Teodorović: Vučić i njegovi poslušnici nisu dostojni razgovora

Bio sam zaprepašćen pristankom dela opozicije da učestvuje u ovakvim „razgovorima“. Ne možete da podnosite krivičnu prijavu protiv Nebojše Stefanovića zbog evidentne prevare i falsifikata, a da samo posle nedelju dana sedate za pregovarački sto sa njim. To je neprihvatljivo. Odavno smo prošli trenutak kada je sa Vučićem moglo da se pregovara na pristojan način. Ni Vučić, ni njegovi poslušnici nisu dostojni bilo kakvih razgovora sa građanima Srbije. Izborni zakoni postoje u Srbiji, ali ih Vučić svakodnevno gazi. Nema pregovora, nego samo insistiranja na poštovanju Ustava i postojećih propisa i zakona – kaže u razgovoru za Danas Dušan Teodorović, akademik i član neformalne političke grupe „Samoodbrana“, na pitanje kako ocenjuje, najpre, inicijativu Fonda za otvoreno društvo za održavanje sastanka opozicije i vlasti, a, potom i pristanak opozicije, koja vlast određuje kao diktatorsku, da učestvuje u tome.

* Kako vidite izjavu Dragana Đilasa, par dana nakon tog sastanka, da više ne želi da učestvuje, ukoliko sastanci sa predstavnicima vlasti ne budu otvoreni za javnost?

– Ja ovu izjavu doživljavam kao izjavu iskusnog političara, koji je u trenutku shvatio da je napravio grešku i sada u „realnom vremenu“, zbog pritiska građana i dela opozicije, pokušava da ublaži posledice te političke greške. Građane Srbije u ovom trenutku ne interesuju nikakvi „pregovori“, već, pre svega, odgovori na pitanja o ubistvu Olivera Ivanovića, ubistvu na naplatnoj rampi i nedostajućim snimcima kamera, naredbi za poletanje helikoptera u kome je poginulo sedmoro ljudi, naredbodavcima i izvršiocima rušenja u Savamali, ugovorima o Beogradu na vodi, ugovorima o prodaji PKB-a, lažnim diplomama itd. Bez odgovora na ta i mnoga druga pitanja, ne razgovara se sa Aleksandrom Vučićem. Bez dobijenih odgovora na ova pitanja, moglo bi da se pregovara samo o uslovima pod kojima režim Aleksandra Vučića napušta vlast u Srbiji.

* Kako, u tom smislu, ocenjujete komentare koji idu u prilog susretima koji ne bi bili pod okom javnosti, jer, tvrde oni, političari se drugačije ponašaju pred kamerama nego kada nisu pred njima?

– Ne znam da li ima toga, ali znam da će u budućnosti morati da se govori na isti način i pred kamerama i bez kamera. Tajni susreti opozicionih političara sa Vučićevim izaslanicima samo dalje urušavaju moral, demokratiju i političku korektnost u Srbiji. Radi se o sudbini sedam miliona ljudi koju nema pravo da kreira grupica od nekoliko političara. Svaki građanin Srbije, koja je moralno spaljena zemlja, ima pravo da bude o svemu informisan. Ovo su dramatični trenuci i transparentnost je jedan od osnovnih preduslova za jednu drukčiju Srbiju.

* Verujete li da bi, na osnovu celokupnog prethodnog iskustva, Aleksandar Vučić zaista bio u stanju, odnosno pri iskrenom opredeljenju da popravi uslove za održavanje izbora?

– Ne, ne, apsolutno ne. Aleksandar Vučić je jedinstvena pojava na srpskoj političkoj sceni. On je narcisoidni diktator, nepošten, vlastoljubiv i bahat. Vučić je glavni organizator svih tajnih dogovora, privatizacionih aktivnosti i lukrativnih poslova u Srbiji. Svakoga dana je po nekoliko sati na televizijama, koje je privatizovao koristeći novac građana Srbije i svakoga dana direktno krši odredbe Ustava, zakona i propisa o ravnopravnoj zastupljenosti političkih subjekata u Srbiji. Vučić je čovek koji je organizovao džipove bez registarskih oznaka, nabildovane kriminalce, zastrašivanja glasača, „bugarske vozove“, problematične biračke spiskove, „peglane listiće“, deljenje glasačima besplatnih pljeskavica, toalet papira, svinjskih pašteta i lažne donacije Srpskoj naprednoj stranci. Takav čovek, sav satkan od nepoštenja, ne menja se u pedesetoj godini i učiniće sve da ostane na vlasti. Građani Srbije moraju konačno da shvate da je Vučić samo naš službenik, koji je bio nesposoban, koji je zloupotrebio svoje radno mesto i gradio društvo zasnovano na korupciji, lažima i prevarama. Moramo konačno da ga otpustimo sa tog radnog mesta.

* Imajući u vidu stepen korupcije, kontrole medija, zavisnosti sve tri grane vlasti i upravljanja državom, da li je uopšte moguće zamisliti da bi se do proleća sledeće godine moglo očekivati da građani slobodno izađu na birališta i neopterećeni svim navedenim faktorima slobodno se opredeljuju?

– Ne, to nije moguće zamisliti. Već je sada kasno za bilo kakve „fer“ izbore na proleće sledeće godine. Građani Srbije ne mogu, na primer, da gledaju televiziju N1 na čitavoj teritoriji Srbije. Prvi izbori bi mogli, pored svih drugih uslova, da se održe, tek, na primer, godinu dana pošto je N1 dostupan svima, Vučić više ne zloupotrebljava prigrabljene medije, tabloidi ne lažu i tako dalje. To neće nikada da se desi. Umesto Vučićevih „izbora“, moramo da se koncentrišemo na borbu za promenu političkog sistema u Srbiji. Dva do tri puta manji parlament, većinski ili kombinovani izborni sistem, poslanici-predstavnici građana, a ne partijski aparatčici, postojanje poslaničkih kancelarija u izbornim jedinicama, mogućnost opoziva poslanika od strane građana, postojanje informativnog programa samo na nacionalnoj televiziji uz ravnomernu zastupljenost stranaka, donošenje novih zakona i propisa su neke od ideja koje bi morale da se razviju i implementiraju. To mogu da donesu samo neki prelazni organi, okrugli stolovi, prelazne vlade i sve druge forme koje će da omoguće miran odlazak Vučića sa vlasti. „Izbori“ u Vučićevoj organizaciji znače bukvalno šarenu lažu i predstavljaju samo nastavak agonije srpskog društva.

* Zašto se lideri opozicije tome nadaju i izlaze na te susrete?

– Vidite, postoje različiti interesi i različiti političari u našem društvu. Ja nijednog trenutka ne sumnjam da lideri opozicije žele da pobede režim Aleksandra Vučića. S druge strane, pojedince iz opozicije zadovoljava i samo prelazak cenzusa i učestvovanje u radu Vučićevog „parlamenta“. Ja se lično tu suštinski razlikujem. Moje mišljenje je da se, pristajanjem na Vučićevu već viđenu izbornu igru, uz privid „poboljšanih izbornih uslova“, u stvari pomaže Vučiću, koji i dalje pred svetom može da prikazuje Srbiju kao zemlju nekakve demokratije i pluralizma političkih ideja i mišljenja. Nemam ni najmanje sumnje da bi već prva sednica novog Vučićevog „parlamenta“ donela ponižavanja, vređanja, siledžijstvo, lažne amandmane, vrhunski prostakluk, isključivanja mikrofona i političko blato.

Želeo bih jasnije političko profilisanje „Samoodbrane“

* Javnost se pita o smislu delovanja“ Samoodbrane“. Da li zaista ne planirate da se politički angažujete konkretnije i da bar stanete iza neke opcije, eventualnog učesnika izbora?

– Odgovoriću Vam samo u svoje lično ime. „Samoodbrana“ nije još uvek politički formatirana. LJudi koji se okupljaju oko „Samoodbrane“ misle slično, ali ne uvek isto. Moje je mišljenje da bi „Samoodbrana“, ukoliko želi da značajno oblikuje politički život u Srbiji i ukaže na smerove spasavanja srpskog društva, morala da ima minimum prihvaćenih zajedničkih postulata, od kojih se ne odstupa. Želeo bih jasnije političko profilisanje, definisanje akcija, formi otpora režimu i predloga za izlazak iz krize. Pričaćemo ovih dana i videti šta je moguće. Ja lično vidim „Samoodbranu“, ako bi do njenog formiranja došlo, kao političku alternativu, spremnu da daje lični primer u svom delovanju i sposobnu da istinski usmeri Srbiju ka Evropi i obračuna se sa Vučićevom mafijaškom državom.

„Ne bih koristio reč revolucija“

* Mislite li da je vlast moguće srušiti jedino revolucijom, na ulicama?

– Ne bih koristio reč revolucija, ali bih koristio reči ulica, trgovi, demonstracije, tužbe, mitinzi, tribine, politički pritisak, nepristajanje, mobilizacija građana i građanska neposlušnost. Učešće na Vučićevim „izborima“ značilo bi naše saučesništvo i pristajanje da učestvujemo u lažnosti i simulaciji života u Srbiji. Nikakvi novi „izbori“ u režiji režima Aleksandra Vučića ne mogu da donesu dobro građanima Srbije.