Tolkač: Ruski rat protiv Ukrajine je genocid za uništenje naroda Ukrajine

Tolkač je na susretu raseljnih iz Ukrajine sa novinarima u prostorijama Endžio Hab-a, koji je ambasada te zemlje organizovala u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava, rekao da „ono što se danas dešava u Ukrajini predstavlja užas koji je napravila Putinova Rusija koja sprovodi namerna ubistva Ukrajinaca“.

„(Ruski predsednik Vladimir) Putin je izjavio da je Ukrajina kao država greška istorije i da će on da je ispravi, i na taj način izvrši genocid nad ukrajinskim državljanima, među kojima nisu samo Ukrajinci nego ima i Rusa i drugih naroda“, rekao je Tolkač i dodao da je od ruske invazije na Ukrajinu, tu zemlju napustilo pet miliona građana, a da je 12 miliona Ukrajinaca raseljeno unutar zemlje.

On je rekao da je deo onih koji su napustili Ukrajinu prihvaćen u Srbiji, povodom čega se zahvalio predsedniku i Vladi Srbije.

Ambasadorka Rumunije Silvija Davidoju je rekla da je granicu te zemlje do sada prešlo 1,7 miliona Ukrajinaca, od kojih je veliki broj bio samo u prolazu za druge zemlje, dok je 300.000 njih ostalo u Rumuniji, od kojih je 80 odsto žena i dece.

Davidoju je rekla da kada su prve izbeglice počele da stižu u Ukrajinu nije bilo organizovanog odgovora države, i da su ih prihvatali ljudi u svojim kućama i hotelima, kao i da je najveći problem bilo sporazumevanje jer rumunski jezik ne pripada grupi slovenskih jezika.

Prema njenim rečima, u međuvremenu su prihvat izbeglica organizovale državne službe, koje se suočavaju sa zbrinjavanjem i hiljada ukrajinske dece koja dolaze u Rumuniju bez roditelja.

Predstavnica republičkog Komesarijata za izbeglice Jelena Šurlan je izjavila da srpski narod i država razumeju problem i patnje izbeglica iz Ukrajine, navodeći kao primer da je od 90-tih godina prošlog veka „više od milion izbeglica i raseljenih lica iz bivših jugoslovenskih republika i sa Kosova, bilo u Srbiji prihvaćeno i integrisano“.

Ona je rekla da su predstavnici Komesarijata, odmah nakon izbijanja izbegličke krize izašli na granične prelaze na koje je dolazilo najveći broj izbeglica iz Ukrajine, i da je svima ponuđena pomoć.

Jelena Šurlan je navela da je Srbija, sledeći instrukcije Evropske unije pokrenula Instituciju privremene zaštite kojoj mogu da pristupe izbeglice ukoliko to žele, a što im omogućava da imaju pristup zdravstvenoj zaštiti, tržištu rada i sistemu obrazovanja.

„Oko 2.800 lica (iz Ukrajine) ima privremeni boravak na privatnim adresama. Pripremili smo još tri centra za prihvat ukrajinskih državljana, ako žele da promene mesto boravka“, istakla je Jelena Šurlan.

Novinarima su svoja iskustva o odlasku iz svoje zemlje podelili državljani Ukrajine koji danas žive u Beogradu, među kojima je Marija iz Kijeva navela da su je 24. ferbuara probudile eksplozije, a da je do Srbije stigla preko Moldavije.

Aleksandra iz Severodonjecka je rekla da je svoj grad napustila „sa dva kofera i detetom od četiri godine“, a da sada njenog stana više i nema jer je ta zgrada srušena.

„Tog 24. ferbuara probudile su nas dve ruske rakete koje su proletele iznad grada. Za jedan sat sam spakovala stvari, shvatila sam da se ovaj rat neće brzo završiti, najviše zbog deteta odlučila sam da napustim zemlju. Sada je 70 odsto grada uništeno u granatiranju, mog stana nema više“, rekla je Aleksandra.