Ftoto_ Beta/Darko Vojinovic)Mislim da smo posle decenije ćutanja u odnosima Srbije i Albanije upravo nas dvojica počeli da manjemo loše političko nasleđe i da smo prethodnih godina pokazali konkretnim rezultatima mnogo bolje odnose među narodima dve zemlje, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka sa albanskim premijerom Edijem Ramom.
On je rekao da je trgovinska razmena između dve zemlje od 2019. do kraja 2022. značajno uvećana, uvoz i izvoz, što se poklapa i sa Zapadnim Balkanom, ali i boljim političkim odnosima.
On je rekao da je sa albanskim premijerom razgovarao o svim regionalnim pitanjima, o Berlinskom procesu i da pozdravlja angažovanje Albanije i lični doprinos Rame u okviru Berlinskog procesa.
– Mi smo predvideli da u predstojećem periodu aktivno doprinesemo realizaciji ciljeva iz akcionog plana za zajedničko regionalno tržište – kazao je predsednik Srbije.
Vučić je rekao da je sa Ramom razgovarao i o Otvorenom Balkanu, koliko je to bilo moguće u ovom kratkom periodu i da će večeras nastaviti da razgovaraju.
– Mi smo sa Albanijom i Severnom Makedonijom pokrenuli inicijativu Otvoreni Balkan. Ona je donela ogromne koristi za svakoga od nas i verujem za naše građane. Mislim da ta inicijativa može u budućnosti da doprinese daljem zbližavanju naroda i boljem životu i životnom standardu svih naših građana. I u narednom periodu ćemo imati sastanke u okviru inicijative Otvoreni Balkan – naveo je Vučić.
Kazao je da su večeras razgovarali o svim regionalnim pitanjima i pogledima na KiM, ali da ne bi bilo fer, ni korektno da bilo šta iznosi u prisustvu albanskog premijera, niti misli da će to on da čini.
– Naše razlike i poglede kako da se problemi rešavaju ćemo ostaviti za nas, za naše zemlje i za dalji tok naših razgovora večeras – istakao je Vučić.
Premijer Albanije Edi Rama zahvalio je predsedniku Srbije na gostoprimstvu i prilici da se sastanu i razgovaraju.
– Stekli smo naviku da otvoreno razmenjujemo mišljenja, nekada se slažemo, nekada se ne slažemo, ali moramo da radimo u korist mira. S obzirom da premijerka nije bila prisutna, imali smo vremena da opsežno razgovaramo na teme poput Berlinskog procesa i smatram da bismo mogli da napravimo novi plan kako bi Evropska komisija mogla da sastavi novi finansijski plan kako bi naše zemlje bile u jedinstvenom ekonomskom tržištu – rekao je Rama.
Kako je dodao, sa tenzijama koje su prisutne na Kosovu i on i Vučić izbegavaju da svoja mišljenja iznose javno kako ne bi pogoršali situaciju i da ne bi „situaciju okrenuli onako kako ne treba“, već svoja mišljenja razmenjuju između sebe.
Odgovarajući na pitanja novinara, Rama je ponovio da jedini put napred nije da se pojačaju tenzije, već put dijaloga i put dogovora koji se zasniva na dogovoru koji proizilazi iz francusko-nemačkog plana.
– Ne želim da ponavljam u Beogradu ono što sam rekao u Prištini kada sam se obraćao nadležnim organima u Prištini, ali bih želeo da dodam da niko ne bi trebalo da potceni rizik eskalacije tenzija do te tačke kada ćemo se naći u takvoj situaciji da neki naoružani pokreti mogu da preduzmu nešto što mi ni na koji način ne smemo da dozvolimo da se desi. To bi nas dovelo do situacije koja je možda uporediva sa Donbasom da bi se stvorila neka teritorija u okviru regiona koja bi nama napravila nemogućim da uložimo energiju i da se dođe do posledica koje su nezamislivih razmera da bismo vratili situaciju na stanje kakvo je bilo – rekao je Rama.
On je kazao da je današnju situaciju moguće kontrolisati sa jasno definisanim tačkama u cilju deeskalacije koje je odredila međunarodna zajednica.
– Ne mislim da se bilo ko normalan raduje mogućnosti bilo kakvih sukoba. Nisam slučajno rekao „niko normalan“. Što se tiče plana deeskalacije o kojem je govorio Edi Rama, znam ga napamet, sve tačke koje se tiču Beograda, Prištine i međunarodne zajednice. Od tri ključne tačke, Srbija je ispunila već dve, a treću mora simultano sa Prištinom. U trećoj je reč o simultanom, istovremenom povlačenju gradonačelnika, ovih koji su dobili 3,4 odsto, i ljudi iz okoline opštinskih zgrada, sve ostalo je Srbija već ispunila. Mi ne samo da hoćemo mir, mi na tome radimo ma koliko to bilo teško za nas – naveo je Vučić.
Rekao je da će i u Tirani i u Prištini uvek postojati oni koji će da vide Srbiju kao krivca za bilo šta.
Na pitanje da li će se videti sa Aljbinom Kurtijem, Vučić je kazao da nikada nije imao problem da s njim razgovara.
– Poznajete li nekoga sa kime nisam razgovarao? I uvek sam se trudio da pronađemo mirno rešenje. Pitate me kada ću da se vidim sa Kurtijem, a ne znate ni kada će oni koji bi trebalo da mu budu mnogo bliži da se vide sa njim. Za mene i za nas je najvažnije da sačuvamo mir i da nastavimo da radimo, da razmišljamo o ekonomskom rastu – istakao je Vučić.
Upitan o Raminom nacrtu statuta za Zajednicu srpskih opština (ZSO), Vučić je odgovorio da predlog albanskog premijera nije video.
– Nisam video predlog Edija Rame. Moram vas uputiti na Briselski sporazum, ZSO mora biti zasnovana na onome što je potpisano i prihvaćeno. Stavite u statut principe i način na koji treba da deluje Zajednica srpskih opština, to je to, jer su Srbi prihvatili sve ostalo, i regonalnu policiju, i sudstvo i učestvovanje na izborima, čak i civilnu zaštitu. Suština je u tome da ZSO mora da bude formirana. Trebalo je da to bude urađeno pre deset i više godina, ali očito nije bilo volje da se to učini – rekao je Vučić.
Pri završetku konferencije došlo je do određene tenzije između Vučića i Rame kada je premijer Albanije rekao da je poslao svoj predlog Statuta Zajednice srpskih opština Nemačkoj i Francuskoj, za koje je rekao da su „kumovi sporazuma“ između Srbije i Kosova.
Rama je najpre ponovio da predlog nacrta statuta jeste doprinos koji je on dao i čija je sadržina, prema njegovom mišljenju, veoma pozitivna, ali da to nije razmatrala nijedna od strana.
– Žao mi je da neki tamo ne žele da razumeju da je ovo bio doprinos za Kosovo i za njih to nema nikakvu vrednost. Kosovo i ljudi Kosova su oni koji govore u svoje ime. Ovo što je stavljeno napismeno na papir, predato je dvojici kumova francusko-nemačkog plana, nemačkom kancelaru i predsedniku Francuske, kao i predsedniku Evropskog saveta. Na stranama je da pročitaju ili ne taj dokument, da ga uzmu u razmatranje ili ne – rekao je Rama.
On smatra da je razvlačenje sa procesom uspostavljanja ZSO strateška greška.
– Uz to je i greška da se razvlači sa uspostavljenjem uslova za građane Srbije da sprovode svoja verska prava. Insistiranje na tome da se ostane u opštinskim zgradama sa gradonačelnicima koji su izabrani u uslovima bojkota, smatram greškom – kazao je Rama.
Vučić je naglasio da jedini nadležan da predstavlja statut ZSO nisu nikakvi kumovi, Francuska i Nemačka, niti bilo ko drugi, već srpski upravljački tim, u skladu sa Briselskim sporazumom.
– Ne postoji niko drugi u skladu sa pozitivnim pravnim propisima ko je dužan da predstavi nacrt statuta i ko je dužan da učestvuje u celom procesu pravljenja statuta izuzev srpskog upravljačkog tima – istakao je Vučić.
Rama je na to kazao da su „oni kumovi francusko nemačkog plana, ne statuta“, a kada je reč o nacrtu statuta ponovio je da je to doprinos usmeren ka tome da se postigne pozitivan uticaj na sam proces.
– Ali smatram da ako strane budu zainteresovane da ga pročitaju, one će pronaći mnoge razloge da ga prihvate – rekao je Rama.
Na to je Vučič replicirao:
– U Srbiji kumove birate sami i vi ih pozovete na krštenje ili na venčanje. Kod nas se kumovima ne zovu oni koji nam nameću određene odluke – istakao je Vučić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
