Tomislav Nikolić Foto: EPA/FEHIM DEMIR (arhiva)Tomislav Nikolić se u medijima nije pojavljivao nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio njegovo učešće u predizbornoj kampanji Srpske napredne stranke, te smo odlučili da probamo da dobijemo izjavu bivšeg predsednika Srbije i SNS-a, a sada predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom.
Pošli smo standardnom procedurom kada je u pitanju bilo koji državni funkcioner. Na zvaničnom sajtu saveta nalaze se tri broja telefona i jedna mejl adresa, a odlučili smo da se obratimo i informativnoj službi naprednjaka.
Savet čiji je Nikolić predsednik ima jedan centralni broj i po jedan sektorski – za saradnju sa Kinom i za saradnju sa Rusijom. A na njima, muk. Telefon je zvonio i zvonio, čak i da je neko tamo u kancelariji izbegavao da se javi u nekom momentu bi se iznerivao pa ili se javio ili telefonu iščupao kabl. Ili baš ima jake živce…
Pravi razlog nejavljanja saznali smo malo kasnije.
Kako mejla sa izjavom i „ljubaznim odbijanjem“ nije bilo nakon par sati, uputili smo se na nezvanične kanale kako bi pronašli Tomislava Nikolića.
Zvali smo bivše saradnike, zvali i sina bivšeg predsednika – nekadašnjeg gradonačelnika Kragujevca. Jurili smo i broj fiksnog kuće u rodnoj Bajčetini u „Belim stranama“, u nadi da će bivši predsednik čuti telefon dok sedi u hladu svog dvorišta ili možda peče čuvenu rakiju. Ili da će bar bivša prva dama, Dragica Nikolić, počasna članica Udruženja likovnih umetnika Srbije, čuti zvonjavu dok stvara neki novi mozaik. Jedino ako nisu u predsedničkoj vili, koja im je dodeljena za stanovanje, odlukom Vlade Srbije, iako su godinama već u statusu bivših.
Krenuli smo od onih koji su Nikoliću bili saradnici u vreme kada je obavljao funkciju predsednka Republike, pa je izbor pao na Nedeljka Tonjevića. Ovaj naprednjak u vreme Nikolićevog mandata predsednika Srbije bio je njegov generalni sekretar. Desna ruka mu je ostao i u Nacionalnom savetu, gde je bio direktor. Za rad na tom mestu, po medijskim izveštajima, Tonjević je primao platu od 139.000 i dodatne naknade u visini od 91.000 dinara.
Znajući za Tonjevićevu vernost Nikoliću odlučili smo se da ga kontaktiramo. Ipak, direktor Kancelarije se ispostavio bivšim direktorom, odnosno, kako nam je rekao, penzionisao se za Vidovdan.
Potraga je nastavljena, odnosno zvanje ljudi koji u telefonskom imeniku pored svog imaju i oznaku „Toma“.
Članovi Nacionalni saveta su deset ministara, od onog zaduženog za spoljne poslove, do onog čiji je resor prosveta, ali i šest članova koje direktno imenuje Vlada Srbije.
Jedan od tih od strane Vlade imenovanih članova je i nekadašnji ministar spoljnih poslova, Ivan Mrkić. Mrkića smo lako dobili, ali ni on nije znao koji put vodi do Tome, sem onog zvaničnog. Kada smo ga pitali da li nam može poslati Nikolićev broj, rekao je da za to mora zatražiti njegovu dozvolu.
„A to je glupo“, zaključio je Mrkić.
Kako sa zvaničnih mejlova još nije stigao odgovor, još koji put smo okrenuli brojeve sa sajta Tominog saveta i zaključili da osoba zadužena da diže slušalica ima baš debele živce. Zvoni, zvoni i – ništa.
Tada smo već posumnjali da u zgradi na uglu beogradskih ulica Vase Čarapića i Knjeginje Ljubice nema nikog, ali smo im dali još malo vremena. Zadnja nada bio nam je sin bivšeg predsednika, Radomir Nikolić, nadajući se da bar on kao sin zna gde se Nikolić nalazi i kako do njega doći.
Za razliku od sina aktuelnog predsednika koji radi u vinariji i politikom se zanima tek toliko da nekad obuče majicu „Nema predaje“ i podrži svog oca, sin Tomislava Nikolića je od 2014. do 2020. bio gradonačelnik Kragujevca.
Ali ni on nije bio rad da se javi na telefon, niti da odgovori na poruku koju je uredno video na Viberu.
Nije nam ništa drugo preostalo, Nikolića smo pošli da nađemo na radnom mu mestu.
Pored zgrade u kojoj se Nacionalni savet nalazi dnevno prođe dosta ljudi, ni ne znajući da se upravo tu koordiniše saradnja Srbije sa ove dve svetske sile, od kojih se jedna nalazi i u ratu. Oni koji pak obrate pažnju na tablu koja se na ovoj predratnoj zgradi nalazi i razumeju o čemu se radi verovatno misle da se unutar zgrade ništa ne dešava.
I ne bi bili daleko od istine.
Po otvorenom prozoru na drugom spratu, tik do državne zastave, dalo bi se zaključiti da nekog u zgradi ima. Nekog ko bi znao da nam da odgovor na pitanje – Kako do Tomislava Nikolića? A možda je upravo to predsednikova kancelarija, možda upravo pokušava da dobije vezu da bi odgovorio na naš mejl.
Teška drvena vrata, iznenađujuće, nisu bila zaključana, ali prvi utisak je da baš nikog nema u zgradi. S vrata se pruža pogleda na velike stepenice, do kojih vodi crveni tepih, a na čijem vrhi je skulptura ženske figure.
Nikog za portirnicom, pa čak ni nekog zaduženog za čišćenje crno belog poda.
Pogled levo-desno, doveo je našeg reportera do pomalo zbunjenih izraza lica radnika obezbeđenja. Saznajemo da osoba koja bi trebalo da diže slušalicu nema jake živce, nego samo nije bila kraj telefona.
Uputili su nas da pozovemo ili da nas napišemo mejl, a nakon što smo zatražili da lično razgovaramo sa ljudima iz info službe, jer im je telefon možda u kvaru, a mejlovi im odlaze u „spam“ folder, uz sleganje ramena nam je rečeno da u zgradi, sem njih, nema nikog drugog.
Nakon par kurtoaznih rečenica o enterijeru, naš je reporter na izlazu uhvatio pogled jednog prolaznika, očito začuđenog da iz ove zgrade neko izlazi.
Proveramo mejl pri povratku, ali muk i dalje traje – ni glasa od Nacionalnog saveta, ni glasa od SNS info službe. Svi kriju Tomu.
Ili Toma krije sam sebe. Kako nam je rekao jedan naprednjak, Tomislav Nikolić se izgleda zaista hermetički zatvorio. Možda mu je vreme da počne da se pojavljuje u medijima, jer bi u suprotnom tempo koji kampanja zahteva mogao da bude pravi šok za organizam bivšeg nam predsednika.
Prava bivših predsednika
Svako ko se na funkciji predsednika nalazio od 9. decembra 1990. godine, uživa pravo da na nakandu plate u iznosu plate predsednika Republike dok ne nađe durgo zaposlenje ili ode u penziju, a za to vreme mu se računa i staž. Takođe, ako se ne zaposli pre nego što mu prestane pravo na naknadu plate, ima pravo na mesečno primanje u iznosu od 80 odsto plate koju dobija predsednik i to sve dok se ne penzioniše.
U slučaju da se zaposli, a plata mu bude manja od 80 odsto plate predsednika, ima pravo na posebno mesečno primanje jednako razlici njegove i tih 80 odsto plate. Isti je slučaj kad je u pitanju penzija.
Ima pravo na kancelariju, savetnika, sekretara i pravo na službeni automobil s vozačem, ali auto može koristiti samo da bi obavi oposao u svojstvu bivšeg predsednika, a sve ovo obezbeđuje Vlada Srbije. On ima pravo na policijsko i vojno obezbeđenje, godinu dana po prestanu mandata. Sme da ima diplomatski pasoš i pristup arhivama iz vremena dok je bio predsednik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
