Teofil Pančić: Prošlost u Srbiji nije prošla

„U Srbiji ne postoji suočavanje sa prošlošću u društvu, jer suočavanje s prošlošću uvek podrazumeva i suočavanje sa odgovornošću“, rekao je Pančić sinoć na tribini u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV).

Kao primer za nesuočavanje sa prošlošću i odgovornošću on je naveo NATO bombardovanje Srbije iz 1999. godine, po onome kako o njemu i danas izveštavaju mediji u Srbiji, „kao da je došlo niotkuda, odnosno kao da pre toga nije već deceniju trajali ratovi i kao da Srbija nije imala ništa s tim ratovima“.

Pančić je ocenio da je na sceni u Srbiji sprega nacionalizma, tribalizma i organizovane religije.

Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da je primer sa NATO bombardovanjem ilustracija šta se desi kada se istoriji oduzme kontekst, jer se onda otvara prostor za falsifikovanje istorije.

„Srbija 2020. godine, bila ona Vučićeva ili Đilasova, duboko je identifikovana sa zločinima iz devedesetih godina 20. veka – to je široki konsenzus oko nacionalizma“, ocenio je Bešlin.

Prema njegovim rečima, krivična odgovornost za počinjene zločine uvek je individualna, ali političku odgovornost snosi celokupna politička elita.

„Odgovornost može da bude i moralna i ona pripada čitavom srpskom društvu i građanima“, ocenio je Bešlin i dodao da je ideologija nacionalizma usađena duboko u temelje društva u Srbiji, do te mere da ljudi više ne razlikuju nacionalni identitet od nacionalističke ideologije.

Dodao je da je medijska slika u Srbiji danas daleko najgora u Evropi i naveo da „preobučeni radikali na vlasti“ danas na nacionalnim televizijskim kanalima i tabloidima zapravo emituju „Radikalske talase“, emisiju Srpske radikalne stranke iz devedesetih godina prošlog veka.

„Preobučeni radikali na vlasti su zaista fatalno promenili krvnu sliku Srbije. Spala im je evropska pozlata i vratili su se onome što najbolje znaju da rade“, naveo je Bešlin.

On je ocenio i da ponašanje Srbije prema Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini svedoči da smo „opet na ivici novog balkanskog sukoba“.

Bešlin je rekao da ga „plaši“ protežiranje pojedinih medija da Mladjan Đordjević, bivši savetnik bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, bude protivkandidat predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na predsedničkim izborima 2022. godine i rekao da je u pitanju „ruski čovek“ i da on nije nikakva alternativa Vučićevom režimu.

Dodao je da ga plaši „fašizam sa tašnama i mašnama“ Narodne stranke Vuka Jeremića i ocenio da je takav fašizam daleko opasniji oid fašizma Pokreta Dveri Boška Obradovića.

„Pisac Mirko Kovač je govorio da je elita gora od rulje i to je danas u Srbiji očigledno“, oceio je Bešlin.

Novinar Dinko Gruhonjić ocenio je da među „ono malo“ profesionalnih medija u Srbiji ima „premalo solidarnosti“, a društvena alternativa se svodi na „opsednutost Vučićem“.

„Još od 2012. godine, kada su presvučeni radikali došli na vlast, ne mogu da prestanem da se čudim onima koji se svaki dan čude potezima Vučićevog režima. Kako mogu da se čude, da li to znači da su imali neka očekivanja od Aleksandra Vučića? Oni koji se predstavljaju kao društvena i politička alternativa neprestano se bave Vučićem, umesto da se organizuju i Srbiji ponude jedinu pravu alternativu a to je borba protiv nacionalizma“, kazao je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, neprestano bavljenje Vučićem je zapravo „izgovor za lenjost, nerad, nesposobnost i nedostatak ideja“.

„Toliko bavljenje Vučićem dovelo je do toga da je cela Srbija počela da liči na Vučića. Njegovi navodni najžešći kritičari su se zapravo pretvorili u Vučića. Uhvatio ih je stokholmski sindrom, zavoleli su svoga otmičara“, ocenio je Gruhonjić.

Tribinu „Medijski muk o prošlosti“ organizovao je Forum ZFD iz Beograda, a održana je u novom Medija habu (Media Hub) NDNV-a u Novom Sadu.