Tomas Šib: Veoma smo skeptični prema promenama granica

Pored toga, Evropska unija je jasno dala do znanja: Srbija može pristupiti EU tek nakon što su rešeni odnosi sa Kosovom. Veoma smo skeptični prema promenama granica po etničkim linijama – savezna kancelarka se ovih dana, kao što se zna, u više navrata jasno izrazila po tom pitanju, kaže u razgovoru za Danas Tomas Šib, novoimenovani ambasador Nemačke u Srbiji, komentarišući nedavnu poruku nemačke kancelarke Angele Merkel da “nema promena granica na Balkanu” i odgovarajući na pitanje da li se takav stav Berlina može izmeniti, imajući u vidu izjavu evropskog komesara Johanesa Hana da Beogradu i Prištini treba dozvoliti da pregovaraju o „razmeni teritorija“, kao i izjavu američkog zvaničnika Džona Boltona da „SAD ne isključuju teritorijalne korekcije”. Intervju za Danas je, inače, prvo obraćanje ambasadora Šiba srpskim medijima, otkako je imenovan na dužnost u Beogradu.

* Šta očekujete da će biti postignuto u nastavku briselskih pregovora Beograda i Prištine? Da li je moguće postizanje pravnoobavezujećeg sporazuma do leta 2019, kako se nada EU?

– Dijalog je već doneo izvesni napredak, na primer u oblasti slobodnog kretanja ili uzajamnog priznavanja diploma. Sve to doprinosi boljem životu ljudi na Kosovu, a nadam se i većoj razmeni među narodima i pomirenju. Dijalog treba naposletku da doprinese normalizaciji odnosa Srbije i Kosova na svim nivoima. Nemačka podržava ovaj dijalog o normalizaciji, kao na primer u okviru takozvane privredne saradnje, u okviru koje podržavamo saradnju dve privredne komore. Regionalna kancelarija za mlade RYCO, koja je osnovana u okviru Berlinskog procesa, treba da doprinese ponovnom povezivanju mladih ljudi. Što se obe strane – uz podršku Evropske unije – brže dogovore oko sporazuma o normalizaciji odnosa, to bolje. Međutim, na kraju krajeva to je isključivo u rukama Beograda i Prištine.

* Kako ocenjujete nedavnu posetu predsednika Vučiča Kosovu?

– Pomirenje između Srbije i Kosova ostaje veliki izazov – i zbog toga je dijalog o normalizaciji toliko važan. Trebalo bi da bude normalno da šefovi države susednih zemalja održe međusobne posete. U svakom slučaju, drago mi je da je poseta predsednika Vučića protekla relativno mirno.

*Istakli ste prilikom predaje akreditivnih pisama predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću značaj poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu naše države u EU. Kako komentarišete dosadašnji napredak Beograda u navedenim segmentima?

– Pre svega sam naglasio koliko mi je drago što sam u Beogradu i da kao ambasador Nemačke želim da doprinesem toj podršci Srbiji na njenom putu ka Evropskoj uniji. Priprema za članstvo u EU obuhvata ne baš jednostavan proces tranzicije države, privrede i društva. Srbija je već prešla dobar deo puta. To pokazuje činjenica da je od početka pregovora o članstvu u EU otvoreno već 14 od 35 poglavlja, a dva privremeno zatvorena. Pod sloganom “osnovna prava na prvom mestu”, suštinu tog transformacionog procesa koji će građanima Srbije doneti boljitak čine takozvana poglavlja o vladavini prava 23. i 24. Izveštaj Evropske komisije iz aprila 2018. konstatuje određeni napredak u oblasti reformi pravne države. Od tada objavljen je čitav niz drugih važnih zakona, kao što je Zakon o strancima i Zakon o azilu, a nacrti drugih zakona, kao što je Zakon o borbi protiv korupcije, već se nalaze u skupštinskoj proceduri ili su predmet javne rasprave. Snažno pozdravljam činjenicu da će se 18. septembra održati još jedan okrugli sto na temu reformi pravosuđa odnosno jačanja nezavisnosti pravosuđa. To bi trebalo da bude inkluzivan postupak koji otvara mogućnost da se čuju sugestije različitih aktera. Što se tiče slobode medija i mišljenja, izveštaj o napretku vidi potrebu daljih poboljšanja, na primer u odnosu na transparentnost vlasničkih struktura i finansiranje medija. Dobro je da će se uz podršku OEBS-a pokrenuti još jedan pokušaj da se izradi Medijska strategija koja će obuhvatiti sva ova pitanja. Dakle, ima još dosta toga da se uradi i mi želimo i ubuduće snažno da podržimo svoje partnere u Srbiji.

* Šta je potrebno da srpske vlasti učine u narednom periodu kako bi se uspostavila „pravna država“?

– Čini mi se da je važno da se svim snagama drži kurs sprovođenja reformi i da se što pre realizuje takozvani akcioni plan o vladavini prava. Srbija pritom sama određuje brzinu napretka na svom putu ka Evropskoj uniji.

* Kako ocenjujete slobodu medija u Srbiji? Da li ste imali priliku da pratite izveštavanja ovdašnjih medija?

– Kao što rekoh, što se toga tiče neophodno je da se situacija promeni na bolje – to se i nedvosmisleno zaključuje u Izveštaju. Od centralnog je značaja da novinari mogu raditi svoj posao, bez zastrašivanja, a da ne govorim o napadima. Vrlo važno je i potpuna implementacija medijskih zakona iz 2014. koji se odnose na transparentnost vlasničkih struktura i finansiranje medija kao i na efikasni nadzor nad medijima.

* Recite nam nešto o ekonomskim odnosima Srbije i Nemačke? Da li možemo da očekujemo dalje investicije ili bilateralne donacije?

– Bilateralni ekonomski odnosi su odlični – sa nepromenjenom tendencijom za dalji rast. Sa obimom bilateralne trgovinske razmene od 4,3 milijarde evra u 2017. godini Nemačka je za Srbiju i nadalje trgovinski partner broj jedan. 400 nemačkih kompanija je u Srbiji otvorilo više od 45.000 radnih mesta, a od 2000. godine investiralo oko 2 milijarde evra u Srbiju. Nemačko-srpska privredna komora (AHK) je značajan pokretač u tome. Prema ovogodišnjoj anketi ove komore 85 odsto nemačkih kompanija bi ponovo investiralo u Srbiji. Jedno je jasno: Što su tekuće reforme za poboljšanje vladavine prava efikasnije – na primer sa aspekta borbe protiv korupcije ili sigurnosti investicija – to će Srbija biti privlačnija za nemačke kompanije kao investicioni i trgovinski partner. Nemačka je, uostalom, sa preko 1,8 milijardi evra od 2000. godine najveći bilateralni donator. Naši prioriteti su održiv ekonomski rast, zaštita životne sredine i dobro upravljanje. Mi se angažujemo u oblasti dualnog obrazovanja, kako bi mladim ljudima pružali mogućnost da istovremeno uče i rade. Naš cilj treba da bude stvaranje perspektive u sopstvenoj zemlji za sve mlade ljude u Srbiji. Ja ću se svim snagama truditi da dalje unapredimo i ekonomske odnose između dveju zemalja.

Berlinski proces je veoma “živ”

* Kako komentarišete tvrdnje nekih stručnjaka za politiku da je „Berlinski proces izgubio smisao“? Pojedini, čak, idu toliko daleko i tvrde da je „Berlinski proces mrtav“?

– Ja se ne bih složio s tim. Berlinski proces koji je pokrenula Vlada Savezne Republike Nemačke je bez sumnje doveo do toga da su zemlje Zapadnog Balkana produbili regionalnu saradnju, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu. Berlinski proces je dao veoma pozitivne efekte i veoma je „živ“. Nemačka, zajedno sa institucijama EU i sa zapadnim partnerima, radi na većoj podršci infrastrukturnim projektima. U to spadaju mere koje imaju za cilj poboljšanje saobraćajne mreže, uključujući putnu i železničku mrežu, ali i mere za obnavljanje škola i bolnica. Nemačka će, pored toga, proširiti programe za unapređenje takozvanog dualnog obrazovanja. Sve se to radi sa ciljem da se poveća privlačnost regiona za strane investicije. Naposletku podržavamo, zajedno sa Francuskom, već pomenutu regionalnu mrežu za mlade (RYCO). Prilikom poslednjeg susreta u Londonu šefovi država i vlada zemalja učesnica dogovorili su nove vidove saradnje u oblasti unutrašnje bezbednosti kao i osnivanje fondacije za naučno-istraživački rad. Nemačka i Francuska su se, pored toga, zajedno zalagale za inicijativu koja ima za cilj da spreči nelegalni posed, zloupotrebu vatrenog oružja kao i trgovinu.

Iskusni diplomata

Šib (54) u Beograd dolazi iz Njujorka, gde je protekle četiri godine bio šef političkog odeljenja u nemačkom predstavništvu pri Ujedinjenim nacijama. Nemački ambasador je po profesiji ekonomista, u diplomatiji je duže od dve decenije. Zanimljivo je da mu Balkan nije nepoznanica, a jedno vreme je i radio na ovim prostorima, tačnije, bio je politički referent u Ambasadi SR Nemačke u Sarajevu. Osim toga, radio je i u Tanzaniji, zatim u Stalnoj misiji pri Evropskoj uniji u Briselu, a neko vreme i u Berlinu, u samom Saveznom ministarstvu spoljnih poslova. Takođe, Šib je jedno vreme službovao i u Londonu, u nemačkoj ambasadi, gde je bio načelnik odeljenja za štampu. Oženjen je i ima troje dece. Sam kaže da je Zapadni Balkan bio značajna tema na skoro svim njegovim diplomatskim “stanicama”, tako da se raduje da konačno iz prve ruke upozna region i pomogne približavanju Srbije Evropskoj uniji. Uči srpski, voli džez.