„Time će ‘vukovi’ biti primireni, a i ‘ovaca’ – Srba je ionako sve manje na broju“: Dušan Janjić o vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu

Most je već odradio prvi deo posla Aljbinu Kurtiju da se što kasnije ide na vanredno glasanje.

Ono što se čuje iz izvora EU i Prištine jeste da će se 9. februara 2025. držati i lokalni izbori u četiri većinski srpske opštine na severu Kosova, kako bi se razrešili problemi nastali izborom albanskih gradonačelnika. Ti izbori sprovešće se sa novim biračkim spiskovima i po novim pravilma prema kojima će Srbi morati da se izbore na biralištima za onih 10 poslaničkih mesta koja im, prema Ahtisarijevom planu, pripadaju u kosovskom parlamentu – kaže za Danas Dušan Janjić, politički analitičar.

Prema njegovim rečima, zvanični Beograd propustio je od 2017. mnoge prilike da donese adekvatne zakone i mere kako bi zaštitio Srbiju i Srbe na KiM, a sada mu je glavna briga kako da reši problem političke kontrole Srba na KiM pošto više nema monopola Srpske liste.

To je, kako napominje Janjić, razlog zbog kog su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, potrebni glavni most u Mitrovici, njegovo eventualno nasilno otvaranje i upad Albanaca u severni deo grada.

Vučić je u protekle dve nedelje imao dve pogrešne dojave o nasilnom otvaranju mosta i unosio dodatnu nervozu među Srbe u severnom delu Mitrovice, gde je poslednjih meseci takoreći preko noći i uz „ćutanje“ zvaničnog Beograda, srpska državna i privatna imovina preko Kosovske agencija za privatizaciju prešla u albanske ruke.

Posle raspisivanja vanrednih izbora na KiM prošlog petka i najava Aljbina Kurtija da će pitanje otvaranja glavnog mosta u Mitrovici rešavati sa zapadnim saveznicima i lokalnim stanovništvom, Vučuć je tokom vikenda izjavio da „očekuje svakog dana provokacije oko glavnog mosta na Ibru, ali i od Kfora da ispuni svoje obećanje i poštovanje Rezolucije 1244 SB UN“.

Kao razlog naveo je upravo prediznornu kampanju na KiM.

Dušan Janjić objašnjava da je spajanje vanrednih kosovskih parlamentarnih izbora sa izborima u četiri većinski srpske opštine na severu Pokrajine neka vrsta Kurtijevog kompromisa sa opozicionim parlamentarnim stankama kosovskih Albanaca, koji odgovara i državama članicama Kvinte, pre svega SAD.

– Za javnost Srbije, izbori u četiri srpske opštine severa biće prikazani kao dogovor u Briselu, a po takozvanoj Ohridskoj mapi puta. Samo njihovo sazivanje je, i onako, u nadležnosti Vlade Kosova, odnosno kosovskog parlamenta, ako se definišu kao vanredni. To će biti i način da se izbegne pitanje odgovornosti za povlačenje Srba iz kosovskih institucija i ‘jednostranu’ Kurtijevu odluku za njihovo raspisivanje. Time će ‘vukovi’ biti primireni, a i ‘ovaca’ – Srba je ionako sve manje na broju – objašnjava Janjić.

Iako pojedini prištinski mediji na albanskom jeziku već postavljaju pitanje zašto most još nije otvoren za saobraćaj jer su odluku o tome lokalne opštinske vlasti, iz „blagoslov“ centralne u Prištine, albanska strana se za sada javno drži tehničke provere i prefarbavanja konstrukcije, uz ofanzivu saopštenjima, izjava, porukama javnosti i zapadnim diplomatama.

Profesor na Univerzitetu DŽon Hopkins Danijel Server, izjavio je tokom vikenda da je sada glavno pitanje „da li je za Kosovo važnije otvaranje mosta na Ibru u Mitrovici, ili odnos sa Amerikancima i Evropljanima“. Server je za RTK rekao da Amerikanci i Evropljani uvek govore o koordinaciji, dok vlast na Kosovu može: ili da prihvati koordinaciju ili da je odbije. On smatra da da u ovoj situaciji Kosovo treba da poboljša odnose sa Amerikancima i Evropljanima.

– Ne znam šta je važnije od ovoga, postoji nekoliko mostova već otvoreno, a poboljšanje odnosa sa Amerikancima i Evropljanima je veoma važno za Kosov – poručio je Server i naglasio da „vlasti na Kosovu imaju pravo da odlučuju o pitanjima kakvo je otvaranje pomenutog mosta, ali da ta odluka mora da se odmeri u odnosu na druge opcije i koristi koje ona donosi“.
„Nije stvar u pravu, ispravnom i pogrešnom, već je odgovornosti vlasti u Prištini da odvaga gubitke i koristi“, napomenuo je DŽon Server.

Stanje na terenu i Isa Boljetinac
Prištinski dnevnik na albanskom jeziku tvrdi da je situacija na severu sada „eksplozivnija i problematičnija“ neko početkom 20. veka kad je ubijen ruski konzul u Kosovskoj Mitrovici Grigorij Stepanovič Ščerbina. Zvanično kao ubica vodi se kaplar tuske vojske Ibrahim Hali, rodom iz okoline Gnjilana, ali Koha pominje i ulogu jednog od „heroja Kosova“ Ise Boljetinca, koji je zbog protivljenja otvaranja Ruskog konzulata proteran u Carigrad, a u Prvom balkanskom ratu i tokom Prvog svetskog rata ratovao protiv Vojske Kraljevine Srbije. U današnje vreme, piše Koha „nastavak telenovele „Mitrovački most“, koji deli severni deo grada, koji je većinski naseljen Srbima posle etničkog čišćenja Albanaca, i južni deo, u kome su većina Albanci, možda je najgori simbol neuspeha establišmenta Zapada na Kosovu i regionu“. Iz Kohe poručju Zapadu: „kako integracija Srba u kosovski sistem može da se odvija sve dok se kosovske odluke: o registarskim tablicama za vozila, demontaži nelegalnih srpskih objekata, zabrani srpskog dinara, nepriznavanju nelegalnih pasoša i zabrana nezakonitog rada Pošte Srbije na teritoriji Republike Kosovo, smatraju se jednostranim?“. Takođe se ukazuje i da „sve dosadašnje nezakonite radnje Srbije ne samo da predstavljaju ozbiljno kršenje principa dobrosusedstva, već sasvim otvoreno imaju za cilj podrivanje funkcionalnosti kosovske države“.

Vujović: Vučić više nije relevantan igrač
„Srbija i Srbi u Kosovskoj Mitrovici moraju konačno da shvate da Aleksandar Vučić više nije relevantan politički igrač u „dijalogu“ o Kosovu. Posle svih njegovih bolnih poraza: predavanje telefonskog pozivnog broja, Gazivoda i Elektrodistribucije, sudova, tužilaštava…povlačenja srpske policije, predaje srpskih tablica, vozačkih dozvola, bankomata, banaka… pitanje otvaranja centralnog pešačkog mosta je samo simboličan dokaz totalnog kraha Vučićeve politike“, izjavio je Nebojša Vujović, nekadašnji ambasador i šef misije SRJ pri SAD, prensi portal kossev.info. Vujović je ocenio da, kako je naveo, iza „jeftine fraze ‘Nema predaje, Kosovo ostaje’ Vučić pokušava da zamaskira svesnu i deceniju dugu veleizdaju, uz istovremenu kupovinu naklonosti svojih zapadnih mecena, koji su mu tražili samo zemlju, vazduh i vodu“. Ovaj diplomata smatra i da oružani incident 24. septembra prošle godine u Banjskoj „Vučiću bio neophodan hitri zamajac da preda i pokloni obećano“.