Todorović Štiplija: Prošlo je vreme trpljenja

On je u serijalu Kvaka 23 potvrdio da je Izveštaj „pravno neobavezujući za vlast“, ali je predočio da taj dokument, kao politički odgovor poslanika Evropskog parlamenta na stanje u Srbiji, „obavezuje evropske institucije da na drugačiji način posmatraju ono što se ovde dešava“.

Štiplija je novinarki Danici Vučenić rekao da su u protekle dve godine mnoge stvari u evropskoj politici promenjene, a da je da je ključna tačka promena bio trenutak kada je mađarski Fides izbačen iz Evropske narodne partije (EPP).

Kako je podsetio, za izveštaj o Srbiji koji je primpremio izvestilac Vladimir Bilčik glasao je veliki broj poslanika u Komitetu, koji dolaze iz vladajućih partija u državama članicama EU, poput CDU u Nemačkoj ili iz Republike u pokretu Emanuela Makrona.

Prema objašnjenju Štiplije, iza podrške Izveštaju, koji je vrlo kritičan u odnosu na pojedine oblasti u Srbiji i kojim se traži razrešenje afera poput Jovanjice, Krušika, Telekoma i Savamale, trebalo bi čitati stav tih država.

Predsednik Makron može svojeručno, u zvaničnoj čestitki predsedniku Srbije, da pošalje ličnu poruku prijateljstva, ali on “svojim biračima i članovima svoje partije mora da objasni zašto podržava ili ne podržava režim u Budimpešti ili Beogradu ili Varšavi“, ilustrovao je Štiplija.

On je uveren da i sam Bilčik razume situaciju „propasti opozicije i uticaja na medije“, budući da je svojevremeno bio opozicija u Slovačkoj „ličnom režimu Roberta Fica“.

Štiplija je saglasan sa ocenama da se u Srbiji, posle prethodnih izveštaja EP, čak i izveštaja Evropske komisije, nije mnogo promenilo, ali napominje da je „vlastima u Beogradu dato dovoljno vremena i da je trpljenje nerada prošlo“.

Smatra da je proces evropskih integracija i pregovora sa EU zaustavljen i da se odnos prema tom procesu vidi i kroz činjenicu da nemamo šefa pregovaračkog tima sa Unijom i podseća na obećanje Aleksandra Vučića, kao premijera, da ćemo „2019.godine završiti pregovore sa EU“.

Osvrćući se na amandman o Jovanjici, „poljoprivrednom dobru“ za koje se ispostavilo da je plantaža marihuane i Vučićevu reakciju da je taj slučaj završen, Štiplija je rekao da je amandman predat u decembru, da je tada proces hapšenja bio u ranijoj fazi i da je jasno napisano da je rešenje te afere u interesu javnosti u Srbiji i Evropskog parlamenta.

Kako je protumačio, evroposlanici veruju da srpska javnost želi da se svi ti slučajevi reše, a to što imamo uhapšene ne znači ništa dok se ceo proces ne dovede do kraja, a naročito dok se ne razjasne „navodne veze osumnjičenih i optuženih sa predstavnicima države“.

Upitan da li je Izveštaj naznaka promene strategije EU u kojoj je demokratija u državama kandidatima bila podređena stabilnosti, Štilija je odgovorio da zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, za koji nije odgovoran Beograd, vraća fokus Unije na svoje osnove, a to su pre svega ključni kriterijumi za prijem u članstvo, „koje ne ispunjavamo“.

Primetio je da već godinama deo proevropske javnosti u Srbiji kritikuje Evropsku komisiju i Evropski parlament zbog načina na koji su tretirali vlast u Srbiji, smatrajući da nisu bili dovoljno kritični.

Sada se, posle dve godine od poslednje rezolucije Evropskog parlamenta, stvar menja, smatra Štiplija i konstatuje da Srbija u međuvremenu nije ništa uradila i da su pali indeksi demokratije, na šta „ni Evropska komisija, ni Everopski parlament, više ne mogu da ćute“.

Prema njegovom viđenju, Beograd nema luksuz da dozvoli sebi da EU tretira kao „bankomat“, kao što je, reagujući na Izveštaj, sugerisao ministar Aleksandar Vulin rečima da nas „zanima ekonomija, a odbija politika“.

Ti su odnosi duboki i to EU neće dozvoliti, poručio je Štiplija, a čak i da nas zanima samo ekonomija, upravo Evropski parlament odobrava budžet EU i sredstva za IPA projekte,

Dakle, kako je precizirao, „i u slučaju da je EU za nas bankomat, taj bankomat je pod kontrolom Evropskog parlamenta“.

Analizirujući reakcije predstavnika vlasti na Izveštaj, Štiplija je ocenio da oni kritike ne shvataju ozbiljno i da je „ceo narativ identičan kao i prethodnih godina“.

On, međutim, ne veruje da će sada početi promena u odnosu na EU, jer „postoje faktori unutrašnje poltike, naročito predstojeći izbori“.

Kao prvi test vlasti u odnosu na kritike iz Evropskog parlamenta, vidi predstojeći dijalog vlasti i opozicije u kojem posreduju evroposlanici, među kojima je i izvestilac za Srbiju Bilčik, autor Izveštaja.

Štiplija se ne bi iznenadio da Bilčik, poput Tanje Fajon, doživi slične napade vlasti, mada kao indikativan pominje utisak da se nekadašnji izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister, koji je ovde kritikovan kao neobjektivan u odnosu na vlast, „izvukao Iz izveštaja, iako je za njega na kraju glasao“.

Prema njegovom stavu, ključni test na evropskom putu i za Severnu Makedoniju i Albaniju upravo je bio dijalog vlasti i opozicije pod pokroviteljtsvom EP.

Štiplija je naveo Albaniju kao primer, jer su u toj zemlji posrednici Evropskog parlamenta pomogli da se promeni sistem usvajanjem novog izbornog zakonoma i da se sudstvo i tužilaštvo učine nezavisnim.