Tomanić: Obustavljanjem finansijske pomoći Srbiji zbog demokratskog nazadovanja EU bi kaznila građane

Na predstavljanju izveštaja o korišćenju fondova iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) u Srbiji, Tomanić je rekla da bi suspenzija fondova bila greška jer bi time EU u osnovi kaznila građane.

Tomanić je ocenila da ljudi u Srbiji ne osećaju koristi, već samo negativne posledice evropskih integracija i da EU treba da pojača nadzor korišćenja fondova.

S druge strane, Tomanić je ukazala na „katastrofalne“ političke poruke zvaničnika EU, ocenivši da je „kontraproduktivno javno hvaliti ljude koji su odgovorni za zarobljenu državu“.

„Mi godinama živimo u zarobljenoj državi, sa zarobljenim medijima, zarobljenim narativima. EU ne reaguje na to, nego hvali ljude koji su odgovorni za te narative“, rekla je Tomanić na skupu u Briselu.

Iako je Srbija najveći primalac IPA fondova na Zapadnom Balkanu, Tomanić je navela da vlasti kreiraju narativ da su svi mediji i nevladine organizacije koji primaju novac iz inostranstva strani plaćenici.

„Time se, zajedno sa ‘lovom na veštice’ na novinare, aktiviste, pripadnike opozicije, stvara opasna atmosfera“, rekla je Tomanić.

Na panel diskusiji „Finansiranje pristupanja ili autokratije? Korišćenje pretpristupnih fondova EU u Srbiji“ predstavljena je analiza efikasnosti, korišćenja, vidljivosti i nadzora fondova EU u Srbiji.

„Umesto da na brzinu suspendujemo sredstva, čini se da je relevantnije i opreznije negovati konstruktivan dijalog između srpskih predstavnika i zainteresovanih strana u EU, posebno poslanika Evropskog parlamenta“, navodi se u zaključcima analize.

Jedan od autora izveštaja Eduard Gadot rekao je na skupu da je primećeno nekiliko primera nadekvatnog korišćenja fondova, kao i nedovoljne komunikacije o pomoći koju EU pruža Srbiji.

„Glavna reakcija u Briselu je ‘zamrznite fondove’. To je problem, jer ako ih zamrznete kolektivno kažnjavate one koji igraju po pravilima, one koji na terenu rade svoj posao“, rekao je Gadot.

Pravi krivci, dodao je, neće biti meta takvih mera i oni će naći druge fondove.

Pol-Aleksis Bertezenu, koji je radio kao savetnik u ministarstvu za evropske integracije Srbije, istakao je da je su izveštaji Evropske komisije o napretku puni entuzijazma ali da dok je radio u srpskoj administraciji nije video ono što u tim izveštajima piše.

Navodeći primer slobode medija, Bertezenu je rekao da je bio iznenađen odlukom EK da u izveštaju ne pomene nazadovanje u toj oblasti u Srbiji, a da to učini u izveštaju o Bosni i Hercegovini, gde je, kako je rekao, sloboda medija bolja nego u Srbiji.

U nastavku diskusije panelistima se obratio savetnik za evropske poslove Dušan Reljić koji je istakao da novac iz IPA fondova čini samo 0,3 odsto BDP-a regiona.

„Da taj novac ne dolazi, niko ne bi osetio“, rekao je Reljić.

On je dodao da mnogo veći finansijski i ljudski kapital ide iz Zapadnog Balkana ka EU, navodeći da evropske kompanije zarađuju milijarde evra u zemljama regiona, a da je četvrtina stanovnika napustilo ovaj region.

U izveštaju o korišćenju IPA fondova u Srbiji se ocenjuje da oni „izgleda ne služe interesima evropske diplomatije ili građana“ iz nekoliko razloga.

Jedan je to što ne postoje zaštitne mere da se spreči pristup u slučaju da ne postoji istinska politička odlučnost da se izgrade tešnje veze sa EU.

„Drugo, dok su sredstva strateški dodeljena kako bi se istakli prioriteti Unije, kao što su Zeleni dogovor, vladavina prava i osnovne slobode, nadzor nad njihovim upravljanjem, bilo centralizovanom ili decentralizovanom, izgleda da značajno varira“, navodi se u izveštaju.

Takođe, složenost i tehnička priroda IPA fondova znači da mnogi ljudi u Srbiji gledaju na fondove EU kao na način subvencionisanja i održavanja postojećeg režima.

„Kada se uporedi sa vidljivijim zajmovima iz Kine i diplomatskim savezima sa Putinom, podrška EU može izgledati neprimetna“, ocenjuje se u dokumentu.