Tomanić: Srbija zarobljena država, EU previše tolerantna prema tome

Na onlajn panelu „Kovid-19 i geopolitika Balkana“ u organizaciji briselskog istraživačkog centra Brugel, Tomanić je rekla da je EU „previše tolerantna prema tendencijama“ ka učvršćivanju „zarobljene države“.

Tomanić je ukazala da je razlika u bogatstvu između EU i Zapadnog Balkana velika i da zbog toga deo strukturalnih fondova Unije treba da bude dostupan regionu, ali da Brisel mora da nađe način da obezbedi da taj novac ne bude iskorišćen za dodatnu političku korupciju.

Ona je ocenila da će nova metodologija u pristupnim pregovorima EU i kandidata za članstvo u Uniji „biti manje plodonosna“ nego prethodna, jer suština problema nije u tehničkim, nego u političkim pitanjima.

Podsetila je da su u najnovijem izveštaju organizacije Fridom haus sve zemlje regiona svrstane u „hibridne režime“ između demokratije i autokratskih sistema.

Navodeći da će vladavina prava biti ključno pitanje za proces evropskih integracija Srbije, Tomanić je rekla da je u nedavno usvojenoj Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji uočila „prvi konkretan signal“ da stanje u toj oblasti nije dobro.

Dodala je da je u toj Rezoluciji pomenuto nezakonito rušenje u beogradskom naselju Savamala 2016. godine, koje se nije našlo u Izveštaju Evropske komisije za tu godinu.

Tomanić je rekla da među građanima Srbije ima onih koji koriste internet i prate nezavisne medije, ali da se veliki broj građana oslanja na provladine medije, zbog čega nemaju realnu sliku stanja stvari. Dodala je da je „dobro što je EU počela da obraća pažnju na to“.

Ona je kazala da je EU izgubila propagandni rat u Srbiji na početku pandemije korona virusa, kada su građani stekli utisak da je Kina obezbedila pomoć, iako je EU finansirala letove aviona sa kineskom zaštitnom opremom.

Tomanić je rekla da građani Srbije počinju da uviđaju uticaje određenih investicija na životnu sredinu.

„U Zrenjaninu se gradi fabrika guma bez adekvatnih ekoloških procena, bez građevinskih dozvola, uz subvencije države. Ona će proizvoditi 40.000 guma dnevno, biće dva kilometra od grada, a pet od zaštićenog područja. Ljudi počinju da shvataju to, a neki se organizuju da se bore za pravo na disanje“, navela je.

Govoreći o vakcinama protiv korona virusa, Tomanić je kazala da ih Srbija ima dovoljno, ali da građani „ne znaju ni finansijsku ni političku cenu“ njihove nabavke.

„Kao rezultat imamo povećavanje javnog duga, nedavno je usvojen i rebalans budžeta. Razočarana sam što mediji, uključujući neke zapadne, izveštavaju kako je Srbija primer u borbi protiv pandemije, a to nije baš tako. Treba pogledati samo koliko je lekara umrlo u Srbiji, u poređenju recimo sa Hrvatskom i Slovenijom“, rekla je izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan.

Kao poseban problem izdvojila je i kineske kamere sa tehnologijom za prepoznavanje lica koje su postavljene po Beogradu.

„Mi ne znamo koja je njihova svrha, šta će biti s prikupljenim podacima. Nema pravnog osnova za takav nadzor. Iako ne želimo da živimo kineski model, mi ga živimo, bar u Beogradu, gde nas veliki brat gleda“, navela je.

Počasni generalni direktor Evropske komisije Pjer Mirel rekao je da je Srbija stvorila anti-EU narativ u vezi s pandemijom korona virusa.

„To je zaista šokantno, imajući u vidu koliko je novca EU uložila samo u zdravstveni sistem Srbije u poslednjih 20 godina“, kazao je Mirel.

On je ocenio da je Kina dostavljanjem opreme i vakcina Srbiji preuzela značaj koji je u zemlji pre pandemije imala Rusija.

Govoreći o strategiji Rusije prema Balkanu, Mirel je rekao da je njen fokus sada na Srbiji i BiH, odnosno Republici Srpskoj, pošto nije uspela da spreči članstvo Crne Gore i Severne Makedonije u NATO, što joj je bio cilj.

Uz sprečavanje ulaska Srbije i BiH u NATO, Mirel je naveo da su među važnim ciljevima Rusije u regionu i energetska pitanja.

Direktorka sektora za Srbiju pri Generalnom direktoratu Evropske komisije (EK) za susedstvo i pregovore o proširenju Ketrin Vent rekla je da je za brži napredak ka Uniji kandidata za članstvo potrebno da bolje sprovode reforme.

„Zemlje treba da ispune preuzete obaveze, ali i EU treba da bude spremna da podrži njihovu integraciju. Želimo da zemlje brže napreduju, ali za to je potrebno bolje sprovođenje reformi, ali i da im mi damo jasne podsticaje“, kazala je Vent.

Ona je ocenila da će nova metodologija poboljšati proces proširenja Unije, a kao ključne oblasti na evropskom putu zemalja regiona navela je vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija, unapređenje javne administracije i ekonomiju.

Ukazala je da je cilj EK da ubrza ekonomsko približavanje regiona i EU i da podržava razvoj zajedničkog regionalnog tržišta koje treba da obezbedi punu slobodu kretanja ljudi, robe i kapitala.

Direktorka Azijsko-pacifičkog programa pri Poljskom institutu međunarodnih odnosa Justina Šćudlik, analitičarka za Kinu, rekla je da su kineski ciljevi u regionu pre svega ekonomski, ali da imaju i političku dimenziju.

Šćudlik je kazala da je Kina u Jugoistočnoj Evropi tražila nove ekonomske partnere, novo tržište za izvoz i za investicije.

Osnovni cilj Pekinga za pokretanje takozvane „vakcinalne diplomatije“ je unutrašnje prirode, pošto Kina na taj način pokušava i da pokaže da se brine za javno dobro i da dobro upravlja zdravstvenom krizom i da je u zemlji situacija pod kontrolom jer ima vakcina za izvoz, navela je Šćudlik.

Dodala je da je Kina donirala vakcine u 69 zemalja u razvoju, i da je time ukazala na činjenicu da su zapadne zemlje naručile više vakcina nego što imaju ljudi, dok su siromašnije zemlje ostale bez vakcina.