Teodorović: Svi učesnici na junskim izborima su Vučićevi saučesnici

–  Bojkot je izraz našeg nepristajanja na učešće u lažnim izborima koji su praćeni gebelsovskom propagandom preko televizija sa nacionalnim frekvencijama, aktivnostima Vučićeve partijske paravojske i potkupljivanjem glasača. Vatre na krovovima zgrada u srpskim gradovima podsetile su na mračna vremena Nemačke u prvoj polovini prošlog veka. Nema izborne trke i nema sučeljavanja političkih programa sa okupatorima Srbije – smatra Teodorović.

Napominje da istovremeno pandemija nije odjavljena, odnosno da epidemija nije odjavljena i u Srbiji, jer, kako kaže, i dalje svakog dana umiru ljudi od posledica korona virusa.

– Preko pedeset izbora, partijskih, lokalnih, regionalnih, državnih je otkazano u mnogim zemljama sveta. S druge strane, Vučić, u cilju opstanka na vlasti, organizuje izbore uprkos smrtonosnom virusu i mogućnostima širenja zaraze. Licemer, kakav jeste, istovremeno drži zastave po Srbiji spuštene na pola koplja. Dođite ispred Skupštine, vičite i skandirajte nam. Zaradićete po hiljadu dinara, a ako se razbolite i preminete, dobićete zastave na pola koplja. Ova priča nema više ni smisla, ni građanskih normi, ni pristojnosti. Junski izbori su pakao u Srbiji.

* Kako vidite motive i željene ishode onih koji pozivaju na bojkot a kako onih, iz dela autentične opozicije, koji pozivaju na izbore?

– Mi smo motivisani preostalim moralnim normama civilizovanog društva. Istovremeno se bojkotom šalje snažna politička poruka međunarodnoj zajednici o stanju stvari u srpskom društvu. Ne želim da uvredim bilo koga, ali ne mogu nikako da se otmem utisku da je izlazak na izbore motivisan željom da se sedne u poslaničke klupe. Ovoj tvrdnji svakako ide u prilog činjenica da su pojedinci u skupštinskim klupama preko dvadeset godina. Ulazak u Skupštinu u okviru smanjenog cenzusa od tri odsto pomaže Vučiću u igranju lutkarske predstave pred svetom. Ta predstava se zove „Srbija je demokratsko društvo“ i u toj se predstavi se mali broj likova protivi sultanu. Tokom predstave oni su ponižavani, vređani i zabranjuje im se često da govore. Ništa se ovim izborima ne menja, samo naivno pokušava da se stvori privid nekakve normalnosti u društvu. Srbija je moralno opustošena zemlja. Verujem jedino u izbore čija bi priprema trajala od šest do devet meseci, koje bi vodila i organizovala Evropska unija ili Ujedinjene nacije. Ovo bi podrazumevalo kontrolu svih medija, stroga pravila u izbornom procesu, kontrolu finansiranja stranaka, kontrolu glasačkih mesta i prebrojavanja glasova u Republičkoj izbornoj komisiji.

* Ako biste izašli na izbore, ko bi bio Vaš izbor?

– Ne postoji nijedna stranka za koju bih, u takvom hipotetičkom scenariju mog izlaska na izbore, mogao da glasam u ovom trenutku. Možda i zbog toga što u znatnoj meri smatram da su svi učesnici na junskim izborima Vučićevi saučesnici. Srbiji je potrebno sto ljudi koji bi, tokom prelaznog perioda, promenili veliki broj zakona i pripremili Srbiju za prve, istinski demokratske izbore, bez naslednika Jozefa Gebelsa i bez kupovine glasova obespravljenih i poniženih za litar ulja i kilogram šećera.

* Uveliko se govori o porastu nasilja u društvu. Pesnice u glavu i nasrtaji na ulici postaju običajnost. Kakvu završnicu predizborne kampanje predviđate?

– Očigledno je da u okviru poluvojne strukture partije na vlasti postoje odredi sastavljeni od ljudi sa margine, osuđivanih lica i dela navijača. Pojedinci iz ovih grupa su na platnom Vučićevom spisku preko primanja koja dobijaju u javnim preduzećima i organima lokalne samouprave. Primer bi mogao da bude polupismeni huligan Simo Spasić, za koga sam čuo da radi u nekakvom ministarstvu. Aleksandar Vučić je više puta demonstrirao efikasnost ovih grupa i njihovu spremnost da služe gospodaru. Mislim da će ova huliganska paravojska i te kako da bude prisutna u manjim mestima i u većim gradovima na prilazima biračkim mestima.

* Kako vidite Obradovićeve nasrtaje na poslanike SNS i štrajk glađu? Vidimo da ima podršku SZS i PSG za tako nešto kao i da im ne smetaju osnove dvejranske nacionalističke politike.

– Velika je politička šteta što je Boško Obradović promoter nacionalističke politike. S druge strane, građani Srbije sve više stiču pravo na pobunu protiv nenarodnog režima, koji je ugasio državne institucije i pretvorio državu u privatni posed Aleksandra Vučića. I sam se borim za slom vučićizma, ali je Srbija kakvu bih ja želeo u potpunoj suprotnosti sa politikom Dveri.

* Događanja na regionalnom planu se takođe ponovo dramatizuju, pre svega u CG. Da li se slažete sa ocenama da Milo Đukanović i Aleksandar Vučić rade zajedno i u skladu, ili verujete da Vučić i ovog puta narušava suverenitet druge države zajedno sa SPC?

– Nisam dovoljno informisan o događajima u Crnoj Gori. Teško mi je da dam sopstvenu ocenu situacije. Svakako da su uvek, u bilo kojoj situaciji i Đukanović i Vučić rukovođeni idejom opstanka na vlasti. Ne znam da li i u kojoj meri sarađuju.

Borimo se protiv pretvaranja Srbije u kinesku i rusku koloniju

* Na koji način planirate da se angažujete u narednom periodu i da li neformalna organizacija Samoodbrana, kojoj pripadate, i dalje funkcioniše, i na koji način?

– Angažovaću se, pre svega, kao i do sada, kao pojedinac. Samoodbrana je neformalna grupa. Rekao bih da je Samoodbrana više ideja i poziv na odbranu od Vučićevih varvara, koji uništavaju građansko društvo u Srbiji, opšteprihvaćeni sistem vrednosti, kulturu, nauku i prosvetu. Posebno je ugrožen evropski put Srbije. Moramo, na sve moguće načine, da se borimo protiv pretvaranja Srbije u kinesku i rusku koloniju. Srbija ima samo jedan put i to je Evropa. Na tom putu uništeno društvo mora da se gradi iz početka.