Telefonska ili terenska istraživanja?

Terensko istraživanje je metod u kojem anketari na terenu, po unapred datim kvotama, intervjuišu ispitanike licem u lice, što obuhvata i verbalnu i neverbalnu komunikaciju, zbog čega se nekada navodi da je najprodornije i najproduktivnije. Razvojem tehnike ovo ispitivanje je počelo da se menja. Prva modifikacija je takozvana „telefonska anketa“, mada je to stvarno intervju, da bi se danas ostvarivala ispitivanja uz korišćenje računara i interneta odnosno srodnih sistema.

Javnost, pa i naručioci istraživanja često dobijene rezultate tumače u zavisnosti od toga na koji način su prikupljeni podaci, pri čemu neki više veruju terenskom, a drugima se anketiranje telefonom čini pouzdanijim. Stručnjaci nijednu od ovih metoda ne smatraju pouzdanijom od druge

Srećko Mihailović, glavni istraživač Demostata, kaže da nema boljih i lošijih rezultata telefonskih anketa ili terenskih istraživanja ili bilo kojih drugih empirijskih istraživanja sa stanovišta istraživača i da samo naručilac istraživanja može rezultate istraživanja oceniti kao „dobre“ ili „loše“.

– U Srbiji je telefonska anketa, a još više „poštanska“ i neki tipovi internet anketa, lošija procedura prikupljanja podataka u odnosu na neposredni lični intervju, pre svega zbog visoke stope neodgovora. Radi se o tome što je kod telefonske i drugih pomenutih anketa, veoma veliko odbijanje ankete od strane uzorkovanih ispitanika, češće je neuspostavljanje kontakta sa ispitanikom, kao i prekidanje ankete od strane ispitanika… – navodi Mihajlović i dodaje:

– U Demostatu se pridržavamo sledećih, internih pravila: Kod mrežnih onlajn anketa broj odgovora iznad tri odsto je dobar rezultat, kod telefonskih anketa sve iznad 15 odsto je dobar rezultat, kod neposrednog ličnog intervjua dobar rezultat je samo ako je prihvatanje ankete iznad 80 odsto – sve ispod toga je neprihvatljivo. Profesionalna obaveza istraživača je da naručiocu ukaže na slabe strane procedure na kojoj insistira naručilac (jer je ta proceura jeftinija), pa i da odustane u slučajevima kada prihvatanje „jeftinije“ procedure dolazi u sukob sa profesionalnom etikom – naglašava Mihailović pri čemu ne smatra prihvatljivim bezgranično poverenje u poststratifikaciju uzorka kao i da se velika podbacivanja u realizaciji uzorka dešavaju kod telefonskih anketa koje je se ne mogu otkloniti visokim ponderima; statistički da, ali etički ne.

– Ako reprezentativnost uzorka „traži“ da u realizovanom uzorku imate oko 14 odsto mladih ljudi, a vi imate pet odsto, tu nikakav ponder ne pomaže, ma koliko vi reprezentativnost postizali veštački, ponderisanjem. Loše realizovan uzorak ostaje loš uzorak.

Mihailović navodi da je Demostat testirao odnos ispitanika prema telefonskim i takozvanim terenskim anketama da se tom prilikom pokazalo da ove druge imaju kod ispitanika znatnu prednost.

Zoran Pavlović, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, navodi da telefonsko ili terensko anketiranje imaju neke svoje dobro poznate prednosti i mane i prosto mogu biti primerenije i, što je često i najvažnije, prijemčivije u nekim okolnostima, te se i podaci prikupljeni na jedan ili drugi način retko mogu uporediti, niti za tim ima bilo kakve potrebe.

– Da bismo na ovo pitanje odgovorili, morali bismo da imamo dva identična istraživanja koja se razlikuju jedino u tome na koji način su podaci prikupljeni, pa bismo onda njihovim poređenjem nešto mogli zaključiti. Tu situaciju faktički nikada nemamo.

– U načelnom smislu, da li će neki podaci biti dobri ili ne, ne zavisi od načina njihovog prikupljanja, već od toga da li je anketiranje obavljeno u skladu sa svim nužnim metodološkim standardima koji garantuju kvalitet prikupljenih podataka, pre svega reprezentativnost uzorka. Od jednake je važnosti imati u vidu ograničenja koja prikupljanje podataka na jedan ili drugi način ima i svest o tome na kakvu populaciju se podaci mogu uopštiti. Ako se anketiranje obavlja telefonski, populacija o kojoj se u toj situaciji zaključuje su svi korisnici telefona te se i bilo kakvi zaključci koji se na osnovu istraživanja izvode mogu ticati samo i jedino korisnika telefona. Odatle proizilazi i možda suštinska razlika dva vida istraživanja koja se tiče toga koga reprezentuju ispitanici koji učestvuju u telefonskim i terenskim istraživanjima. Ali, to i dalje ne znači da su jedni podaci bolji ili gori, već samo da postoje različite ograde u pogledu toga šta na osnovu istraživanja možemo zaključiti. „Bolje“ je, drugim rečima, ono istraživanje koje je, prema metodološkim standardima, „bolje“ realizovano.

Izvor: Demostat