Iako je slanje pisama svetskim vladama redovna stvar i dodatno poboljšava direktnu komunikaciju s predstavnicima država, međutim to nije dovoljno ako se zaista želi neki rezultat.
A korisno i po zakonu bi bilo da premijerka Srbije o sadržaju pisma, koje namerava da pošalje svim zemljama sveta, obavesti građane i poslanike jer ovdašnja javnost ne zna šta se dešava oko dijaloga o Kosovu. Uz to premijerka bi mogla da se posveti uspostavljanju i nastavku pregovora i saradnji s Prištinom, kažu sagovornici Danasa komentarišući prošlonedeljni nalog premijerke Ane Brnabić da se u najkraćem roku pripremi tekst pisma koje će u ime Vlade Srbije poslati predsednicima vlada svih zemalja sveta a u kojem će ukazati na odluke i ponašanje institucija u Prištini.
Povod ovom nalogu je odluka kosovske vlade o uvođenju zaštitnih mera za uvoz svih proizvoda koji se proizvode u Srbiji i BiH. Kako je navedeno u saopštenju Vlade, Brnabić želi tim pismom da ukaže da prištinske vlasti u potpunosti i kontinuirano krše sve postignute dogovore, regionalne inicijative i međunarodne sporazume. Uz to, kako piše, Vlada želi da upozori na ugrožavanje regionalnog mira i stabilnosti od strane Prištine, kao i na „namerno i direktno urušavanje atmosfere dijaloga“.
Borko Stefanović, nekadašnji politički direktor Ministarstav spoljnih poslova, za Danas kaže da je „pisanje pisama redovna stvar i trebalo bi tako nešto ponavljati u redovnim razmacima, što je poznato bilo kome ko se bar minimalno bavio diplomatijom“. On dodaje da je to istovremeno donekle i dimna zavesa da se nešto radi, dok za to vreme predsednik u mraku pregovara sa Tačijem o razmeni teritorija i članstvu Kosova u UN.
Na pitanje hoće li biti efekata, on odgovara da su takva pisma korisna kao dodatni materijal u što direktnoj komunikaciji sa predstavnicima država i Vlada, ali ona samostalno retko dobacuju do pravih efekata.
Da efekta nema smatra poslanik Žarko Korać koji kaže da je svakakve predloge čuo od premijere Brnabić ali ovaj ipak sve baca u senku.
– Da li to znači da ona očekuje da će ogorčen pismom, kralj Tupou VI iz kraljevstva Tonga u Polineziji narediti svojoj diplomatiji da snažno podrži Srbiju u njenoj pravednoj borbi protiv „lažne države Kosovo“? Na svetu ima 193 zemlje članice UN i dve kao posmatrači, Palestina i Sveta stolica. Pisati svima njima znači arčiti papir i mastilo, da ne kažem da ispadamo smešni kao država.
Možda da se ona za početak ograniči na podršku nastavku pregovora sa Prištinom? I da ostavi kraljevstvo Tonga na miru – komentariše Korać za naš list.
Slično misli i sociološkinja Vesna Pešić, koja za Danas kaže da je slanje pisama potpuno suludo, naročito u kontekstu da ovdašnja javnost, a verovatno i šira, ne znaju šta se dešava oko dijaloga i rešavanja kosovskog pitanja.
Samostalna poslanica Marinika Tepić pak ukazuje na to da bi bilo dobro, korisno, a i po zakonu, da o tome prvo obavesti domaću javnost, građane i poslanike Srbije pred kojima je odgovorna.
– Da nas obavesti o sadržaju tih dogovora, a i o sadržaju pismena koje želi da uputi u naše ime. Dovoljno je što se ovde stalno bruka sa svojim komentarima kada je nešto kao ljuta ili kao spontana ili uvek zapravo. Valjalo bi se preduprediti da to radi u naše ime i na inostrane adrese – navodi Tepićeva za Danas.
Istoričar Nikola Samardžić za naš list kaže da upravo vlada Ane Brnabić opstruira evropsku i regionalnu saradnju i integraciju, toleriše ili podstiče govor mržnje i protiv Albanaca, i protiv svih koje smatra, umesto političkim takmacima, organskim neprijateljima, krši međunarodne norme koje se odnose na građanske, ekonomske ili medijske slobode, služi se korupcijom, pretnjama i partokratijom, narušava regionalni mir porukama kojima vređa ili iritira sve bivše jugoslovenske susede.
– Pozivam premijerku da se posveti uspostavljanju neposrednih pregovora i saradnji s Prištinom, i otvaranju novih linija komunikacije koje će, bez obzira na budući obavezujući pravni dogovor, omogućiti obostranu, ponavljam, obostranu primenu ugovora CEFTA, otvaranje integrisanih graničnih prelaza, saradnju na svim nespornim bilateralnim ili multilateralnim projektima, obustavljanje antialbanske rasističko-šovinističke propagande, obustavljanje vladine podrške medijskom teroru i ratnim huškačima i političkim ekstremistima u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Makedoniji, primenu kosovskog „belog Šengena“ itd. Ona to razume, i, siguran sam, intimno prihvata. Sve dalje od toga su njena zakonska ovlašćenja i politički prioritet najvišeg javnog i državnog interesa – zaključuje Samardžić.
Bez odgovora u kabinetu
U kabinetu premijerke nismo uspeli da saznamo da li je pismo napisano i poslato. Odgovor o tome dokle se stiglo sa pisanjem pisma nema ni od šefa diplomatije Ivice Dačića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.