Tepić: Podnećemo zahteve za fer i slobodne izbore

Kada je reč o najavma vanrednih parlamentarnih izbora, ona je, u serijalu Kvaka 23, novinarki Danici Vučenić rekla da će odluka zavisiti od „sondaže javnog mnjenja“. Prema njenom mišljenju, „ukoliko Vučić proceni da mu rejting pada, onda će ići na vanredne izbore“. U suprotnom, „uz pomoć svojih batinaša i mafijaša, i isisavajući budžet, mirno i bezbrižno će izgurati do 2020.godine“, kada bi trebalo da budu redovni republički izbori, predvidela je Tepić. „Iako ova država nije demokratska“, ona smatra da su „izbori ipak jedini način da se dogode promene“.

U tom smislu, u „očekivanju je izbora, ali i promena“. „Sa druge strane, promene neće biti moguće, bez pritiska, ne samo opozicije, nego i građana koji nisu glasali za Vučića“, a takvih je, tvrdi Tepić, „dve trećine u ovoj zemlji“. Kako je predočila, „opozicija nije neka izolovana družina, na nekoj posebnoj planeti, ona ne može da funkcioniše bez građana koji nisu glasali za Aleksandra Vučića“.

Upitana da li bi vanredni izbori odgovarali opoziciji, Tepić je odgovorila da bi bilo „amaterski i neodgovorno“ da kaže da je „opozicija u punom kapacitetu“.

Ona je, međutim, istakla da se opozicija „dovija i pokušava da se ujedini u dogovoru oko zahteva za stvaranje uslova za slobodne izbore i medije“. Tepić je najavila da će „formalna adresa na koju će opozicija uputiti zahteve biti institucije države, poput Republičke izborne komisije (RIK) i Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i Narodne Skupštine“.

„Ali, potpuno je jasno da niko o tome neće odlučivati, samostalno, bez konsultacija sa Aleksandrom Vučićem“, konstatovala je Tepić. Na pitanje koji je smisao slanja zahteva tim instiucijama, koje opozicija naziva „ispostavom Srpske napredne stranke“, ona je odgovorila da je veoma važan pritisak da makar počnu da primenjuju zakone na osnovu kojih deluju. To je suština, jer bi, u tom slučaju, i izborna i postizborna slika bile „umnogome drugačije“, uverena je Tepić, koja napominje da nije reč o formalnostima.

Prema njenom objašnjenju, od poštovanja zakona i institucija zavisi i odlučivanje u budućnosti o suštinskim pitanjima, počev od toga ko će da plaća struju, do obezbeđivanja penzije i plate za dostojanstven život. Tepić ne može da zamisli situaciju da Vučić sedne i razgovara sa opozicijom o izbornim uslovima, niti misli da će reći da je opozicija u pravu, jer da je tako, „onda bi poštovao zakone nad kojima se zaklinjao“. Uprkos svemu, opozicija mora makar da pokuša da izvrši pritisak na nadležna tela, kako bi ona možda reagovala savesno, naglasila je Tepić. Ukoliko se to ne dogodi, napomenula je ona, opozicija „jasno može da odlučuje da li da bojkotuje izbore ili ne“.

Na pitanje da li je onda formulisanje opozicionih zahteva i njihovo formalno upućivanje institucijama alibi za bojkot izbora, Tepić je odgovorila negativno i napomenula da „odluka o bojkotu može da se donese i u danu raspisivanja izbora“.

Ona misli da je opoziciji jedino preostalo da proba da dobije što širu podršku građana, uverena da za to sada ima osnova, „jer vide da smo svi u opoziciji seli za isti sto“. Tepić ističe da „postoji prostor za minimum dogovora o ključnim uslovima“, među kojima su „medijski uslovi“ najvažniji.

O „bojkotu izbora se ozbiljno razgovara i lideri opozicije osluškuju i stavove građana na terenu“, ali bi „bojkot bio neuspešan, ukoliko neko izađe na izbore“, ukazala je ona i podsetila da „uvek postoji Vučićeva opozicija koja bi na te izbore izašla“. „Određivanje prema Liberalno demokratskoj partiji (LDP) i Ligi socijaldemokrata Vojvodine (LSV) nije vezano za njihov odnos prema izbornim uslovima“, obrazložila je Tepić, „nego za saradnju sa vlašču, odnosno saradnju sa SNS“.

„Nekako je nelogično da pravimo saveze sa saveznicima vlasti protiv koje se borimo“, precizirala je ona i poručila da „saveznici vlasti ne treba da se nalaze na okruglim stolovima opozicije“. Istovremeno, Tepić ne negira da su njeni stavovi, naročito o nacionalnim pitanjima, bliži LSV i LDP, nego Dverima i podseća da „dolazi iz te zajednice“. Smatra, međutim, da je „stranka kojoj je pripadala 10 godina skrenula s puta i, suprotno mandatu koji je dobila od građana, počela da sarađuje sa vlašću“, ali se nada da će se „LSV, u kojoj ima sjajnih ljudi, vratiti na svoj put“. Tepić tvrdi da je opozicija u parlamentu, uprkos tome što su njeni poslanici svedeni na „tabloidne aktere, ipak propustila neke prilike da „zajednički reaguje“.

Prema njenim rečima, „dobro je da su svi zajedno sada odlučni da, uz sve razlike, moraju minimalno da se slože oko izbornih uslova koji su ključni“. Tepić tvrdi da bojkot Skupštine neće delegitimizovati njen rad i konstatuje da je ta šansa propuštena 2016.godine, kada su prihvaćeni mandati posle izbora.

„Razgovaramo o našem odnosu prema parlamentu“ otkrila je ona i naglasila da „ima nekih ideja o kojima se ozbiljno razgovara da opozicija zaseda alternativno u drugoj sali u holu, jer je Skupština naša, koliko i njihova“. Osvrćuči se na govor mržnje koji dolazi iz redova opozicije i nedavnu izjavu Srđana Noga, poslanika Dveri, Tepić je podsetila da se „među prvima oglasila i osudila takav govor“. Ona kaže i da je „apelovala na opoziciju da mora da nauči da izbroji do 10 i da proguta gorku reč, bez obzira što SNS ima jeziv odnos prema opoziciji u Skupštini“. „Trpimo strašan pritisak, takav da nekad to izaziva najgore u vama, ali ne smeju se izgovarati nedopustive stvari, i na kraju ne treba učestvovati u brlogu“, smatra Tepić.

Ona je odbila da je Srđan Nogo „njena ekipa“ i rekla da se nada „da nakon ovog što se desilo, neće biti više ni ekipa Dveri ili tog Saveza za Srbiju, ili bilo koje opozicione zajednice, koja će nadalje sarađivati“. Promptno delovanje tužilaštva u ovom slučaju, Tepić vidi kao „dirigovanu dinamiku i dobru priliku za poslanike vlasti da imaju novu temu na plenarnim zasedanjima koja će verovatno ići u pravcu skidanja imuniteta da bi se Nogo krivično gonio“.

Upitana zašto opozicija nije sagovornik EU, Tepić je uzvratila da to „nije tačno u potpunosti“ jer su „parlamentarci iz EU česti gosti u Skupštini Srbije“. Podsetila je da je u januaru upravo evroposlanicima i Evropskoj komisiji pisala otvoreno pismo, povodom pretnji smrću koje je dobijala, jer je verovala da su to adrese koje mogu da „prizovu pameti one koji su kuražili te grupe da joj prete“. „Ta komunikacija opozicije i EU postoji, ali nije dovoljna, možda i zato što do sada nisu u opoziciji videli snažnu alternativu vlastima, ali to se sada menja“, ocenila je Tepić.

Obrazlažući svoj stav o „fašizaciji Srbije“, ona je konstatovala da to nije preterana ocena, jer se fašizam, pored Holokausta, može identifikovati i sa drugim pojavama, dok je vladanje i upravljanje strahom „osnov fašisoidnog ponašanja“. „Postoje ljudi koji su dobre i pristojne komšije, koje vam se jave na ulici, a onda uveče odlaze na tribine na kojima osporavaju prava žena, gde se zalažu za ućutkivanje i eliminaciju svakog ko nije njegove vere, nacionalnosti, političkih i seksualnih opredeljenja“, ilustrovala je Tepić.

Prema njenoj oceni, „taj proces fašizacije traje, pa on nije od sada, od kada postoji Srpska desnica Miše Vacića, dakle to traje od 2012. godine“. Tepić ne misli da je serijal tribina pod nazivom „Srbija posle Vučića“ preuranjen i u domenu bajke, jer veruje da će „Vučić biti smenjen, kada se za to obezbede adekvatni uslovi“. Ona je ukazala da ih te tribine, odnosno njihov naziv, iritiraju do te mere da su pre nekoliko dana u Skupštini, ponovo napali Nedima SejdinoviĆa. „Dakle, i oni razmišljaju o tome i nisu baš imuni na takve teme“, zaključila je Tepić.