našim zajedničkim planom i svi se obavezujemo na njegovu implementaciju. Zemlje regiona će svoje napore usmeriti na ispunjavanje preporuka na koje se ova agenda odnosi.

4. Potvrđujemo da će Proces stabilizacije i pridruživanja (SAP) ostati okvir za evropski kurs zemalja Zapadnog Balkana, sve do njihovog budućeg pristupanja. Proces i izgledi koje on nudi služe kao sidro za reforme na Zapadnom Balkanu, na isti način na koji je proces pristupanja učinio u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Napredak svake zemlje ka EU zavisiće od njenih sopstvenih zasluga u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i uslova postavljenih za PSP i potvrđenih u konačnoj deklaraciji zagrebačkog samita u novembru 2000. godine. Zemlje zapadnog Balkana visoko cijene godišnji mehanizam revizije SAP-a, zasnovan na izvještajima Komisije, i obavezuju se da će implementirati njegove preporuke.

Zemlje Zapadnog Balkana pozdravljaju odluke EU da ojača svoju politiku stabilizacije i pridruživanja prema regionu i da je obogati elementima iz iskustva proširenja. Oni posebno pozdravljaju pokretanje Evropskog partnerstva, kao i odluke o unapređenju saradnje u oblastima političkog dijaloga i Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, parlamentarne saradnje, podrške izgradnji institucija, otvaranja programa Zajednice. Oni primaju na znanje tekuće diskusije za povećanje budžetirane finansijske podrške Zajednice regionu kroz program CARDS.

5. Podržavamo punu primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu i politiku UNMIK-a „standardi pre statusa“; ostajemo privrženi Dejtonskom/Pariškom sporazumu i podstičemo punu primenu Ohridskog i Beogradskog sporazuma. EU i zemlje SAP-a u potpunosti podržavaju Međunarodni krivični sud, podsećajući na relevantne odluke EU. Zemlje zapadnog Balkana obećavaju punu i nedvosmislenu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Njegov rad, po svim otvorenim pitanjima, uključujući i izručenje u Hag svih preostalih optuženika, treba omogućiti da napreduje bez odlaganja. Pružanje pravde za ratne zločine je pravni, politički i moralni imperativ kojem smo svi posvećeni.

Održiv povratak izbeglica i interno raseljenih lica je kritičan za etničko pomirenje i indeks demokratske zrelosti; ostaje visoko na našem prioritetnom planu. Ističemo ulogu obrazovanja, kulture i mladih u promovisanju tolerancije, obezbeđivanju etničkog i verskog suživota i oblikovanju modernih demokratskih društava.

Fragmentacija i podele po etničkim linijama nespojive su sa evropskom perspektivom, koja bi trebalo da deluje kao katalizator za rešavanje problema u regionu.

Nedavno pokretanje policijske misije EU u Bosni i Hercegovini i operacije „Konkordija“ u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji su opipljivi dokazi posvećenosti EU regionu.

Dok EU jača svoju posvećenost u jugoistočnoj Evropi, posebno u policijskim i bezbednosnim operacijama, neophodan je kontinuirani angažman drugih međunarodnih aktera. Svi visoko cenimo blisku saradnju između EU i SAD i NATO-a u regionu, u okviru Rezolucija UN, kao i ulogu drugih međunarodnih organizacija i finansijskih institucija koje deluju u ovoj oblasti. Podstičemo blisku koordinaciju njihovih aktivnosti.

6. Organizovani kriminal i korupcija predstavljaju stvarnu prepreku demokratskoj stabilnosti, vladavini prava, ekonomskom razvoju i razvoju civilnog društva u regionu i izvor su ozbiljne zabrinutosti za EU. Borba protiv njega predstavlja glavni prioritet. Zemlje SAP-a se obavezuju da će definisati i sprovesti mere predviđene u procesu praćenja Londonske konferencije u novembru 2002. godine i opisane u Solunskoj agendi. Posebna pažnja biće posvećena borbi protiv trgovine ljudima. Zemlje regiona se takođe obavezuju na konkretne mere, u skladu sa Solunskom agendom i dokumentima sa konferencije u Ohridu maja 2003. godine, kako bi se efikasno izborile sa ilegalnom imigracijom i poboljšale bezbednost i upravljanje granicom, u cilju postizanja evropskih standarda.

7. Priznajemo značaj koji narodi Zapadnog Balkana pridaju perspektivi liberalizacije viznog režima EU prema njima. Prepoznajemo da napredak zavisi od sprovođenja velikih reformi u oblastima kao što su jačanje vladavine prava, borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i ilegalne migracije i jačanje administrativnih kapaciteta u kontroli granica i bezbednosti dokumenata. Zemlje Zapadnog Balkana pozdravljaju nameru Komisije da u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja sa svakom od njih razgovara o zahtevima kako da se ova pitanja konkretno pokreću.

8. Ekonomski prosperitet je od suštinskog značaja za dugoročnu stabilnost i demokratiju u regionu. Neophodni su uporni napori i strukturne reforme kako bi se uspostavile funkcionalne tržišne ekonomije i postigao održivi razvoj i osigurala zaposlenost.

Prepoznajemo važnost razvoja modernih mreža i infrastrukture u energetici, transportu i telekomunikacijama u regionu, u skladu sa transevropskim mrežama. Podstičemo dalju mobilizaciju međunarodne podrške u ovim oblastima, posebno preko Evropske investicione banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija, kao i privatnih investicija.

Zemlje SAP-a pozdravljaju odluke EU da razmotri dalje mere za unapređenje trgovine sa njima, da proširi unutrašnje tržište energije na region u celini i uspostavi redovan ekonomski dijalog sa svakom zemljom regiona.

Imajući u vidu da su mala i srednja preduzeća ključni izvor radnih mesta, inovacija i bogatstva i da su od suštinskog značaja za funkcionisanje konkurentnih tržišnih ekonomija, zemlje SAP-a se ovim obavezuju na principe politike sadržane u Evropskoj povelji za mala preduzeća, kao i da učestvuje u njegovom sprovođenju.

9. Ponavljamo da će približavanje EU ići ruku pod ruku sa razvojem regionalne saradnje. Zemlje zapadnog Balkana i, gde je to primenjivo, druge zemlje učesnice u regionu, obavezuju se da će promovisati konkretne ciljeve i inicijative, u skladu sa linijama propisanim Solunskom agendom, u oblastima regionalne slobodne trgovine, bezviznog kretanja unutar regiona, prikupljanja malokalibarskog oružja, stvaranje regionalnih tržišta električne energije i gasa, razvoj transportne, energetske i telekomunikacione infrastrukture, upravljanje životnom sredinom i vodama, istraživačka tehnologija i razvoj, prekogranična saradnja i parlamentarna saradnja.

Ponovo potvrđujemo našu podršku Paktu stabilnosti za Jugoistočnu Evropu u njegovoj komplementarnoj ulozi Procesu stabilizacije i pridruživanja i u implementaciji njegovih dogovorenih ključnih ciljeva. Pozivamo ga da se posebno fokusira na zadatke predložene u Solunskoj agendi. Podržavamo inicijative za regionalnu saradnju kao što su Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), Jadransko-jonska inicijativa i Centralnoevropska inicijativa. Podstičemo dalju saradnju između Evropske komisije, Pakta za stabilnost i SEECP, koji postepeno postaje glas regiona.

10. Od našeg zagrebačkog sastanka u novembru 2000. godine, ostvaren je značajan napredak ka stabilnosti, demokratiji i ekonomskom oporavku u svim zemljama zapadnog Balkana, kao iu regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima među njima, u korist njihovih naroda. i Evrope u celini. Sve zemlje regiona su takođe dobro napredovale u napredovanju ka EU. Poređenje sa pre tri godine otkriva put koji je pređen. Istovremeno, zemlje Zapadnog Balkana, svesne da ih čeka mnogo i naporan rad, obavezuju se da će intenzivirati tempo reformi. Evropska unija obećava punu podršku njihovim nastojanjima.

Dogovorili smo se da se periodično sastajemo na našem nivou, u okviru foruma EU-Zapadni Balkan, kako bismo razgovarali o pitanjima od zajedničkog interesa, kako bismo razmotrili napredak zemalja regiona na njihovom putu ka Evropi i razmijenili mišljenja o veliki razvoj događaja u EU. Godišnji sastanci ministara inostranih poslova i ministara nadležnih za pravosuđe i unutrašnje poslove održavaće se po potrebi. Zemlje koje pristupaju i kandidati će biti u potpunosti uključene. Pozdravljamo nameru predstojećeg italijanskog predsedavajućeg EU da organizuje prve sastanke ove vrste, do kraja godine. Po potrebi se mogu sastati i drugi ministri.