Tolkač: „Ruski svet “ i „Mein kampf“ su knjige sa iste police

On smatra da je ukrajinskim građanima teško objasniti zašto Kijev zvanično ne podržava nezavisnost Kosova, dok Priština u sukobu srdačno podržava Ukrajinu.

Šta je sve potrebno da bi Ukrajina pobedila u ratu sa Rusijom?

– Za pobedu Ukrajine je potrebno jedinstvo, koje nam daje mogućnost nastaviti to što smo počeli. Odlučnost ukrajinskog naroda i političkog rukovodstva dokazana je za sedam meseci rata. Pomoć u naoružanju je dokazala da Ukrajina može uspešno da se bori protiv Rusije. Teško je reći koji će sledeći korak Rusija da napravi protiv Ukrajine. Rekao bih da je jedinstvo svih onih koji vide nepravdu i zločine u ruskom delovanju najvažniji faktor naše pobede.

Svaki naš saveznik i prijatelj je korak prema našoj pobedi. Moramo pobediti, jer je ljudomrziteljski režim u Rusiji svima dokazao da će njegovo dalje postojanje dovesti do tragedije u celom svetu. To je pokazalo i oktobarsko glasanje u Generalnoj skupštini UN-a, kada je 143 država jasno reklo svoje mišljenje o delovanju Ruske Federacije u Ukrajini i osudilo farsu organizovanja kvazireferenduma na ukrajinskim privremeno okupiranim teritorijama.

Šta stoji iza ruske histerije o „prljavoj bombi“?

– Ukrajina je u skladu sa memorandumom (Budimpeštanski memorandum potpisan 1994. godine između Ukrajine i Rusije, SAD i Velike Britanije, kojim se Kijevu u zamenu za nuklearni arsenal garantuje bezbednost, prim.aut.) predala celokupno nuklearno naoružanje, iako je bila treća po arsenalu atomskog oružja. Sve ove godine Ukrajina poštuje sporazume o neproliferaciji nauklearnog naoružanja. Pitanje „prljave bombe“ je izašlo iz bolesne glave, pa ko bi na svojoj teritoriji bacio takvu bombu da bi naneo štetu agresoru?

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba prokomentarisao je da je ruska laž o navodnim planovima da Ukrajina upotrebi „prljavu bombu“ toliko apsurdna, koliko i opasna. Ukrajina je lojalna strana u Sporazumu o neproliferaciji nuklearnog naoružanja, nemamo „prljavu bombu“, niti planiramo da je nabavimo. Ukrajinski šef diplomatije kaže da Rusi najčešće optužuju druge za to što sami planiraju da učine.

SAD pružaju najveću podršku Ukrajini, za njima države EU. Da li je to dovoljno da bi se Ukrajina odbranila?

– Već sam govorio o tome u svojim intervjuima, da svaki dan u Ukrajini ginu ljudi. Što je veća i delotvornija pomoć, time će manje da ginu naši građani. Kada govorimo o količni strane pomoći, mi istovremeno govorimo o ukrajinskoj žrtvi u tom ratu. Drugo, dajući pomoć Ukrajini, brane se demokratske vrednosti koje imamo u Evropi, SAD, Kanadi, Australiji i u celom svetu. Pogledajte šta propagiraju ruski ideolzi, novu „nadideju“.

Dominaciju jednog čoveka nad drugim, dominaciju „ruskog sveta“ nad svim ostalim. Čim počne da se govori o dominaciji jednih nad drugima, jednih nacionalnih ili verskih vrednosti nad drugima – radi se o čistom nacizmu. Smešno je kada nas Rusija optužuje za nacizam, jer su „ruski svet “ i „Mein kampf“ knjige sa iste police.

Da li je moguć međunarodni tribunal za kažnjavanje ratnih zločinaca iz Rusije, kada Moskva sve blokira u SB UN-a?

– Političko pitanje je kada će većina država da se saglasi oko osnivanja novog Nirnberga, ili još jednog tribunala (poput onog za bivšu Jugoslaviju, prim.aut.).

Mislim da je takav tribunal potreban ne samo Ukrajini i Zapadu, već i celom svetu, da se dokaže šta je ratni zločin. Da ceo svet shvati da se novi svetski poredak ne gradi na krvi i oružju, kako govori Rusija, već za stolom pregovora. Opstaće svet ako to shvati. Ako ne, ranije ili kasnije će doći do njegove ruinacije.

Kako komentarišete odsustvo Srbije na Krimskoj platformi u Zagrebu? 

– Žalimo što je Srbija odlučila da ne ide u Zagreb. Mi smo pozvali Narodnu skupštinu Srbije da podrži finalnu deklaraciju sa tog samita i nadamo se da će Srbija biti dosledna u podršci međunarodnog prava i poštovanja teritorijalne celovitosti i suvereniteta Ukrajine, te da će podržati tu deklaraciju.

Zahvalni smo Srbiji što nije priznala okupaciju Krima i njegovo pripajanje Ruskoj Federaciji. Zahvalni smo da je napravljen taj korak, ali se nadamo da će Srbija da napravi i sledeći.

Postoji uzajamna podrška teritorijalnog integriteta između Kijeva i Beograda. Da li Srbija iskreno podržava Ukrajinu u očuvanju i odbrani njene države?

– Predstavnik Ministarstva spoljni poslova Srbije javno je rekao da Srbija podržavajući teritorijalnu celovitost Ukrajine brani samu sebe. U njegovim rečima je sve logično, jer ni ne može biti suprotno.

Druga je stvar da danas nema jasnih međunarodnih mehanizama koji bi obavezali jedne države da čuvaju teritorijalnu celovitost dugih. Kada smo govorili o međunarodnim sudovima, potrebno je u skoroj budućnosti odrediti jasna pravila koja će obavezati sve države da ih se pridržavaju. Moraju postojati jasne zajedničke mere protiv onih koji krše osnovne principe međunarodnog prava.

Da li je Srbija u ovom ratu, u stvari, na strani Rusije ili Ukrajine?

– Ponoviću vam to što je izjavio i vaš predsednik Aleksandar Vučić i drugi zvaničnici: Srbija nije ni na strani Rusije, ni na strani Ukrajine, već brani svoje nacionalne interese. Kao Ukrajinac bio bih jako zadovoljan kada bi se interesi Srbije i Ukrajine, kao kandidata u EU, poklapali.

Kakvo je vaše viđenje rusofilije i putinofilije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu?

– To je rezultat sistemskog rada Ruske Federacije poslednjih godina, koji je i sada prisutan na Balkanu. Rusi iskorišćavaju nerešene problem u region, korupciju, kupuju medije, ucenjuju energentima, raspolažu kompromatima na političare i koriste druge metode.

Rusija danas uspešno žonglira samim pojmom “Rusija”. Savremena Ruska Federacija nema nikakve veze sa prethodnicom Ukrajine, a to je Kijevska Rus, sa glavnim gradom Kijevom i ukrajinskim grbom trizubom. To je grb kneževa Kijevske Rusi i Ukrajine, najstariji simboli koje Kremlj ne podnosi. Savremena Rusija nije nikakva analogija Ruske imperije iz XIX veka, pa čak ni Sovjetskog Saveza. Iako su savremeni kremljivski diktatori uspeli da obnove svu prljavštinu i varvarstvo tipično za imperijalističku politiku SSSR-a i Ruske imperije.

Na žalost, veoma je primetan ruski narativ u informativnom prostoru Srbije. Šta više, Moskva teži da proširi taj svoj uticaj, o čemu svedoči i pokretanje u Srbiji “Russia Today”. Na žalost, dominacija ruske propagande u Srbiji je ogromna i teško ju je savladati.

Koliko je Rusija realno uticajna u Srbjii i na Zapadnom Balkanu?

– Prilično je veliki politički uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu i bazira se na potpaljivanju u Srbiji određene vrste raspoloženja. Od 1999. godine tu postoji odbojnost prema NATO-u i pojedinim državama Zapada. To koristi Rusija i igra na patriotskim osećanjima, ne dajući mogućnost da se realno shvate aktualna dešavanja u svetu.

To je stalno napominjanje Srbiji na istorijske korene sa pomenutom monopolizovanom istorijom Rusije, odnosno Ruske imperije i SSSR-a. Tokom 90-tih i 2000-tih godina Rusija je pokušala da monopolizuje pravo na pobedu u Drugom svetskom ratu. To je strašno. Ukrajina je u Drugom svetskom ratu izgubila 11 miliona svojih građana. Rusija iskrivljuje i monopolizuje istoriju i na Balkanu, a sa ciljem da tu ostvari svoju dominaciju. I to je veoma opasno.

Da li i pod kojim uslovima Ukrajina može priznati nezavisnost Kosova?

– Mi se dosledno pridržavamo principa teritorijalne celovitosi Srbije. Nema ni jednog dokumenta kroz koji bi Ukrajina stavila pod sumnju teritorijalnu celovitost Srbije. Sadašnja saradnja Ukrajine sa Kosovom je na mnogo nižem nivou nego što ga ima Rusija. Rusija je otvorila kancelariju na Kosovu, a Ukrajina ne.

Drugo, danas se postavlja pitanje ko je na čijoj strani, a ukrajinskim građanima je teško objasniti zašto Kijev zvanično ne podržava nezavisnost Kosova, dok Priština svugde podržava Ukrajinu. Bez obzira na sve to, Ukrajina poštuje međunarodne norme. Mi takođe podržavamo dijalog u Briselu između Beograda i Prištine, od kog očekujemo uspeh.

Kako se boriti protiv ruske propagande?

– Pre svega – pravdom. Pravdom o tome šta se u Ukrajini dešava. Posetama u Ukrajinu, a takođe i iz Ukrajine u Srbiju. Moramo uspostaviti direktan dijalog koji bi potisnuo propagandu koju koristi agresorska Rusija.

Državljani Srbije o svemu treba da se uvere vlastitim očima, zato je Srbiju i Novi Sad posetilo tri predstavnika Kijevske oblasti koji su nam u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine govorili o posledicama ruske agresije koju su lično preživeli. Treba da sarađujemo direktno i iskreno. Drugo, veoma je jasan stav EU prema ruskoj propagandi koja podstiče agresiju i opravdava je. Mislim da države kandidati u EU takođe treba da slede tu zajedničku politiku.